MILUTIN L. Cerović: Duhovni i kulturološki poraz nebeskog naroda! (foto)
Živimo u prvoj dekadi trećeg milenijuma, gde nam sudbinu kletu kroji, zapravo sav taj nabujali polusvet koji zna šta hoće, za razliku od obrazovane manjine. Tužna je ovo istina i još tužnija priča.
Piše: Milutin L. Cerović
Ovo je priča o stanju srpskog estradnog i svetosavskog duha. Verovali vi ili ne, bezmalo na svim društvenim mrežama, sve te srpske i regionalne estradne starlete prate od pola miliona, pa sve do čak milion fanova.
Broj pratilaca zavisi iskjučivo od veličine dekoltea, koji otkriva njihova silikonska poprsja.
Naravno, od velikog uticaja na broj pratilaca je dužina njihove oskudne haljinice, a još ako im se vide crne, čipkane gaćice, milion pratilaca im je zagarantovan!
Šta nam sve ovo govori o stanju duha srpskosvetovnih naroda, narodnosti i nacija?
Govori nam da je broj neiživljenih i “ugroženih” voajera kod nas zaista fascinantan i pozamašan.
Da se ne lažemo, da neki naši naučnici imaju naloge na društvenim mrežama, ne bi ih pratilo niti desetak ljudi, možda ni njihovi bliski rođaci.
Za sve to znaju naši političari, pa tako svaka stranka ima svoju vodeću starletu kao zvezdu vodilju. SPS i Palmina stranka imaju svoju srpsku majku Cecu. SNS i stranke profesionalnih Srba u Crnoj Gori imaju svoju ličnu starletu, kumu mafije Jecu-perecu.
Samo najbolje za Phomija
SPC, čitaj srpska crkva, ipak pledira na muške starletane mlađe dobi. Bezmalo svaki drugi vladika koji drži do sebe, ima svog dečka. Iste, oni biraju svake godine na “bogojavljenskom plivanju” za “krst časni” i pedofilski.
Plivanje, gde učestvuju samo muška mlada golotinja, razrogačenim očima prate pohotni bogati srpski popovi i vladike, koji su inače po zanimanju – pravoslavni tajkuni.
Na Forbsovoj listi bogatuna, taj isti SPC se kotira vrlo dobro.
Ali zato gro vernika srpske crkve, pripada samom socijalnom i društvenom dnu dna.
Taj fenomen je uzročno povezan tako što su srpski popovi bogatiji, to su im sledbenici siromašniji i jadniji.
Pa kažu nema boga, eto vidite da ima, ali ne gore, nego baš dole-dodole.
Ako sve navedeno fenomenološki gledamo, možemo nepogrešivo zaključiti:
Da živimo u prvoj dekadi trećeg milenijuma, gde nam sudbinu kletu kroji, zapravo sav taj nabujali polusvet koji zna šta hoće, za razliku od obrazovane manjine. Tužna je ovo istina i još tužnija priča.
izvor aktuelno.me