DUŠAN Pajović: Uči da poslije ne bi radio… (foto)

Priča ide ovako: upišeš studije, mučiš se da preguraš mjesece tako što radiš ili ti tvoji šalju mukom zarađen novac, živiš u Domu ili garsonjeri koja liči na garažu, pišeš specijalistički rad uz pomoć brda literature, kafi i energetskih pića.

PODGORICA: Crna Gora, Kolumne, Vijesti, subota, 07. XII. 2024… 19: 55… DUŠAN Pajović: Uči da poslije ne bi radio… (foto)

Dubinske analize i izgubljeni živci konačno dovedu do nekoliko desetina stranica naučnog rada. Predate ga profesorici sa univerziteta koju ste izabrali kao supervizorku, ona ga odobri i vi diplomirate.

Piše: Dušan Pajović, kolumnista CdM- a…

Prođe neko vrijeme i ti skapiraš da je ta ista profesorica, koja je samo usmjeravala proces, iskopirala tvoj diplomski i predala ga kao svoj rad u naučnom časopisu. Bez ikakvih referenci na tebe i tvoje djelo, a kamoli dodjeljivanja statusa koautora rada.

Plagijat mašina procijeni da ima 98 odsto poklapanja, etički komitet iznese sud da je u pitanju plagijat, kao i brojni univerzitetski profesori iz regiona. Sud prvo potvrdi tužbu, pa par godina nakon oslobodi profesoricu optužbe.

Ovo je bio slučaj profesorice Pravnog fakulteta Bojane Lakićević Đuranović, za koju je postojala sumnja da je pored rada za koji joj se sudilo, kopirala i koristila radove drugih studenata.

Apostrofiram da je u pitanju pravnica, sa Pravnog fakulteta. Valjda bi oni makar trebalo da se drže svih pravila i propisa bez ikakvih izuzetaka? Da bi poslije ta pravila mogli i braniti. Ali ovo je odveć davno poprimilo prizvuke jednog Monti Pajtonovog skeča.

U njemu kupac pokušava da uloži žalbu zbog papagaja koji je umro čim ga je kupio, ali mu vlasnik pet shopa uporno objašnjava da papagaj samo spava, pa se ne pomjera. Iako je sasvim očigledno da je papagaj mrtav. Tako smo iznova i iznova dobijali tvrdnje da tekst od 98 odsto poklapanja nije plagijat, nego se Centar za građansko obrazovanje (CGO), koji se neumorno bavi ovim slučajem od 2019. godine, nešto nameračio na profesoricu.

Nekome ko nije u obrazovnom sistemu plagiranje može djelovati kao banalnost, ali je u pitanju najgnusnija naučna podlost. Na svakom pristojnom fakultetu te od prvog dana uče da je, u akademskom svijetu, plagijarizam najgori od svih grijehova.

On ne samo da otkriva intelektualnu lijenost i neiskrenost, već i fundamentalno nepoštovanje prema samom znanju. Koga u Crnoj Gori imamo na pretek. Prezir prema intelektualnom je modus operandi.

Baš zbog toga, aktivisti/kinje iz CGO-a su čestitali Univerzitetu Crne Gore, kolektivu Pravnog fakulteta, ali i cjelokupnoj akademskoj zajednici na ćutanju kojim su uspješno odbranili (ne)ugled profesije. Istakli su da ih “raduje” činjenica da će Lakićević Đuranović nastaviti da radi na Pravnom fakultetu, demonstrirajući svojim primjerom studentkinjama i studentima prava, budućim nosiocima i funkcija u pravosuđu, kako u Crnoj Gori teče borba za (ne)pravdu.

A kad smo kod nepravde, baš prije par dana izašao je intervju sa Nedom Bošković, mladom đevojkom iz Nikšića, koja ima, ne jedan, nego dva doktorata. Po svemu što o njoj znamo, Neda nema objavljenih plagiranih radova. A nema ni posao.

Čuvena anegdota kaže: Majka mi je stalno pričala: „Uči sine, da se ne mučiš kad porasteš. Uči, da poslije ne bi radio kao ja.“ I ja sam učio i učio… I evo ne radim.

Ni Neda Bošković ni plagijatori ne rade. Samo što ovi drugi dobijaju debelu platu i nadoknadu za svoj nerad.

Zbog toga diplome u Crnoj Gori vrijede taman toliko da ćemo ih ubrzo moći kupovati na Tuškoj pijaci između mesinganog escajga i starih novina, za čuvenu valutu „daj koliko ti misliš da treba“. Njihova vrijednost je sada samo u koferima koji su checkirani na aerodromu u Tirani, jer svojih letova više ni nemamo.

Kao ni kvalitetnih akademskih kadrova. Osim par izuzetaka, koji su laste koje ne čine proljeće… A i od njih možemo očekivati da će migrirati u neke toplije krajeve.

izvor CdM.me