MILUTUN L. Cerović: Kako je zlo progresivno raslo u Srbiji… (foto)

Na talasu metiljave kvazigrađanske retorike koju je vodio gore pomenuti slučajni predsednik, pojavio se verbalni, ejakulatorski, velikosrpski, radikalni, umiveni i presvučeni nacionalista par excellence. On je znao od početka sa kakvim materijalom od stanovništva ima posla, znao je da ima prođu kod 2/3 polusveta, što je više nego dovoljno za pobede…

Piše: Milutin L. Cerović

Srbija je za poslednjih 36 godina proizvodila političko i svako drugo ratnohuškačko zlo na teritoriji celog Balkana kao niko pre i posle.

Sve se to desilo od 1988. do 2024. godine.

Evo ko su glavni izvođači tih nepodopština i katastrofa:

Broj jedan:

Ovde se radi o liku koji je vladao od 1988. do 2000. godine.

U pitanju je komunistički aparatčik koji je od socijalističkog moljca postao vođa srpskih kvazinacionalista i Buljićevih četnika sa Neretve.

Iz milošte prost narod ga je u Srbiji oslovljavao sa – ”Slobo slobodo!”

Da ironija bude veća, od sve te slobode narod je dobio pljačku, ratove, agresije, genocide i egzoduse, ponajveće u istoriji.

Kako se sve to završilo opšte je poznata priča, gde se “srpski vožd” spotakao na temu Kosova koje je izgubio za zelenim stolom kada mu je isporučen ultimatum koji su potpisali srpski vojni velikodostojnici u Kumanovu.

Broj dva:

Posle pada čoveka broj jedan, na vlasti se obreo lik koji ne ume da se smeje, ali ume da bude veoma smešan sa kamenom facom i tunjavim ponašanjem.

Pomenuti lik je proizvod službe i sam je izgledao kao neko čije lice odražava psihološko stanje sa posebnim potrebama.

Potuljeni nacionalista kakvih u Srbiji uvek ima par miliona. Na kraju su ga se energični nacionalisti odrekli kao trinaestog praseta.

Ispostavilo se da to koštunjavo voće nije prijalo srpskim radikalnim glasačima, pa su ga u jednom momentu prozivali – ”Vojo Koštunice spasi Srbiju i ubji se”.

Nije se zaista ubio, ali se na kraju onako golobrad civilno zamonašio u nekom selu u centralnoj Srbiji.

Broj tri:

E ovaj naslednik broja dva je postao predsednik bilo čega samo zahvaljujući što su mu ubili predsednika stranke, što je on obilato iskoristio za sopstvenu promociju.

Radi se o liku koji je klasični maneken, u javnosti od detinjstva je bio poznat kao “Ljubin mali”, u pitanju je naravno njegov rođeni otac.

Vladao je u dva mandata, gde mu je protivkandidat bio neki ružnjikavi provincijalac sa srednjom grobarskom školom.

U trećem mandatu je izgubio izbore od tog polučoveka sudbonosne 2012 godine. Sve što treba da znamo o ovom broju tri je to da su ga zvali- “Lepi Boki 14”.

Broj četiri:

Na talasu metiljave kvazigrađanske retorike koju je vodio gore pomenuti slučajni predsednik, pojavio se verbalni, ejakulatorski, velikosrpski, radikalni, umiveni i presvučeni nacionalista par excellence.

On je znao od početka sa kakvim materijalom od stanovništva ima posla, znao je da ima prođu kod 2/3 polusveta, što je više nego dovoljno za pobede.

Svoj vokabular i priču je posvećivao isključivo njima, njima se uvek obraća, jer njima ne treba da objašnjava ništa – oni su satkani tako da im ne trebaju nikakva pametovanja, nego uspavanke za laku noć deco.

Isti lik zna da pomoću zarobljenih medija može da anestezira kritičnu masu da ih ne boli nijedna laž, prevara i manipulacija.

Takvom vrstom vladanja, sa takvom količinom polusveta, samo je biologija prepreka da vlada stotinama godina nad svima.

Šta reći o liku koji ima od samog detinjstva nadimak “Hulja”?

Ne treba ništa reći, sem to konstatovati.

Na kraju ove turobne i deprimirajuće priče o četiri lika uništitelja Srbije i širitelja otrovnog velikosrpskog nacionalizna treba zaključiti evo:

Dvoje njih su poreklom Crnogorci, dvoje sumnjivi Srbi i iz opisanog se da zapaziti da je to fatalna kombinacija za državu i društvo, pogotovu za Srbiju i Crnu Goru.

izvor aktuelno portal.me