“Škaljarac” na CETINJE ubijen po receptu za Arkanovog majora… (foto)

“Škaljarac” Vasko Lješković ubijen je snajperskim hicem u dvorištu svoje kuće na Cetinju u okviru krvavog rata sa “kavačkim klanom”, i to receptu iz Beograda.

Prvi snajperski hitac, u mafijaškim obračunima, ispaljen je u beogradskom naselju Košutnjak. Žrtva je bio biznismen Vukašin Vule Gojak, inače major Srpske dobrovoljačke garde i prijatelj Željka Ražnatovića Arkana, ali i mnogih privrednika koji su smatrani moćnim u beogradskim poslovnim krugovima, ubijen je 7. septembra 1997. godina ispred svoje diskoteke “Ritz”. Njegov ubica nikada nije pronađen.

Gojak je, tog 6. septembra 1997. godine, oko 22 časa, sedeo u svom džipu “micubiši pajero”, parkiranom ispred diskoteke “Ritz”. Ubica ga je čekao u zasedi puna dva sata koliko je Gojak i bio u svom lokalu, a onda je hladnokrvno pucao sa udaljenosti od tridesetak metara. Hitac ispaljen iz snajperske puške probio je staklo na džipu i pogodio Gojaka u vrat.

Ubistva iz snajperske puške do tada su bila praksa samo u crnogorskom podzemlju. Iste godine kad je ubijen Gojak u Budvi su, po gotovo identičnom scenariju, likvidirani Saša Labović i Đorđije Minja Bećir, a njihove ubice i naručioci nisu pronađeni.

Beogradski mediji tada su izveštavali da je “crnogorski recept”, po svemu sudeći, zaživeo i na beogradskom asfaltu. Snajper iz koga je, i danas nepoznati ubica, ispalio smrtonosni hitac u Gojaka pronađen je iste večeri u obližnjem šumarku.

Tri motiva zločina

Kroz medije su se provlačila tri motiva ubistva. Prvi je bila zbog navodne umešanosti u nestanak Ise Lera Džambe, u beogradskom podzemlju poznatog kao kralj Dorćola i brat pevača Džeja Ramadanovskog, a koji je poslednji put viđen 1992. godine u kockarnici u “Beograđanci”, koju je obezbeđivao upravo Gojak kao član Arkanove agencije za  fizičko-tehničko obezbeđenje “Delije”.

Pogledaj galeriju

Momci iz agencije čiji je vlasnik bio Ražnatović, a direktor general SDG Ljubinko Jevtić, te noći nisu hteli da puste pijanog i naoružanog Džambu da uđe u lokal. Gojak se, kao i njegov šef Arkan, kleo da nema nikakve veze sa nestankom Dorćolca. Po sopstvenom priznanju prvi je udario pripitog Lera, a kasnije je objašnjavao kako se to dogodilo:

– Udario sam ga nekoliko puta pesnicom da bih ga onesposobio, pa je pre toga uperio nekakav pištolj u čelo mog kolege. Pošto smo ga smirili, ubacili smo ga u lift i izbacili na ulicu. Šta je dalje bilo sa Džambom ne znam.

Arkan mu pomogao

U javnosti se, uprkos tom Gojakovom obrazloženju, i dalje verovalo da tu nešto debelo nije u redu. Arkan je, kako tvrde upućeni, kasnije pomogao Gojaku da se otisne u vode biznisa i postane prvo suvlasnik, a potom i vlasnik diskoteke “Ritz”, mesta na kojem su se tada sastajali pripadnici novokomponovane elite.

Kao drugi mogući motiv za smaknuće Gojaka pominjano je to što je ulazio u nove poslove suvlasništva u nekoliko beogradskih kockarnica. Njegovo ime uprkos tome nije se, međutim, mnogo pominjalo u krugovima visokog kriminala.

Treći su, opet, pominjali i podatak da je Vukašin Gojak nekoliko dana pred ubistvo bio prisutan prilikom žestoke pucnjave u jednom kafiću na Zvezdari. U toj pucnjavi niko nije povređen iako se naslućivalo da bi rasplet mogao da bude surov, a nije se znalo kakva je Gojakova uloga u tom obračunu.

izvor: http://24sedam