ALEK Barović: Atentat na slobodu i sloboda atentatorima… (foto)

Crna Gora je pretvorena u državu jako opasnu za život. Nikad toliko rizično nije bilo biti protiv vlasti, a odmazda nikad suptilnija. Bojim se da je ovo samo početak…

Proteklih dana saznali smo da je određena kriminalna grupa planirala da likvidira Mila Đukanovića. Slučajno ili ipak ne, crnogorske službe bezbjednosti nisu po tom pitanju uradile ništa, iako je očigledno da su imale informaciju da se takvo nešto sprema.

Poznajući stavove ljudi u tim krugovima koji trenutno gospodare crnogorskom nebezbjednošću, dostini bi milo bilo da je do tog atentata i došlo. Zbog toga se vjerovatno i ćutalo sve do objave u medijima.

ANB informaciju o pripremi atentata na Đukanovića imala još…

Najava o potencijalnoj likvidaciji Đukanovića se slučajno, ili ipak ne, poklapa sa oslobađajućom presudom za takozvani državni udar tj. pokušaj terorizma. I taj pokušaj je zapravo bio plan za atentat na Đukanovića i njegovo fizičko uklanjanje, kad već nisu mogli na izborima.

Oni koji su jednom bili osuđeni za takvo nešto sada su slobodni, a oni koji su bili tužioci u tom procesu sada trunu u spuškom istražnom zatvoru. Kakve li slučajnosti?! Ili ipak ne.

Svi optuženi u predmetu državni udar oslobođeni krivice

Generalno, u crnogorskoj politici i istoriji ništa nije slučajno. Sve, a pogotovo veliki događaji se dešavaju sa debelim razlozima i dobrim planovima za izvršenje. Tako je i po pitanju pokušaja terorizma koji je 2016. propao, a 2020. uspio. Samo je odrađen drugačijim sredstvima.

Zabrinjavajuća činjenica, nikako slučajna nego namjerna, je to da se niko od državnih zvaničnika nije obratio povodom informacija da je neko htio da skine glavu višedecenijskom crnogorskom lideru. Isti ti ljudi naprasno su se zabrinuli za uvo Donalda Trampa i brzinski polećeli da mu pruže podršku. Malo iz zahvalnosti za pomoć 2020, a malo i za potencijalnu buduću saradnju.

Ovo svjedoči još jednoj činjenici – da u današnjoj Crnoj Gori postoji kategorija društva koja je totalno nepoželjna i za koju bi vlast voljela da je ni nema. To su Crnogorci koji ne podržavaju Spajića i Mandića i njihove antidržavne ideje.

Tipa, niko iz takozvane Evrope sad nije glasa digao za najave o izgradnji okupatorske kapele na Lovćenu. Ovakav čin, pogotovo ako bi bio nasilan, doveo bi Crnu Goru na ivicu oružanog sukoba.

Međutim, samozvanim Evropljanima uopšte ne pada na pamet da se zamjeraju njihovom omiljenom koalicionom partneru kojeg će objeručke da uguraju u vlast kako bi svoje zamisli i ostvario. Ne bi me začudilo da śutra Spajićeva Vlada dođe na ideju da izda Lovćen nekoj stranoj firmi, na primjer Elektroprivredi Srbije.

Bilo kako bilo, Crna Gora je pretvorena u državu jako opasnu za život. Nikad toliko rizično nije bilo biti protiv vlasti, a odmazda nikad suptilnija.

Bojim se da je ovo samo početak. Ako se na sve doda činjenica da službe koje bi trebalo da nam garantuju bezbjednost ne rade ništa po tom pitanju no su čak i saučesnici, ne ostaje nam ništa bez da odbranu vlastitog života uzmemo u svoje ruke. Jer, oni koji nama prijete ne gađaju u uvo.

autor: Alek Barović

izvor: analitika.me