”Milojko SPAJIĆU ODRODE”: Uzalud se pravdaš, kad služiš nikad nijesi dovoljno dobar… (foto)

Pitanje je samo zašto se nesrećni premijer Crne Gore pravda za nešto što i ne piše u Rezoluciji koja će uskoro biti usvojena pred UN? Snishodljivost, poltronisanje, strah, neiskustvo, bojazan da će mu Rajo i Pipun po Vučićevom nalogu uskratiti manjinsku podršku baš sad kad mu je oslačala premijerska funkcija…

Bilo kako bilo, sve može da se svede na rečenicu iz naslova– kad služiš nikad nijesi dovoljno dobar – nalogodavcima. Koliko god savio kičmu.

Milojko Spajić, ljubitelj dobrog provoda na uzici američko-srpskih lobija, na privremenom radu kao premijer Crne Gore, postaje otjelotvorenje one izreke koja ide od prilike ovako – kad služiš, nikad nijesi dovoljno dobar svojim nalogodavcima.

I zaista, koliko je god nesretni Milojko u četvrtak na premijerskom satu u Skupštini pokušavao da se opravda i relativizuje odluku da će Vlada Crne Gore na čijem je čelu podržati Rezoluciju o Srebrenici pred UN, nije mogao da izbjegne ”toplog zeca” Vučićevog tabloidnog brloga.

Manje je bitna činjenica da Spajić i njegov PES ne bi nikad glasali za Rezoluciju o Srebrenici u Ujedinjenim nacijama kad bi se vodili svojim svjetonazorima. Takođe je manje bitno što će trenutna vladajuća garnitura u Crnoj Gori glasati za Rezoluciju pod pritiskom zapadnih partnera, srpski tabloidi su neumoljivi – prozivaju ga za izdaju, porede ga sa bivšim predsjednikom Crne Gore Milom Đukanovićem što je u poremećenom tabloidnom sistemu (anti)vrijednosti Srbistana najveća uvreda i za kraj ga nazivaju ”odrodom”.

Vrhunac je ipak što je maskota imaginarnog ”srpskog sveta” Aleksandar Vulin u jutarnjem programu jedne srpske televizije propisno ispljuvao crnogorskog premijera, koji ni kriv ni dužan, mora da stane na istu stranu sa civilizovanim dijelom svijeta, umjesto na stranu njegovog ”srpskog sveta”.

A Milojku treba odati priznanje da se u četvrtak trudio da relativizuje glasanje Crne Gore za Rezoluciju o Srebrenici – uopštavao je, generalizovao, zajedno sa svojim nezvaničnim šefom, profesionalnim Srbinom broj 1 Andrijom Rajom Mandićem koketirao sa pravno-apsurdnom rezolucijom o genocidu u Jasenovcu…

“Glasaćemo za sve rezolucije koje osuđuju genocide i zločine na prostoru bivše Jugoslavije, upravo ovu rezoluciju koju imamo ispred nas, Srebrenicu, glasaćemo za. Nikakav problem to nije. Glasaćemo za, rekli smo više puta, ja sam javno govorio o tome, osuđivali smo genocid, nikakav problem nemam da to uradimo. Vlada će o tome raspravljati, mislim da je izlišno to pominjati jer smo se mi sporazumom obavezali da vodimo proevropsku politiku”, kazao je juče Spajić, koji je teška srca i pod žestokim zapadnim pritiskom morao da prelomi, iako uz more relativizacije, uopštavanja i odbijanje da se odrekne famoznih amandmana na Rezoluciju.

Ipak, premijer je shvatio da ni to nije dovoljno, pa kad je vidio da mu se sprema tabloidni desant i pritisak ”srpskog sveta” koji će tek da se intenzivira, posegao je za objavom na društvenoj mreži X, gdje je u maniru snishodljive kukavice počeo da se pravda kako ”Srbi nijesu genocidan narod”.

”Na temelju predloženih amandmana niko ne može reći da Crna Gora osuđuje srpski narod, Srbiju ili Republiku Srpsku. Srbi u Crnoj Gori čine značajan procenat našeg stanovništa i to nikada ne smijemo zanemariti. Za nas Srbi nijesu i ne mogu biti genocidan narod. To i ne postoji. Nijedan narod nije genocidan. Samo radom i rezultatima kakvi su naši – Evropskoj uniji dokazujemo da se vrijedi boriti za Crnu Goru, za Zapadni Balkan i bolje sjutra svih naroda koji žive na ovim prostorima”, naveo je Spajić na društvenoj mreži X.

Pitanje je samo zašto se nesrećni premijer Crne Gore pravda za nešto što i ne piše u Rezoluciji koja će uskoro biti usvojena pred UN? Snishodljivost, poltronisanje, strah, neiskustvo, bojazan da će mu Rajo i Pipun po Vučićevom nalogu uskratiti manjinsku podršku baš sad kad mu je oslačala premijerska funkcija… Bilo kako bilo, sve može da se svede na rečenicu iz naslova – kad služiš nikad nijesi dovoljno dobar – nalogodavcima. Koliko god savio kičmu.

Spajić očigledno to nikada neće naučiti i ostaće samo prelazno političko rješenje u tranzicionom zlom dobu ”oslobodilačke” politike.

B.K.

izvor: aktuelno.me