Vučićeva objava ”rata” cijelom svijetu… (foto)

Šta uostalom pomisliti za predsjednika države koji u jednom dahu poruči ostatku svijeta sa kojim je 12 godina u raznim kontaktima, razgovorima i pregovorima– ”Sram vas bre, sve bilo, sram vas bilo lažovi jedni, pogledajte se u ogledalo”.

Veoma je teško zamisliti mirotvorca koji svoje kolege, državnike, naziva lažovima i falsifikatorima. I nije mu to prvi put. Od nove godine, malo-malo pa okrpi mnogo njih sa tim riječima, bez ikakve posljedice i pardona.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić se razgoropadio u četvrtak uveče. Posle sastanka koji je imao sa predstavnicima vlasti u Republici Srpskoj, u direktnom prenosu u Dnevniku na RTS-u, sav svoj bes je izneo u javnost zbog najave usvajanja rezolucije Ujedinjenih nacija o genocidu u Srebrenici u Ujedinjenim nacijama.

U svojevrsnoj objavi političkog rata celom svetu, izuzev, kako je rekao slobodarskih zemalja na afričkom, azijskom i južno američkom kontinentu, za glavne sponzore predloga ove rezolucije imenovao je NATO zemlje, velike sile, i to Nemačku pod broj jedan, a zatim Englesku, Ameriku, Tursku. Ovu poslednju zemlju je optužio da se okomila na Srbiju, jer joj nije lako da priča o Jermenima.

Problem sa Vučićem i njegovim besom je i u tome što je za neprijatelje imenovao države na čijem se čelu, gotovo svakoj, nalaze njegovi prijatelji. Pre neki dan se vratio iz posete Francuskoj kod predsednika Emanuela Makrona za koju je rekao da je bila prijateljska.

Milion puta je u poslednji nekoliko godina pričao – “moj prijatelj Makron”, “moj prijatelj Erdogan”. Sa Nemcima nije na istim talasnim dužinama od odlaska Angele Merkel, a sa Britancima se nikada nije hvalio, izuzev onomad sa Tonijem Blerom.

Šta misliti o Vučiću?

Po Vučiću, usvajanje rezolucije o Srebrenici nije slučajna, jer se velike sile plaše da sledeće godine neće imati toliko država koje ih slušaju pošto se mnoge od njih “oslobađaju kolonijalnih stega i neće više da im služe”. Ovom rečenicom, Vučić je za ogroman broja država rekao da su kolonije, a ne slobodne i nezavisne države. Koliko je sebi pomogao takvim stavom, pokazaće predstojeće vreme, ali svakako je postupio krajnje nediplomatski.

Teške reči su parale nebo nad Beogradom, ali i eter u kojem je govor emitovan. Za reakciju nemačke ambasadorke u UN je rekao da je sramotna zato što je na primedbu mađarskog predstavnika da možda nije vreme za takvu razoluciju, rekla da za Srbiju nikada nije vreme. Vučić joj je odgovorio i spočitavanjem za genocid u Drugom svetskom ratu.

Za predsedavajućeg Predsedništva BIH Denisa Bećirovića je u dva navrata naveo da je “lažovčina i falsifikator” koji je pisao knjige protiv Srba i nikada nije prihvatio njegovu pruženu ruku. Na Bećirovićevu izjavu da nije problem Dodik, već Vučić, i da predsednik Srbije nije mirotvorac, ovaj je odgovorio da jeste. Na kraju je Vučić poručio Bećiroviću da je “uvek bio i ostao niko i ništa”.

Šta uostalom pomisliti za predsednika države koji u jednom dahu poruči ostatku sveta sa kojim je 12 godina u raznim kontaktima, razgovorima i pregovorima – “Sram vas bre, sve bilo, sram vas bilo lažovi jedni, pogledajte se u ogledalo”. Veoma je teško zamisliti mirotvorca koji svoje kolege, državnike, naziva lažovima i falsifikatorima.

I nije mu to prvi put. Od nove godine, malo-malo pa okrpi mnogo njih sa tim rečima, bez ikakve posledice i pardona. U četvrtak uveče je otišao kora k dalje i te iste ljude nazvao bitangama koje su koristili laži da bi došli do ovoga što se sada dešava. Kao jednu od laži je naveo je onu da je snajperom pucao po Sarajevu tokom opsade.

Borba do poslednjeg trenutka

Sve ga to, međutim, neće pokolebati da se bori do poslednjeg trenutka, iako su šanse male. On, međutim, u svemu tome vidi šansu po Srbiju i to tako što će srpska trobojka postati “najpoznatija i najpopularnija zastava otpora u celom svetu”. Pozvaće sve Srbe da u danima posle usvajanja pomenute rezolucije visoko podignu srpske zastave i tako pokažu koliko su ponosni.

Iako je svestan da su Nemci, Englezi, Amerikanci i ostali “nešto jači od Srbije”, on će se boriti do poslednje kapi znoja i svim tim državama obećava “da im borba neće biti laka”. Svojevrsnu objavu političkog rata ostatku sveta Vučić je polako priveo kraju tako što je rekao da Srbija neće ostaviti RS na cedilu i da joj neće uvoditi sankcije.

Bilo je mučno slušati sve te reči koje je izgovorio, a mnoge je i ponovio više puta. U suštini ništa novo, ali se nameće pitanje šta se to desilo od posete Makronu do četvrtka uveče. Za svega dva dana od Francuske koja je pravi prijatelj Srbije, došli smo toga da je ona jedan od predvodnika kolonijalnog sveta i koja želi “Srbiji da uzme srce i ostavi večni ožiljak na duši”.

Utisak je da je sve ovo i dalje ista ona predstava za narod, ovoga puta za malo veću publiku s obzirom na prisutnost političkog vrha RS, samo neki novi čin. I na ovo se svi moramo ozbiljno navići, jer nam tek predstoje još mnogi činovi, a prvi u nizu biće taj veliki svesrpski sabor koji je zakazan za 5. i 6. maj.

Koliko je sve ovo besmisleno dovoljno govori činjenica da se sve ovo desilo u istom danu u kojem je kolegijumu Skupštine Srbije o izbornim uslovima prisustvovao, kako ambasador SAD, tako i ambasador EU. Isti oni kojima je nekoliko sati kasnije poručio da se pogledaju u ogledalo. U kojoj to slobodarskoj zemlji predstavnici stranih ambasada sede na skupštinskom kolegijumu?

Na samom kraju, valja spomenuti da je predsednik Srbije jasno stavio do znanja da Srbija neće da vodi nikakve ratove oružjem, što bi trebalo da predstavlja olakšanje posle svih gore citiranih reči. Problem može da se desi zbog pojedinih usijanih glava, ali valjda ovaj svet, kakav god da jeste, ima toliko hrabrosti i moći da sve njih postavi na svoje mesto.

Piše: Nenad Kulačin 

izvor: Al Jazeera Balkans