”OTVORENI” BALKAN, ZATVORENI BEOGRAD… (foto)

Predsednik ove države „otkazao“ je, „odložio“, zapravo zabranio EuroPride (EP). Time je još jednom pogazio Ustav i zakone države kojom samovoljno upravlja kao naslednim feudom.

Ovo je ko zna koji nekažnjeni nasrtaj predsednika na ustavni i uopšte na pravni poredak, pa je postalo uobičajeno indiferentnootmenoodmahnuti rukom– ta, on opet krši Ustav. To je postalo ne samo predsednikova lična, već i naša kolektivna navika.

Navlačimo se na nju kao što se članovi vladajuće ohlokratije navlače na jovanjičke i ine proizvode državnog kriminala.

Ipak ću uzeli u obzir pravni poredak države Srbije, iako pozivanje na Ustav i zakone protiv reči i dela predsednika Republike sve više postaje kažnjivi delikt. Kad je izrekao zabranu EP nije bilo jasno na šta se sve ona odnosi, jer je organizator prajda predvideo niz manifestacija, ne samo javno okupljanje ljudi i šetnju. Jedna od Vučićevih trbuhozboraca u liku Ane Brnabić, deklarisane pripadnice LGBT+, objasnila je da se zabrana ima odnositi na javno okupljanje, tj. na šetnju kroz Beograd.

Sve je tu pogrešno.

Najpre ni Vučić ni Brnabić ni Vlada u celini, ni tehnička ni izabrana,nisu nadležnida zabranjuju bilo koje javno okupljanje na otvorenom prostoru. Ustav, među nadležnostima oba ova organa ni u naznakama tako nešto ne pominje, a iz zakonodavstva izvesno proizlazi da su nenadležni. Vučić i Brnabić svesno krše Ustav, a oboje su se svečano i javno zakleli da će ga poštovati.

O okupljanju, na osnovu prijave organizatora, odlučuje „organizaciona jedinica MUP- a nadležna po mestu okupljanja“ (čl. 12. Zakona o javnom okupljanju) tj. policijska jedinica opštine Stari grad. Prijava okupljanja se podnosi najkasnije 5 dana pre održavanja skupa. Ako još nije podnesena, rok nije istekao…

Očigledno je da zakonski razlozi zabrane ne postoje, s obzirom na karakter i učesnike skupa…

Šta se još u javnosti može čuti o razlozima za zabranu prajda. „To je suprotno porodičnim vrednostima i tradiciji srpskog naroda“– najčešće je „opravdanje“ zabrane.

U čemu se sastoje ove porodične vrednosti i tradicija? Ne objašnjava se, trebalo bi da se podrazumeva, svako to mora znati, s tim se radio/rodila, tako je odgajen/odgajana. Nas koje to prećutano ne razumemo, valja tek poučiti…

Ali, možda treba krenuti ka savremenom dobu, ka uzornim srpskim domaćinima. Na primer,Palma. Da li se treba ugledati na njegovebunga-bunga žurke, čije održavanje potvrđuje i premijerka, koja se nije odazvala pozivu.

Na sudski neprocesuirane indicije, a politički utihnule ozbiljne optužbe o zloupotrebi maloletnica ili odraslih žena u hijerarhijski ili radnopravno zarobljenom položaju? Teško mi je da poverujem da u ovoj disciplini iko vidi podrazumevane porodične i tradicionalne vrednosti u Srba.

Šta nam o ovom pitanju poručuje Sinod Srpske pravoslavne crkve? Pre svega, upućuje „iskrene čestitke“ Vučiću za zabranu EP. Istom onom koji se prvi put zakleo ne samo na Ustav, nego i na Miroslavljevo jevanđelje da će poštovati Ustav i zakone, drugi put doduše tek na Ustav, opet sa istim obećanjem, pa ga brzo pogazio radeći ono na šta ga ni Ustav ni zakoni ne ovlašćuju. Nije li to možda krivokletstvo? Onda predsednika barna posttreba uputiti…

Najzad, istina je da je veliki procenat građana protiv prajda, glasno ili ćutljivo, pod geslom:nije pristojno/normalno/neka to rade između četiri zida. Nije bilo pristojno/normalno/ bilo je samo za između četiri zida da žena (ni formalno) ne bude ravnopravna sa muškarcem.

Da ima pravo glasa, da može da nasledi ravnopravno sa bratom, da može da se školuje, da radi, da ima svoju imovinu, da njome slobodno raspolaže. Pa je postalo koliko-toliko pristojno/normalno/ ne samo između četiri zida. Bar niko ne organizuje litije u znak protesta.

A ionako je prajd jednom godišnje, javni skup par sati, ostali događaji u zatvorenom nekoliko dana. Zar ne bi bilopristojnoda oni koji ne odobravaju prajd svoje negodovanje izraze između ta četiri zida, kodkućeili uverskom objektuumesto da tuku, psuju i litijaju ulicama. Ne bi li bilopristojnoda učine isto ono što „blagonaklono“ savetuju LGBT+ zajednici i da prestanu da javno zagovaraju zabranu– između četiri zida.

Ako im je gadno i neprirodno da se gej ljudi ljube na ulici,pristojnoje da odvrate pogled, a da bes, psovke i nasilje ostave zaizmeđu četiri zida, probajući da pesniče zid umesto ljudskog lica.

Svi smo ljudi, svi imamo pravo na poštovanje ljudskih identiteta, uključiv i seksualnu orijentaciju. Verovali ili ne i to je identitetsko pitanje. Ljudsko društvo je nastajalo i održavalo se više na solidarnosti, nego na nasilju, ili na autoritarnosti vođe. Solidarnost donosi progres, autoritarne naredbe regresiju. Ako ne podržimo prajd, manifestaciju jedne teško diskriminisane manjine 17. septembra, solidarnost će ostati samo prazna reč. A možda je tek iluzija shvatiti je kao životni stav.

kompletan tekst na Peščanik

Izvor: Peščanik.rs