Dragan Banjac: BRADATA FUKARA…

Crkva je tradicionalno uz tron i protiv svega što bi pastvi (čitaj: građanima) donelo boljitak i napredak. Nikad se nije odrekla nijednog svog lošeg đaka.

Pahomije, vladika vranjski silovatelj maloletnih dečaka, raško-prizrenski Artemije (Radosavljević), bijeljinski švercer i takođe silovatelj dečaka Kačavenda, onaj Marić koji je ubicama Muslimana-Bošnjaka u istočnoj Bosni– u kameru– poželeo bistro oko i mirnu ruku…

Da nije (pravoslavnih) popova možda bi od mene, iako teško, mogao da se napravi vernik. Da ovo iako teško ne ostane razjašnjeno– teško je verovati u nešto lažno i nepostojeće, a razmislio bih ako bi mi ovaj košarkaški ekspert Porfirije ponudio onih sedam miliona evrića koje je uzeo od Ane Brnabić i netom napujdao svoje vuline iz Crkve da je oblate i prokunu.

U srpskom puku često se prepričava pošalica da od deset pravoslavnih popova– čak njih devet ne veruje u boga. Verovatno više veruju u kubikažu (audi, mercedes…), obljubljivanje dečaka, šverc, kurvanje…

Jednom prilikom, beše davno već, napisah komentar naslovljen sa Stan’te popovi.

Nisam siguran da li je povod bio miting “odbrane Kosova” na glavnom beogradskom bundžijskom trgu, gde su na jednom teretnjaku sa kojeg je skinuta cerada sa jedne duže i zadnje stranice, vladika Amfilohije (Radović) i Atanasije (Jevtić), zajedno sa pajtašima iz “opozicije” i nešto javnih podguznih muva na performansu pokazivali manji kovčeg u kojeg su, rekoše tada, sa’ranili nekoga ko je izdao večnu srpsku (kosovsku) zemlju.

Kako je u kovčežiću “bio” čovek koji će ubrzo uzjahati i Srbe i Srbiju i koji ih jaše i danas, ne bih da ga pominjem jer sam verovatno poslednji građanin ove zemlje koji treba (i želi) da ga brani. Ali i pored tog bilo je bezbroj povoda za kritiku ljudi u crnim mantijama koji sve više bataljuju crkvenu “doktrinu” i hvataju se politike na koje se lepe kao muve na lepak.

Iako prema anketama naš narod još uvek ima (bezrazložno) dosta poverenja i u Crkvu i u Vojsku, rekao bih da za to – ako su ispitivanja javnog mnjenja dobronamerna, stručna i nenaručena tj. pouzdana – ipak ne nalazim pokriće u tim brojkama i procentima.

Crkva je tradicionalno uz tron i protiv svega što bi pastvi (čitaj: građanima) donelo boljitak i napredak. Nikad se nije odrekla nijednog svog lošeg đaka. Pahomije, vladika vranjski silovatelj maloletnih dečaka, raško-prizrenski Artemije (Radosavljević), bijeljinski švercer i takođe silovatelj dečaka Kačavenda, onaj Marić koji je ubicama Muslimana- Bošnjaka u istočnoj Bosni– u kameru– poželeo bistro oko i mirnu ruku…

U okolini Gornjeg Milanovca pop Vlasta (u mestu Šilopaj) imao je dve žene, bančio i redovno izazivao tučnjave u lokalnoj kafani… Nekad poznati dubrovački advokat i novinar Vasiljko Vukoje (koji kao izgnanik živi u Adelaidi, napominje da je „najcrnji od svih crnih, Episkopa Irineja, sada američkog a ranije australijskog.

Prevarant, lažov i lopov, posvađao se s narodom, oštetio vjernike za preko PET miliona dolara i uživao u hedonizmu, donedavno. Porfirije alijas Aleksandar Vučić navodno ga je smijenio u New Yorku zbog pljačke oko obnove u požaru uništenog hrama sv. Save. Rekao bih začetnik svih ovih zala, govornik s Kosova polja, ’malo morgen’. Eno se Mirko Dobrivojević, tj. Irinej inkvizitorski i dalje vozika na relaciji Njujork – Beograd“.

Ako se malo razgrne, moglo bi se „iskopati“ da potičem iz popovske familije. Jedan očev predak bio je pop i do Drugog svetskog rata imali smo i rezervno prezime – “popovići” koje se pedesetih godina prošlog veka izgubilo i zaboravilo.

Taj daleki mi predak bio je od onih svetitelja koji nisu za rukav vukli u crkvu nego je lepo dočekivao one koji su se za to sami odlučili. Niko nije nasledio popa Jandriju. Otac je slavio sv. Jovana ali nije bio vernik, nije zvao popa niti nosio kolač u crkvu. Samo se tog dana okupljala rodbina i prijatelji, jelo i pilo.

Najviše zato što je jednom prilikom kao mladić svratio do izvesnog prote (Novakovića) i video da jede pršutu („Ne gledajte šta radim nego slušajte šta vam govorim“) u jeku najžešćeg posta. Ja sam otišao još dalje i često sa dubrovačkim prijateljima išao u “njihove” crkve i slušao orgulje.

Čemu sve ovo, što sam zapeo za mantijaše? Čaša mi se prelila pre nekoliko dana kada sam video da je poglavar SPC, Porfirije (kakva su im to imena!?) otišao u sportsku halu među košarkaše.

Posetio je, kaže vest, reprezentativce na treningu u Štark areni i razgovarao sa igračima i članovima stručnog štaba pred njihov odlazak u Sloveniju, gde će početi novu fazu priprema za Evropsko prvenstvo u septembru.

“Njegova svetost Patrijarh srpski gospodin Porfirije posetio je večeras trening reprezentacije Srbije i poželeo našem timu mnogo sreće i uspeha u predstojećim izazovima”, objavio je Košarkaški savez Srbije.

Njegova svetost!? Morao sam da zavirim u Rečnik (SH književnog jezika) koji pod 1. navodi da je to osobina i stanje onoga koji je svet, onoga što je sveto, svetinja, uzvišenost; svetiteljska pobožnost i asketizam, a pod 2. titula patrijarha, vrhovnog poglavara pravoslavne crkve.

E, gospodine, ništa od ovoga ne vidim kod tebe. Svet– nisi! Ono što je sveto– takođe! Uzvišenost– nipošto, pobožnost– sumnjam. Asketizam– jok, bre! Ni ovo pod dva!

Kažeš: “Volim da gledam sport i da se skromno, koliko mogu, bavim sportom. Na prvi pogled crkva i sport nemaju mnogo toga zajedničkog, jer su na taj isti prvi pogled različite oblasti interesovanja crkve i sporta… Međutim, spoj crkve i sporta leži u tome što crkva vodi računa o duši, a sport o telu. Duša ne postoji mimo tela i obrnuto”, kazao si.

Reče da se baviš sportom i da Crkva vodi računa o duši. Nisu li, poglavaru, neke druge struke kvalifikovanije da se bave dušom.

Ili si ti, uz politiku, rad da se petljaš u ono čime su se bavili Aleksandar Nikolić, Ranko Žeravica, Mirko Novosel, Bogdan Tanjević, Radivoj Korać, Krešimir Ćosić, Ivo Daneu, Dragan Kapičić, Mirza Delibašić, Dražen Petrović…

To nije za tebe. Vrati se u mračne crkvene odaje i propovedaj ono u šta ni sam ne veruješ. A što se sporta tiče, tvoj jedini sport desio se nadavno kada si od srpske premijerke lagodno uzeo „nekoliko“ milijardi evrića da bi je tvoji čauši (Nikanor!) odmah potom popljuvali. Ni Brnabićevu nikad ne bih branio ali sramotno je – dozlaboga!

Gledam fotografiju na kojoj glumataš selektora. Igrači i stručni štab (ubogi svi do jednog) stali kao đaci prvaci ispred učiteljice prvog dana. I ne mogu da verujem da se niko nije osmelio da, ako ne svi, ode sa parketa. 

Ali, stvari su otišle predaleko, kako bi rekao moj prijatelj, vrhunski karikaturista. Drugi mi prijatelj, univerzitetski profesor, nekad i sam košarkaš rekao je da “nemaš meru” i da si “postao klovn”. Upravo to, ali ti nisi klovn zbog toga što to želiš ti da budeš nego zato što to od tebe traži onaj koji te je– ustoličio. Opet– sramotno dozlabga!

Pokušavam i ne mogu da zamislim da nemačku, francusku, englesku, italijansku, špansku… reprezentaciju poseti neki biskup pred važno takmičenje. I nigde u svetu bradata fukara nije toliko osvojila medije, odnosno za njih magičnu televiziju. U svim normalnim zemljama, katoličkim pre svega, zna se za Svetu stolicu (Papu), ne i za boraniju.

Kao da čujem da si me “rasrbio”. Unapred ti odgovaram da nisi moj patrijarh i da me učenje tvoje crkve ne dotiče. Imam svoje nazore i uveren sam da sam korektan doduše malolitražni pravoslavac. I nikad Srbin iz računa. Jer, vi ste odavno sve to zagadili, podredili novcima, crnim limuzinama i podržavanju onih koji vam dozvoljavaju da huškate na mržnju (pre toga na rat), švercujete, bludničite…

Vi ste izvan svih zakona u ovoj zemlji i preporučujem, za početak, da pogledate član Ustava koji kaže da je Srbija sekularna država, građanska a ne vaša, mantijaška. I svih nas, koliko god vam to bilo odurno.

Svojevremeno je rimski Papa prigovorio javno poznatom italijanskom fudbaleru, Robertu Bađu, da nije baš uzoran katolik. “Mali Buda”, kako su zvali tog fudbalskog genija, mu je uzvratio: “Ko si ti da određuješ moje katoličanstvo!”

Ćutanjem o svojim lajavcima (Nikanor i bratija, o tome nešto na kraju teksta) i odlaskom u Kombank arenu, druže Porfirije dobio si– petu ličnu. Out!

A ta spodoba popovska, episkop banatski Nikanor prokleo je ovih dana srpsku premijerku Anu Brnabić (koliko god da je najgora u istoriji srbijanskih državnih poslovođa) i sve one koji će učestvovati na EuroPrajdu u septembru.

Protuva u mantiji preti, upotrebio bi i oružje protiv učesnika Parade ponosa, samo da ga ima. Premijerku je nazvao “ćerkom i unukom srpskih koljača“ i pozvao je sveštenstvo i narod da se pobune protiv gej parade.

“Hoćemo li dozvoliti da slušamo onu koja je sve oskrnavila u našoj zemlji, neću ni ime da joj spomenem? Onu koja je dozvolila da joj brat bude otac njenog sina? Hoćemo li to dozvoliti? Ona je niti naše vere, niti našeg porekla, već neprijatelj i ona danas da nam propoveda da ne postoje otac i majka. Ustaćemo svi protiv toga. Ja ću prvi. I kunem. Prokleću svakoga ko ovo propoveda. I oružje bih upotrebio da ga imam”, rekao je Nikanor.

Osuda je stigla iz nekih strančica, NVO, poneke javne ličnosti… ali ne i od vrhovnog srpskog mantijaša i Šešeljevog učenika koji ga je ustoličio.

Ne gajim iluziju da će ovo brzo stati. Naprotiv, potrajaće, brine me stado koje ih podržava.

U jezivom procentu.

Piše: Dragan Banjac

izvor. tacno.net