NIKOLA Samardžić: Vučić i Dodik raspolažu ucjenjivačkim kapacitetom i ostatak bivše Jugoslavije drže u talačkoj krizi…

Jedan od regionalnih intelektualaca koji tako posvećeno, direktno i uvjerljivo dekonstruira političke narative ostrašćenih i korumpiranih političkih projekata u Srbiji i regionu, i otkriva nam istinu koja stoji iza paradnog nacionalizma, spektakularnih religijskih “obreda” i vojnih parada, blještavih naslovnica režimskih tabloida je nesumnjivo istoričar Nikola Samardžić, redovni profesor Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Sa ovim vrsnim poznavaocem novovjekovne i moderne srpske, balkanske, evropske i američke istorije i autorom više naučnih djela iz navedenih oblasti razgovarali smo o režimu Aleksandra Vučića, Srbiji nakon posljednjih izbora, regionalnim ambicijama vlasti u Beogradu i projektu “Otvoreni Balkan”, te novouspostavljenoj evropskoj i svjetskoj realnosti koju je donijela ruska agresija na Ukrajinu.

Izbori u Srbiji su okončani novom Vučićevom pobjedom. Ipak, ovaj put opozicija nije bojkotovala izbore. Kako ocjenjujete ovaj izborni ciklus i njegove rezultate?

Pre svega, nismo imali u ponudi reforme. Ne mislim na programe političkih organizacija i lidera, mislim na stavove kojima se nastupa u kampanji. Srbiji, štaviše, nije potrebna neka inovativna reformska platforma.

Države kandidati za Evropsku uniju imaju pred sobom mapu puta koju definišu 35 poglavlja, od nedavno su slična poglavlja okupljena u klastere, obuhvataju sve oblasti harmonizacije i primene zakonodavstva.

Srbija je formalno pristala da se tim putem menja, ali na izborima nije ponuđena nijedna relevantna, ubedljiva reformska platforma koja bi se konkretno pozivala na evropski put, tako da se ispune svi uslovi, unutrašnja, spoljna politika, garancija sloboda.

Izgleda da nismo spremni za suštinske promene, vladavina prava, bezbednost, ekonomske slobode, zaštita životne sredine, priznanje nezavisnosti Kosova. Politička kasta, koju prate kontrolisani mediji, nema nameru da reformama sužava svoje privilegije. I da je opozicija pobedila, ne bi nastupile promene koje bi bile iskorak u odnosu na prošlost koja nas opterećuje, a ta prošlost je razarala mišljenje, institucije, građansku etiku odgovornosti, duže od veka.

Opozicija nije imala šanse pred Vučićem koji upravlja celim izbornim procesom, medijima, javnim preduzećima, koji kupuje ljude, obećava i preti. I ne samo da dele sve njegove važne političke stavove, vrednosti i mesto u establišmentu, kandidature su bile slabe, blede, neubedljive. Pred izazovima koji su tako složeni, teški, pred nama je demografska kataklizma koja je obuhvatila i susedstvo, i nisu dovoljni mediokriteti koji će ponavljati Vučićeve besmislice.

Mnogi su bili stava da Vučić neće povlačiti radikalne poteze u vanjskoj politici Srbije do izbora kako ne bi pokvario rezultat. Sada se nalazi pod pritiskom i Rusije i Zapada. U kojem smjeru će ići naredni koraci vanjske politike srbijanske vlasti?

Možda ste primetili da se stavovi u spoljnoj politici posle izbora nisu promenili. Vučić i Đilas očigledno nemaju nameru da se založe za uvođenje sankcija Rusiji, ne samo iz straha od ruskih pritisaka, koji su, u poslednjih mesec dana, realno minimalni, ili iz bojazni od gubitka popularnosti, dovoljno je mesec dana da se preokrene javno mnenje, ono je slabo, plitko.

Vučić, Đilas, cijela politička kasta, uvereni su da podrškom Putinu rade dobru stvar. Odnos prema Ukrajini, koju Putin namerava ne samo da uništi, nego i poništi, da ukine sva njena posebna svojstva od strateških opredeljenja do elemenata kulture, odnos je srpske politike prema pravu Slovenije i Hrvatske da odu svojim putem, koji je postao i evropski put Srbije…

A, Srbija ga ne želi, odnos je srpske politike i kulture prema razaranju Vukovara i Dubrovnika, opsadi Sarajeva, genocidu u Srebrenici, pokušajima etničkog čišćenja Kosova, do neke vrste animalizacije albanskog kosovskog naroda, odricanje prava Crnoj Gori, slično Ukrajini, da se rukovodi i ona svim svojim posebnostima.

Evropska unija, SAD i Velika Britanija dužne su, pred evropskim racionalizmom i prosvećenošću, odakle su potekle, i pred moralnom savešću čovečanstva, dok se odvija genocid Rusije nad Ukrajinom, da takvo mišljenje smeste na optuženičku klupu, i da to bude jasno svim političkim činiocima, da se ni pasivni nacizam neće tolerisati.

Kakvu će Vučić poruku poslati i Rusiji i Zapadu, ali i regionu, ukoliko u novoj vladi ne bude Aleksandra Vulina i Ivice Dačića?

Vučić danonoćno pušta u javnost takve spekulacije. On ima i političke timove posebne namene, mislim na njegove saradnike, poslanike, novinare, koji u javnosti zastupaju dva oprečna mišljenja, kao na utakmici– jedni za Rusiju, drugi za Ukrajinu. Pogrešno je obraćati pažnju na njegove dimne bombe.

Uostalom, zakoni i demokratske prakse obavezuju da postupa transparentno i u krugu svojih ovlašćenja. Ne vidim razliku između Vulina, Dačića, i bilo koga iz njegovog okruženja, u tom smislu da će uticati na promenu politike. Naši zapadni partneri ne smeju nasedati na to njegovo šibicarenje, on mora isporučivati odluke isključivo u skladu sa zvaničnom politikom EU, i to bi moralo da važi i za same države članice EU…

Nezaobilazna tema u regionu je i odnos Beograda prema Banjoj Luci. Mnogi će reći da se u odnosu na 90-e ništa suštinski nije promijenilo. Kako vidite trenutne odnose i šta je dugoročni cilj tih odnosa?

Taj odnos vodi u izolaciju Beograda i Banja Luke, tako da cela BiH, Crna Gora i Kosovo budu kolateralna šteta njihovog projekta Srpski svet. Vučić i Dodik su svesni da i dalje raspolažu jednim ucenjivačkim kapacitetom budući da ostatak bivše Jugoslavije drže u talačkoj krizi poslednjih 20 godina.

Žao mi je, ali u tome Srpskom svetu sve manje ljudi želi da živi. Drugi važan aspekt njihove saradnje je služenje interesima Rusije. Od napada Rusije na Ukrajinu trebalo bi da je deputinizacija prioritet svima koji su opozicija njihovim namerama.

Napad Rusije na Ukrajinu štaviše je obustavio pretnje novim oružanim sukobima koje su se nadvijale nad BiH, ali i Crnom Gorom i severom Kosova. Ali je žalosno, da smo pasivnošću prema malignim uticajima Rusije, Kine, Turske, prepustili regionalnu politiku strancima koji će ne samo da nas brane, nego i da smišljaju alternative za budućnost, za koje mi nemamo političku snagu…

kompletan intervju procitajte na http://slobodnabosna.ba

Izvor: Slobodna Bosna