Otvoreno pismo Vesni Bratić: PUTUJ, MILOSRDNICE, NE MISLI NA MANASTIRE

Извањко, ових пар редова `оћу Вам написати алфабетом који највише волите, не због Ваше љубави према овом писму, већ да Вам кажем и покажем да је то и моје писмо којим се биљеже ријечи на мом језику Црногорском и да Вам поручим да нећу ћутке и без вељег каштига дати да ми га отмете 

G-đice …!

Kako da Vam rečem g-đice Bratić, izvanjko, minstarko od četiri jevanđelja, tuđinko, nevoljnice koju primismo, da pomognemo, a Vi, onako ženski, a četnički, ožežiste po nama. Ako! Dobro reče čo`ek kad ga pitahu: „Što te ruži?“ … A, veli, samo sam joj dobro činio, pa `oće da mi se oduži.

Извањко, ових пар редова `оћу Вам написати алфабетом који највише волите, не због Ваше љубави према овом писму, већ да Вам кажем и покажем да је то и моје писмо којим се биљеже ријечи на мом језику Црногорском и да Вам поручим да нећу ћутке и без вељег каштига дати да ми га отмете. На отимање сте се изгледа добрано навадили, ма све до једне УРЕ, а сви су изгледи да Вам је тa зла УРА дошла. 

Не знам `оће ли Вас забољети, али не бих да Вам не речем, не рад Вас, већ зарад свих оних који мисле као Ви и баштине Ваше вриједности. Уличном бес́едом, на малобројном скупу ваших обожаваоца, која је Више личила на цику, вриску и неартикулсани излив најгорег људског порива, мржње и бијеса, ударила сте на моју крв, на мог брата, мог комшију, пријатеља и друга. 

Знам да Ви то не разумијете, ал’ без обзира како се звао и из ког, вели, да је народа у ове крајеве предак му дојездио: Албаније, Босне, Хрватске, Србије, и је л’ се звао Преља, Сенад, Анте, Милован, они су данас моја браћа, моја крв, моја душа, мој народ Црногорски. Ако нема њих, нема ни мене, ми смо једно, латице истог цвијета, ми смо, извањко, данас једно тијело и једна душа ЦРНОГОРСКА, поносни на своје поријекло, своју отаџбину и своје јуче, данас и своје с́утра. Не, г-ђице Братић, нијесте Ви, нити моја крв, нити моја сестра, нити мој комшија или, не дај боже, мој пријатељ. Ви сте за мени једно велико људско разочарање, били и остали.

I da se vrnemo na pismo koje je praktičnije i koje višina razumije. Čitam, kako prenose mediji, od mog novca, za tvoju, Serpsku crkvu ima eura i šakom i kapom, koliko ‘oj, a za moju, Crnogorsku pravoslavnu crkvu, ni centa. To je valjda demokratski, kako vele Demokratski front i Demokrate, a kad oni reču to ti ga je, brajko, jedina istina, nema druge.

I tako dok se Čađo iz Demokrata, demokratski dopisuje sa mlađanim predśednikom Nikšićke opštine, g. Kovačevićem iz Fronta, ali ne bilo kojeg no Demokratskog, nemate kad od 22. decembra 2021. godine poslat’ ljude da podignu onaj omanji prekidač na strujnom brojilu, i vrnete struju u prostorije Crnogorske pravoslavne crkve. SRAM VE BILO, SVE KOLIKO VAS IMA. 

Trebaju vam mjeseci da uključite struju Crnogorskoj pravoslavnoj crkvi, koju isključiste zarad 1.700€ duga, koji vam je plaćen – nije oprošten. A za Vašu, crkvu zemlje Serbije, može ekspresna, tajna ali organizovana, dodjela donacija, kako vi to inače najbolje znate činjet’. Desetine `iljada eura dodijeliste, da pored oproštenog računa, za ne daj bože, imaju ako kakvi stidni gost im naiđe, ka` recimo Bećković koji će Vam za koji dan beśediti o kukalom srpstvu utuljenom i Kosovu ravnom izgubljenom.

Onaj vrli novinar g. Leković, što mu je direktor g. Raonić, na Javnom servisu koji nosi ime države nazvane po mom, a ne Vašem, narodu crnogorskom, to neovisno novinarsko pero, prije neku noć, zapjenilo, da pita, pa da pita, Pendrek efendiju, `oće li biti Srba u novoj Vladi? To što nema nijednog Crnogorca u ovoj sadašnjoj Vladi zemlje Crnogorske i što ih neće biti, sva je prilika, ni u toj novoj, a ko će još o tome da vodi računa i zamara pitanjima tako bitno-nebitnog gosta. 

No `oće li biti Srba efendijo? Znam da je za Vas to pitanje svih pitanja, jer posle ovakvog „osvježenja“ i ciče zime što nam je donijelo, mora svanut’ i sunce granut’. Bojim se punazini će tad biti usko, a iskreno se nadam i Vam lično, ka` što, od Vaše ruke, bi usko onim direktorima crnogorskih škola, što ih, ne samo smijeniste, već íh i kućí poslaste. 

To što ste ih smijenili jeste Vaše pravo jačeg koje Vam može biti jer ste vlast, ali što ih kući poslaste, to Vam ne zasigurno ne služi na čast, ako možete pojmit’ o čemu Vam zborim. Prije no što se vlasti domogaste drugačije zboriste, no ko će o tom još da vodi računa. Vi ste demokratski izabrani političari, od danas do śutra, pa Vam ne treba za zlo uzimat’ što gođ da slažete, a da znate slagat’, znate čoče, mane Vam nema.

Viđu sinoć nešto mi bijaste grdno zabrinuti, kao i ono novinarsko pero od g. Leković, prije neku noć na Javnom servisu, što bijaše ustreptao, da pita, da pita, a što ako u novoj Vladi bude ona moja Crnogorka, banica, od roda Vuksanovića, a doma Stankovića, što Vas sve sreda posloži. A progovori o jadu vas smete, ne znate đe ste i što se od vas čini. Ako ona bude, a biće, Vi ste ga gđice Bratić, a čini mi se i još koje pero, ako je sudit’ po onom što se priča, utulili!

I da ne zaboravim, moram Vam priznat’ da ne bih volio da su Vas onu noć, zarad protesta u cilju odbrane fotelje, oni Vaši policajci Jokić, Rakonjac i onaj bivši padobranac Knežević kaštigali suzavcem, šok bombama i gumenim mecima, ka’ što su nas, onog septembarskog jutra ‘21. na Cetinje, razmetali. Ne bih likova, ka’ što ste Vi likovali, srećni, presrećni, što neljudi od ljudi čine. Moj narativ, moj svijet i moja svijest ne mogu da razumiju da se neko može radovati tuđoj muci, tuđoj nesreći, kao što to Vi činjaste, a sve je prilike i biste činjeli, da Vam đe mogne bit’.

Gospođice Bratić, činili Vam se da, u najmanju ruku, nije ljudski, da je nečasno, školovati se besplatno za budućeg pripadnika crnogorske policije, o trošku države crnogorske, a slaviti poraze reprezentacije koja njeno ime nosi samo zato jer to ime proslavlja.

Da nije moralno i ljudski pošteno radovati se porazu reprezentacije zemlje u kojoj si rođen, odrastaš i śutra ćeš dom stvarati, zemlje i ljudi o čijoj bezbjednosti śutra treba brinuti, kao što neki vaši školarci sa policijske akademije rađahu, potaknuti upravo ovakvim Vašim činjenjem. 

Što bi tek rekli za čestitost i čast činjenja njihovih starijih kolega, koji onog zornog neđeljnog jutra, u septembru, atakovahu i bačahu šok bombe i suzavac u dvorište rezidencija predśednika Crne Gore, u kom ne bješe nikog, liše predśednika, supruge mu i sina, te članova njegovog kabineta. Predśednika koga su, po crnogorskom Ustavu, zaduženi da štite, oni nastojahu urnisat’, samo zbog toga što je obavlja’ svoju dužnost, i osta’ na Cetinje u svojoj rezidenciji sa narodom koji ga je izabrao većinom glasača, već u prvom krugu, ma što ja i Vi o njemu mislili. 

Pričaju ljudi da su gledali, onog septembarskog jutra, kako crnogorski policajci ubacuju suzavac i šok bombe u pusto dvorište rezidencije preśednika crnogorske države, dok istovremeno sa dugim cijevima štite srpske popove sa nečesovim vojnicima, koji vojnim helikopterima nadlijećahu crnogorski narod da bi ga sažežli, pokuša li da se Cetinjskog manastira do'vati i Vaše popove, ne moje, omete u kakvoj nečasnoj raboti, jer časnu, to jutro na Cetinje, nijesu mogli činjet’.

Čini li Vam se da su se, 

• g. Jokić, policajac koji izdade ono sramno naređenje napada na goloruke i mirne demonstrante, 
• g. Carević što dade svoju mehanizaciju da se tim mrskim Crnogorcima, kojim se do juče i on kazivao, tomobilji uništavaju i popovima put pravi,
• g. Raonić čiji Javni servis pokuša da ih opravda i zato okrivi Crnogorce, 
• Vaš vrli i nikad prežaljeni predśednik g. Krivokapić koji naredi desant, a policajac Rakonjac koordinira sa 
• Vašom koleginicom ministricom g-đicom Injac, čiji piloti u našim helikopterima doturiše u Cetinjski manastir srpske popove, i po njenom naređenju šćahu nas, sa sijaset kriminalaca pod zaštitom crnogorske policije u Cetinjski manastir smještenih, satrijet da Vam popove taknusmo

Čini li vam se, gđice Bratić, da se spomenuti i nespomenuti policajci, ANB operativci, kriminalci i popovi srpski to jutro grdno ogriješiše o Ustav ove moje, teritorijom male, a dušom velike zemlje Crnogorske i obraz mog malog naroda Crnogorski, velikog srca i široke duše pune ljubavi i empatije prema drugom i drugačijem?

No, da ne dužim, kako otpisah prije neko veče i g. Lekoviću nakon njegove emisije, u kojoj zapomagaše za kukalim srpstvom ugašenim, da i Vama poručim: „Ne pada snijeg da pokrije brijeg, već da svaka zvijer pokaže svoj trag.“

Gđice Bratić, za kraj da parafraziram i toplo Vam poručim: „Putuj, milosrdnice, ne misli na manastire“.

S poštovanjem,

Predrag Zakov Boljević

izvor: analitika.me