ŠTA RADIŠ AIDA U NOVOM PAZARU?

Najbolji evropski film, razume se, samim tim – jedan od najboljih na svetu iz prošle godine, koji govori o tome kako je Srbija, pod režimom diktatora i zločinca, Slobodana Miloševića, počinila genocid nad srebreničkim muslimanima, ovih dana zaobilazi Beograd.

Ne, ne ide ni u Novi Sad, ovogodišnju, zamislite, prestonicu evropske kulture, ne ide ni u jedan centar u kojem u većinskom delu žive građani i građanke koji se izjašnjavaju kao Srpkinje i Srbi, već ide dole, sve do Novog Pazara.

Stiže uskoro u Sandžak, gde žive ljudi većinske nacionalne i verske pripadnosti kao žrtve genocida o kojem film govori.

Ponovimo, na takav način da je dobio nagradu za najbolje ostvarenje filmske umetnosti prošle godine u Evropi.

Taj užas i sramota koja se nadvija nad nama tako hladno i neobuzimajuće, prazno i neosetljivo, da film „Quo vadis, Aida?“ ne može da bude prikazan u gradu, sedištu, organizacionom centru genocida u Srebrenici, više od 25 godina posle te najveće tragedije na evropskom tlu, još od Hitlera i nacističke Nemačke, pritiska, pritiska najsnažnije, usled izostanka reakcije bar malog, pa i najmanjeg dela društva.

Murali Ratku Mladiću, sprovoditelju i direktnom izvršitelju genocida, o kojem ovaj film govori, i to tako da je proglašen za najbolji, podsetimo opet – evropski film, niču po Beogradu i ostalim gradovima Srbije, čini se, a i jasno je, po nalozima te „duboke“ države, preciznije – tajnog plana Aleksandra Vučića.

I, tako je, prilika je uvek ista i iscrpljujuća, sramna i paklena – aktuelnog predsednika Srbije koji je u vreme izvršenja genocida nad Bošnjacima u Srebrenici bio jedan od ključnih izvora podstrekavanja, huškanja i odvratnog, nezamislivog laganja i manipulacije kako bi taj masakr opravdao a pre toga u taj mrak poveo što veći broj ljudi.

Ne može se reći da je on zbog nekog drugog razloga više kriv i zao.

Čitaj još: Dvojica Bjelopoljaca, iza rešetaka, vozili u pijanom stanju, šok provjera alko- testa...

Ne može se biti nečovek tolikih razmera pa relativizovati, poricati, ili smatrati dosadnom i deplasiranom tu temu, ovu najznačajniju odrednicu „našeg“ predsednika.

A ne može iz najprostijeg razloga, ako ništa, onda sa stanovišta i s obzirom na zacrtane i predstojeće ciljeve – pokušaja borbe sa njegovom autoritarnom vlašću.

Izvesno, aktuelna Vučićeva politička klika snosi odgovornost za mnoga druga zlodela, ali ako mu se zanemaruje najistinskije zlo i najveći greh iz ratova devedesetih, ocenjujući takvu očiglednost kao nevažnu u odnosu na ostale, izvesnost uspeha, oporavka i promene najosnovnijih vrednosti ovdašnje zajednice, ne da nije garantovana, odnosno blizu svoje realizacije, nego je unapred osuđena na propast.

Najdublje zlo onog koji uništava tolike živote, predvodeći najsnažniju mašineriju laži i korupcije, ne sme da se preskače i opravdava nekakvim razmišljanjima o tome da mi kao građani nemamo ništa sa tim zločinima, da nas ne interesuju, da je to greh naših očeva i majki, da smo mi potpuno od tog konteksta oduzeti.

Da, zapravo, ne znamo ni šta je u tom smislu sve istina što se u odnosu na to vreme tvrdi, da su zločini bili na svim stranama…

To je jedan novi krug pakla koji novija generacija gradi za sebe i one generacije koje tek dolaze.

Reč je, čini se, o jednom dubokom egocentrizmu, gluposti i primitivizmu, sledstvenom upravo linijom svega što mu je prethodilo unazad decenijama.

Brižljivo odgajano, bez mogućnosti da se, usled siromaštva i nesreće iz tog narativa nekako izuzme, odnosno da se laži, brutalne laži, kao i posledično nasilje, koji su odneli toliko hiljada života, prepoznaju kao sredstvo za bogaćenje, obično materijalno bogaćenje hulja i zlikovaca iz skupštinskih klupa i institucija države.

Do žrtava, prepoznavanja razloga smrti ljudi druge nacionalnosti i vere, za šta odgovornost snose, između ostalih, upravo Aleksandar Vučić i njegovi pajtosi Ivica Dačić i Aleksandar Vulin, današnji vladari građanima Srbije, nismo ni blizu da stignemo.

Čitaj još: ANKARA, Erdogan poslao poruku: Odbacujemo nepravedni stav UEFA-e prema reprezentaciji Turske

Zato će i ovaj film otići samo tamo gde je jedino moguće, u sredinu etničke pripadnosti žrtava genocida, Bošnjaka u Sandžaku.

Njihovi dželati, aktuelna vlast države u kojoj žive i čiji su građani, pritom im se ponovo, iznova podsmevaju, žvrljajući po Beogradu lik najvećeg krvnika – Ratka Mladića.

Izazivaju ratno stanje na ulicama, dok nova generacija političara, iskrenih protivnika aktuelnog režima, kaže – nemam ja ništa sa tim, a i, šta su oni, ovi što nisu Srbi, nama Srbima sve radili.

Razmere te propasti i siline zla bile su i ostaju neizmerljive.

izvor: danas.rs

Share this:

Related