HADŽİBEGOVA SEHARA: RAHATLUK…
Kad ono nešto insana krene pa se sve složi i dan se skocka kao za izložbe kakve: Probudiš se naspavan, Fata ne ronda nego cvrkuće ko bulbul pa ti kahva bude slađa, makar je i ne šećerio već odavno.
Popije se rahat, i Fata ode u avliju, a ja već naložio vatru da poprži onu drugu kesu Minasa. Uzmirisala se avlija na dim, a kuća na tek poprženu kahvu.
More li išta ko jesen i miris vratiti insana u neki drugi vakat ili neka druga mjesta, pa čak i u ona u kojima nisi nikad ni bio, ali ti se učinilo kao da jesi. Još da hoće ko naić, kakav drag insan horan za muhabet, nikad kraja ćejfu i meraku ne bi ugledali.
Ponesoše me načas lijepe misli, ali se brzo pribrah i velim sebi;
Uzeire na mjestu rahat, ko će ti doć kad u ovaj vakat niko nejma kad za sebe kamo li za tebe, a tebi zinula guica, domalo bi i hošaf i suho meso iz magaze vadio kako te je krenulo sa merakom. Nek vala nejma kad je mahnit.
Piše:Kemal Čolpa- Uzeir Hadžibeg
U Prlinama na domak Akova živjela je porodica Raifa Pilava. Read more
Čast da otvori 24. izdanje SFF-a pripala je slavnom poljskom Read more
„Srbija je u pregovorima oko Kosova spremna na kompromis, ali Read more