Kad apostoli oslobađaju: Prvo BRAĆU po komšiluku a u Crnu Goru od Crnogoraca i civilizacije… (foto)

Prođe sto godina, a vlasnici Srbije i dalje imaju isti program, ko šta radi – oni bi da oslobađaju braću po komšiluku, pogotovo kad braća nisu pod okupacijom…

PODGORICA: Crna Gora, Kolumne, Zanimljivosti, petak, 12.03.2021…10: 37… Kad apostoli oslobađaju: Prvo BRAĆU po komšiluku a u Crnu Goru od Crnogoraca i civilizacije… (foto)

piše: Tomislav Marković

Kada je Austro- Ugarska 1908. anektirala Bosnu i Hercegovinu, patriotski krugovi su odmah počeli kampanju oslobođenje srpske braće preko Drine.

Tadašnjoj kvazipatriotskoj kampanji oštro suprotstavio socijaldemokrata Dimitrije Tucović nazivajući to rodoljublje „patriotizmom vlasnika“, isto problematizujući slobodu koju bi vladajuća oligarhija iz Srbije da izveze u Bosnu.

U govoru koji je održao 11. oktobra, Tucović je, između ostalog, rekao: “Srpski vlasnici pozivaju danas proletarijat Srbije da se bori protiv toga stanja u Bosni i Hercegovini, da čak i krv proliva za oslobođenje tamošnjih Srba. Proletarijat Srbije razume očajni položaj bosansko-hercegovačkoga naroda; on saoseća sa njime više no ma koja druga klasa u Srbiji.

Ali, šta bi on poneo za uzdarje narodu u Bosni i Hercegovini kada bi prešao Drinu? Srbijanske slobode? Je li to slobodna i demokratska zemlja – kako u Srbiji vladajuća klasa uvek deklamuje– u kojoj radnici nemaju osnovnoga građanskoga prava, prava glasa, u kojoj je cenzus reakcionarniji nego danas u Turskoj? Je li to sloboda, u zemlji u kojoj su naši radnici po unutrašnjosti – oni u Čačku, na primer– predani milost i nemilost kmetovima i pandurima, koji su tamo paše i koji gaze i ustave i zakone? (…)

I je li, najposle, to demokratska zemlja, u kojoj je ministar pravde jedan samostalski ‘demokrat’ koji ni danas neće da pomiluje odgovorne urednike ‘Radničkih novina’ koji na strani umiru od gladi a pušta u masama najordinarnije razbojnike?” 

Profiteri na spaljenoj zemlji

Prođe sto godina, a vlasnici Srbije i dalje imaju isti program, ko šta radi – oni bi da oslobađaju braću po komšiluku, pogotovo kad braća nisu pod okupacijom.

Ako Srbi žive u miru sa svojim susedima, onda će intelektualna banda razglasiti na sva zvona da su Srbi ugroženi, kao što je to činila krajem 80-ih, a potom će politička elita pokrenuti ratnu mašineriju da ih zaštiti, što se redovno završavalo masovnim iseljavanjem onih koje su patriotski vlasnici tako nesebično štitili. Usput bi vojna i politička vrhuška malo etnički očistila teritorije, izvršila pokoji genocid, otvarala konc-logore i posejala mržnju koja već decenijama ne jenjava.

Ova destruktivna operacija pod maskom patriotizma donela je patnju, razaranje i užas stotinama hiljada ljudi, raselila milione, unesrećila celu jednu raskomadanu zemlju. Da budem precizan– ne baš celu. Oni koji su stajali na vrhu operacije, političari, tajkuni, vojni zapovednici, dvorski intelektualci, medijski udarnici mržnje, šovinizma i ratnog huškanja– napravili su uspešne karijere na spaljenoj zemlji, napunili džepove, dospeli na položaje o kojima bi u bilo kojem uređenom društvu mogli samo da sanjaju.

Profitirali su na nemerljivoj patnji drugih naroda, ali nisu štedeli ni svoj, srpski narod u koji se kunu, koji toliko vole, zbog kog sve navodno rade: osiromašili su ga, držali pod sankcijama, izolovali od sveta, zatrovali sumanutim ideologijama, nafilovali mržnjom, tretirali su taj svoj voljeni narod kao pione i potrošni materijal. A milioni su za takve zlikovce, za one koji im rade o glavi – glasali godinama, uništavajući sebi život i budućnost sopstvene dece.

Kad apostoli oslobađaju

Malo im je bilo divljanje devedesetih godina, malo im je što su hiljade i hiljade ljudi oslobodili od života, imetka, radosti, mira, normalnog života – krvoloci bi i dalje da oslobađaju. Sad su se nameračili na Crnu Goru, i tu bi da donesu blagodeti svoje slobode od koje u Srbiji ne može da se diše. Čim su apostoli došli na vlast na talasu litijaške slobode, krenuli su u misiju oslobađanja i mora se priznati da im odlično ide.

Za vrlo kratko vreme, takoreći u rekordnom roku, uspeli su svašta da oslobode. Prvo su oslobodili Vladu od Crnogoraca, Bošnjaka, Hrvata i ostalih remetilačkih faktora. Potom su oslobodili Crnu Goru od Montenegro airlinesa, pa od već dogovorenih vakcina (kome to još treba usred pandemije), a u toku su i drugi procesi oslobađanja.

Mnogo se okuparskih sila nakupilo u Crnoj Gori, pa apostoli udarnički rade ne bi li je oslobodili od zlih pošasti kao što su antifašizam, multietničnost, multikulturalnost, verska tolerancija, miran suživot različitosti, mnoštvo konfesija, kritički nastrojeni pojedinci, sloboda mišljenja, nepokornost, samosvojnost, slobodarstvo, ateizam… dug je to spisak. Ima tu i čitavih institucija od kojih bi apostoli da oslobode zemlju kojom su nekim čudom zavladali:

Fakultet za crnogorski jezik i književnost, Otvoreni kulturni forum sa Cetinja. A i zaslužni stvaraoci su im zapali za oko, izgleda da ni oni nisu poželjni u svetu koji stvaraju Isus Krivokapić i njegovi apostoli.

Uglavnom, svi ljudi, institucije i tradicije kojima bi se svaka uređena, slobodna i prosperitetna država ponosila, koje bi čuvala i negovala – za pregaoce „srpskog sveta“ su nepoželjne pojave koje treba uništiti i saseći u korenu. Uništenje sopstvene države koju ionako doživljavaju kao satelit Srbije – to je osnova njihovog ideološkog programa.

Virusu su sve nacije i religije jednake…

U takvoj državi nikome ne može da bude dobro, pa ni Srbima na čiju se ugroženost uporno pozivaju tvorci vrlog novog „srpskog sveta“. Razumljivo je ponašanje partijskih funkcionera u Crnoj Gori, vladajućih krugova u Srbiji, kao i silesije propagandista koji rafalno pucaju po Crnoj Gori iz svih mogućih srpskih medija. Oni imaju vrlo konkretne i opipljive koristi od zlehudog posla kojem su se posvetili. Ali, da bi ta ekipa zasela na vlast, da bi došla u poziciju da ruši sve što stigne, za nju treba da glasa jako mnogo ljudi. Koji je njihov interes da na vlast dovedu očigledno nesposobne persone kojima samo destrukcija ide od ruke? Šta se promenilo u njihovim životima otkad je Krivokapić postao premijer?

Najvidljivija promena koja se tiče svih jeste sve gora epidemiološka situacija, masovno zaražavanje i umiranje stanovništva. I džaba tu sve priče o brizi za Srbe, o ugroženosti njihovih prava, o tome kako će ih apostoli zaštititi neznano od čega: na primeru korone vidimo da je to šuplja priča. Virus ne zna za nacionalnost ni za veru, njemu je svejedno da li je neko Srbin, Crnogorac, Bošnjak, Albanac ili Hrvat; ne zanimaju ga ni političke ni ideološke razlike: korona napada i ubija sve podjednako, njoj je svaki čovek dobar. A protiv virusa slabo pomažu molitve, čvrsta vera, litije i pravoslavlje – ma šta premijer propovedao na tu temu.

Sloboda specifičnog kova

Ideologija velikosprkog nacionalizma koja se u svojoj najnovijoj inkarnaciji obrušila na Crnu Goru ne donosi nikome ništa dobro, pa ni narodu u čije ime navodno nastupa. Da je nacionalistima zaista stalo do tog svog naroda, napravili valjda prvo od Srbije bogatu, naprednu, slobodnu, prosperitetnu zemlju u kojoj građani mogu da žive životom dostojnim čoveka. Na vlasti su već toliko decenija, imali su kad.

Umesto toga, nacionalisti su stvorili zemlju iz koje beži ko stigne, svake godine emigrira na desetine hiljada ljudi, i to uglavnom u zemlje zapadnog sveta koji je ovde toliko omrznut. Većina mladih odavde želi da pobegne, jer ne vidi nikakvu budućnost u zemlji gde se ceni samo partijska podobnost, poslušnici, klimoglavci i evet-efendije, a obrazovanje, znanje, sposobnost, pamet, talenat, veštine, rad, trud i marljivost su nepoželjne osobine koje vladajući sistem progoni i iskorenjuje kako god zna i ume.

Sloboda koju Srbija nudi je specifičnog kova, to je sloboda u kojoj, na primer, visoki državni funkcioner može da vas usmrti automobilom i da nikome ne odgovara, jer vaš život ne vredi ni pišljivog boba. Sloboda u kojoj vam glavari propovedaju da mrzite sve druge narode, dok vam zavlače ruku u džep.

Sloboda u kojoj ne smete da kažete šta mislite, jer ćete dobiti otkaz ili će se vas obrušiti naprednjačka medijska i paramedijska mašinerija. Sloboda u kojoj je malobrojnoj vladajućoj kasti sve dozvoljeno, a ogromna većina građana ima pravo samo da ćuti i trpi. Sloboda u kojoj molite Boga da vladajućoj partiji ne padne na pamet da ponovo pokrene neki rat, pa da vas pretvori u topovsko meso.

To je sloboda u kojoj nema mesta za slobodne ljude. Ista ona sloboda o kojoj je govorio Dimitrije Tucović pre 113 godina. I zato bi nama u Srbiji najpametnije bilo da prestanemo da se bavimo drugima, da se pogledamo u ogledalo i najzad krenemo u oslobađanje samih sebe od pogubne ideologije koja nam zarobljava državu kad god joj se pruži prilika. Da već jednom prestanemo da budemo podanici i postanemo slobodni građani. A Crnogorci i ostali susedi će se već nekako snaći i bez nas…

izvor Antena M.me