Potresna ispovest sina jedne legende: Za dlaku sam i ja izbjegao smrt… (foto i video)

Dušan Petković je u poslednjih 20- tak dana preživio pakao, onaj pravi- Had. Izgubio je oca Iliju, legendarnog fudbalera od posledica bolesti i korone, a zatim je poslije sahrane i sam obolio od covid- 19, bio je i sam 12 dana na Infektivnoj klinici…

BEOGRAD: Regija, Crna Hronika, Sport, fudbal, vijesti subota, 25. 07…2020…18:42..Potresna ispovest sina jedne legende: Za dlaku sam i ja izbjegao smrt … (foto i video)

Dušan Petković sam kaže, da prevari smrt. Za medije govori o svemu što ga je snašlo, patnji, tuzi, bolu, ali životu, sinu Jakovu, porodici kojoj sada treba da bude i Ilija i Dule…

– Prošao sam pakao. Vijerujte mi, pravi pakao, ne metafora koju skoro pa svi prosipamo u životu za sitnice – započeo je priču Dušan iz svog stana gdje poslije izlaska boilnice prošlog ponedeljka u samoizolaciji – Pitaju me ljudi kako se osjećam, a ja ne znam da li sam više tužan ili bijesan, da li mi se plače ili ogorčenje, jer danas sam u očevom stanu koga više nikad neću vidjeti. Pele je bio oslonac porodice, uvijek tu za sve nas i više ga nema, a to boli. Mnogo. Ali, onda pogledam svog sina Jakova, porodicu i kažem sebi- moraš da budeš sad i Petko i Dule, da trčiš sam na sto strana, čuvaš sve njih kad si već pobjegao iz pakla.

Ilija je zakasnio u bolnicu.

– Znaju svi kakav je bio, tvrdoglav. Na moje pitanje kako si, odgovarao je ama bre “pusti me bre, biću dobro”. Hiljadu puta do sada je bio dobro kad kaže, hiljadu prvi put je platio ceh. Ne mogu ni da pričam u kakvom sam ga stanju našao u stanu, korona ga je uništila, borio se jadan ali spasa nije bilo. Bio sam u šoku, bijesan što sam mu povjerovao da je dobro, krivio sebe što ga nisam zgrabio i odveo kod ljekara, a opet. Petko je bio Petko, veliki onako mali, mario je uvijek više za druge samo ne za sebe.Veliki, nenadoknadivi je gubitak ne samo za mene i našu porodicu.

Sahranjen je kako i dolikuje, uz počasti kakve zaslužuje, a poslije toga kreće novi horor za porodicu Petković.

– U “Maderi”, poslije sahrane u četvrtak odjednom je počelo da mi bude loše, kao da sam propadao kroz stolicu. Otišao sam kući i počela je temperatura. Ali, osjećao sam se dobro, čak u subotu nisam imao temperaturu, ali sam otišao u Belmedik da mi snime pluća za svaki slučaj. Sačekao sam rezultate kod njih i doživeo novi šok jer su mi rekli da su mi zahvaćena i oba plućna krila i da moram hitno u Infektivnu! Zvao sam doktora Branka Baraća koji mi je pomogao oko oca i došao sam na kliniku u osmo odeljenje, sobu sa 19 kreveta. Tu je počeo pakao a ispričaću samo neke detalje kako bi svi ljudi shvatili da korona ubija, da sa svakim novim pacijentom lekari uče jer niko nema ni iste simptome, niti isti put izliječenja.

Sin Jakov, Dušan i supruga Žaklina Petković

Saturacija je počela da pada, kaže Dušan, nekada profesionalni fudbaler a i koji je fit, zdrav, potpuno fizički aktivan na dnevnom nivou.

– Nisu mi ni govorili u kom sam stanju, saturacija mi je bila 91, stavili su me “na kiseonik”. Uz svu muku, bolove koji ti razdiru pluća, u sobi si sa ljudima kojima je gore od tebe, koji se bore za dah, za život, koji kukaju… Klima ne sme da radi, vrućina, znojiš se 100 puta, presvlačiš se ali bolnica je krcata, nema dovoljno posteljine. Korona je pakao od bolesti, ljudi to moraju da shvate, jer nema pravila. Upala pluća je kod svakog drugačija, korona napada i druge organe, podmuklo, čak i kad ti se čini da si dobro, a meni je napala i jetru. Mogu saturaciju da i ti izmjere ujutru i da bude 100 odsto, što znači da si zdrav, a onda a za dva sata da padne ispod 90, da te razori i odvede u smrt.

Lekari vode borbu pod nenormalnim uslovima, tvrdi Petković.

– Ne radi se samo o bolesti, već o svim drugim uslovima. Infektivna klinika je bila krcata kad sam došao, a ljekari su dovedeni u situaciju da maltene gledaju koga će da skinu sa respiratora da bi se nekome drugom spasli život. Zato čim nekome bude bolje, kao što je meni bilo, puštaju na kućno lečenje uz izolaciju ljekove da bi odmah u tvoj krevet uskočio drugi koji se bori za život. Lekari su heroji, oni su svi za orden, za platu od 10.000 eura. Načelniku klinike dr Goranu Stevanoviću, dr Branku Baraću, svim sestrama dužnik sam do kraja života, imaju moj naklon do poda. Imaju ih i svi beli mantili u Srbiji. Malo je reći, hvala.

Dušan je poslom i menadžerskom agencijom bio vezan za Španiju, ali sada i čeka da prođe samoizoalcija, da testovi budu negativni. Tragična i smrt oca Ilije defitivno zahtjeva promjenu planova.

– Baš očekujem test na koronu, dobro sam i pokušavam a i da krenem dalje iako sam emotivno ranjiv. Nisam pošteno ni ožalio oca, vraćaju mi se slike, naši poslednji dani. Znaš, kad prođe neko pored vrata ja se trznem i mislim da će ući. Uhvati me onda neopisiva tuga. Ali, moram dalje, moram da se prilagodim porodici. Život mi se okrenuo, shvatio sam i šta znači “danas te ima, sutra te nema”, na život gledam sa više poštovanja. Svim ljudima poručujem da se ne igraju sa koronom, pa i sa životom, moraju da se maksimalno čuvaju. U životu sam imao dvije operacije, ali užas korone i sve što sam vidio, proživio za 12 dana ni najgorem neprijatelju da ne poželiš – uverava Dule Petković.…

izvor agencije