NJENO VISOČANSTVO DJULSIJA!

Nije se mogla naći kuća u staroj čaršiji mog rodnog Pazara a da u prozoru u letnjim danima nije bilo tegle u kojoj je sunce od latica mirisljave ruže Djule ,limuna i vode pravilo najmirisljaviji i najukusniji napitak Djulsiju(sok od ruže).

U malim staklenim čašama uz obaveznu kašičicu ili dve šećera ovim sokom bi vas svaka kuća kao gosta dočekala i okrepila. Taj spoj neverovatnog mirisa te jednejedine Djule veličanstvene i ukusa koji je slatkasto rezio u ustima nigde zadugo ne nadjoh i ne osetih.

Pred meni VrloVažnu Maturu moje Generacije 68.neko me je upitao od društva koje je ostalo da živi u Čaršiji,jesam li se čega poželela da mi spreme kad dodjem !Djulsiju,rekoh ko iz topa i samo izadje ta želja iz mene. I spremiše meni moju Djulsiju.

Stiže jedna tegla i do Banovog brda,druge su u prozorima , čekale se djule da procvetaju ,i sada ih sunce stvara za mene. Saznadoh jednu tužnu istinu, ima sada mnogo kuća i prozora u Čaršiji, ali retko koja ima u prozoru staklene tegle u kojima u roze vodi na dnu spavaju latice Djule.

Čitaj još: U RIBARIĆU JE TRIJUMFOVAO FUDBAL

Došla je nova moda,musafiri(gosti) se ne dočekuju više sa Djulsijom. …a meni je Djulsija miris mog najsrecnijeg detinjstva na svetu, miris mog rodnog grada.

Autor teksta dijete pazarske čaršije Bisera Pavić Brničanin

Prilog pripremio: Senad Senko Župljanin