Šefka Begović Ličina-” JARAN I BURKO”

-Jarane, izvini samo da se javim ženi. Ljubavi, šta ima? Kad si došla od frizera? Jesi li zadovoljna frizurom? Fina, kažeš, znam ja, ti si moja divna curica. ( Jaran šapuće : „E, kamen ti usta, da ti kamen usta. Tu se ženi umiljavaš, hadalje da bili, hadalje. E, bogme će ti se na glavu ispet, kiha će ti to, ja ti kažem. „)

-Ljubavi, doš'o mi Jaran iz Sandžaka, znaš onaj što nam je jednom donio ono fino suho meso i onaj ukusni sir. Da ga dovedem na večeru kažeš? Nisi umorna ljubavi? Duša moja, kako si mi ti pažljiva.

( Jaran šapuće) „Kaku ćoravu večeru, Bosanci kući nit večeravaju, nit halu. Ja, bogomi, gore kod njega neću da idem, da gladujem. Bolje mi je svrnut ode na Baš Čaršiju, te se ljuski najest ćevapa, no da mi se od nejela kod njih snemogne. Kod nas se priča da Bosanke ne haju musafire, s očima hi ne mogu videt. Ne bi joj im'o šta ni ponijet, sira refusa nemam sem u kace i ne mogu ga sad jeksičit. Nije sam ta’ problem, d'o bi joj jedno 5o marki, Bosanci haju marke ka’ majku, al’, asli, neću da se kidam, ako me Burkovica dočeka ka’ na nož i još ako počne na Burka osipat paljbu, ja bi je, Allaha za gušu dofatio, da joj jabac isčupam. On je futan dobar ka’ ljep, a ja ne bi mog'o gledat da ga rezili, no bi skočio da joj vrat iščupam.

-Jarane, idemo kod mene na večeru, zove te moja žena.

-Burko, dina mi, nešto nisam gladan. Više hajem ovuda po Čaršiji da šetamo i razgovaramo.

-Ma jok bolan, idemo kući, moja nam Ajša spremila večeru.

-Haj, Burko, kad si navalio, al’ stan, časkom, da ode kupim jedan đevrek.

-Jarane, kakav đevrek, bolan, idemo na večeru.

-Ada, Burko, mene je adet da jedem dok se vozim. ( šapuće : „Kukavac kako ću se vrnut od njih gladan . Tad u Čaršiju neće bit ništa otvoreno, pa će mi se crijeva od gladi zaljijepit za krsta. Da me Burko hoće puhćit sal jednu kiflu da kupim, makar da malo smetnem glad. Kod njega, mrča neće imat ništa ni na vrh zuba da se turi, ni da se šta progune. Tako naše žene dolje pričaju za Bosanke „) 
-Evo, Jarane, stigli smo mojoj kući i mojoj Ajši. Ljubavi…! A, jest ti divna frizura!
-O, bujrum, bujrum, dragi naš prijatelju! Jeste li se umorili? Evo ja za vas spremila večeru. Nadam se da će vam se svidjeti. Bujrum ovdje za sto. Hoćete li papuče? Boga mi je malo pohladno. Kako Vam je familija? Što niste doveli i suprugu, baš bi mi bilo drago.
“Ja se zakamenio, pa ni da beknem. Velahaule, da l’ je ova Burkovica Bosanka il’ od našija?” 

-Molim Vas osjećajte se komotno k’o u svojoj kući i poslužite se ovim što sam za Vas spremila. Ne znam da li volite bamnju? Evo ima begova čorba, hadžijski i šiš ćevab, japrak i sogan dolma, zvrk sa mesom, sirom, Od kolača imam džandar baklavu i filovani kadaif, salep… Boga mi ja sam to sve od moje matere Sarajke naučila i tako spremam. Znam ja da su vase žene u Sandžaku velike domaćice, pa ste možda naučili na neka druga jela? 
“ Kuku, šta je ukubeta ova Burkovica naspremala, k’o da je svadba. Hastal zakrčili sudovi od vrha do dna, a sve mirom miriše. Ljepša jela nikad okusio nisam, ada svako mi se u usta topi i niz grlo fuja k’o metanica. A već ona žandar baklava k’o med medeni, mrtva usta da je jedu.

Haj, grdan ja što me ona moja kamberka skoro nafinta da Bosanke ništa ne znaju da kuhaju. Što se ogriješih s onom mojom pričom za njiha. Allah mi, da mi je onako Burko rek’o za naše žene, ja bih ga za gušu ufatio. On veselik samo sluš’o što ja tatrljam, a u sebe se smij’o. Ada šala nije ženski šer, što te more na belaja naves’ što ne more niko. Bosanke, bogomi majstori k’o da su u restoran bile na praksu. Samo izgleda ne umiju da reklamiraju sofru k’o one naše dolje. Hej, da sam juče umro, ne bih zn’o da su ovak’e domaćice. Šućur što me Burkovica nije čula što sam Bosanke onako rezilio. Ada vik’o je mene moj babo” Sine nikad ne v’eruj šta ko priča , dok očima ne vidiš. Šala nije iftira, to je veliki đunah.”
No, šala na stranu, dobre su nam i Bosanke i naše žene, namiruju, kuhaju nam, pa zlatno. Fala Bogu, samo da ne jedemo hranu iz onija fišeka i ćahata što jedu ovi naši futovi što se po Evropi ženu sa strankinjama…”

Odlomak iz humoreske ” JARAN I BURKO”, izuzeta iz knjige u pripremi ” EDEPSUZ”

Autor: Šefka Begović Ličina

https://ibalkan.net