HOROR,PRVI PLAĆENI UBICA U SRBIJI:Dva put pogriješio i ubio troje nevinih ljudi…

PLAĆENI UBICA Je krenuo na gazdu i… PIŠTOLJ JE ZAKOČIO! Sve je počelo u Čačku! NAJBOLJA KRIMI PRIČA…

BEOGRAD: Regija, Crna Hronika, subota, 30.03. 2019…20: 59…  HOROR,PRVI PLAĆENI UBICA U SRBIJI:Dva put pogriješio i ubio troje nevinih ljudi…

Devedesetih u Čačku plamteo rat između vodećih ljudi podzemlja: Gorana Bojovića (58) sa jedne strane i Tomislava Mihailovića zvanog Toma Gibanica i Dragana Drobnjaka Dropsa (61), sa druge strane…

Bojović važi za Srbina sa najdužim stažom na potjernici Interpola a niko ne zna gdje se danas nalazi, dok Drobnjak izdržava kaznu zbog ubistva.

U tom ratu ubijen je Tomislav Mihailović sva trojica bili poznati po raznim oblicima kriminala u gradu. Iako prvo radili zajedno, postali su neprijatelji a zbog njih je Čačak devedesetih prozvan srpski Čikago.

U njihovu priču, pukom slučajnošću, ulazi Beograđanin Darko Nikolić, prvi plaćeni ubica u Srbiji.

Čak 21 godinu kasnije nedeljnik “Ekspres” objavio je dio njegove priče.

“Moji roditelji i sestra su fakultetski obrazovani. Intelektualci, pošteni ljudi, pristojna porodica. Ja sam bio vaterpolista. Trenirao sam u jednom klubu. Važio sam za najveći talenat, nadu…

Spremao sam se za reprezentaciju. Ali u vreme, klub vodili neprofesionalci, ljudi koji su za novac forsirali tatine sinove…

Ja sam više sijedeo na klupi nego što sam bio u bazenu. I to mi se smučilo.

Odlučio sam da se prijavim u Vojsku, i otišao sam. Pred kraj roka, situacija u klubu se premijenila. Došli su profesionalci. Tražili su da se vratim odmah u klub.

Sredili su mi skraćenje roka, i ja sam se vratio u Beograd. Ponovo treninzi, dva puta dnevno po tri sata. Osjećao sam da imam snagu, ali sam izgubio osjećaj za igru, za šut, za tim…

Kako je vrijeme prolazilo, shvatao sam da više nisam dobar za klub. I sam se povukao…

Onda sam otvorio Agenciju za držanje časova đacima studentima.Imao sam na spisku 300 profesora. Išlo je dobro. Oženio sam se, a onda je uslijedila ekonomska kriza, inflacija, sve je propalo…

U to vrijeme, sredinom 1994. godine odlazio sam na bazen u hotel “Hajat”, preko druga koji je tamo radio, u nekom “lijevom” terminu kada nikog nije bilo…

Tu sam i upoznao Bojovića. On je jedini dolazio u to vreme. Video sam da po nogama ima ožiljke od rana od metaka…

Dva puta smo poslije bazena popili sok. Riječ po riječ… Rekao mi je da živi od kamate na pozajmljeni novac, da se bavi zelenašenjem, reketiranjem i da mjesečno zarađuje 50.000 maraka.

Za mene je to bila ogromna lova. Ja nisam radio. Trebao mi je posao, i sam sam se ponudio Bojoviću za rad.

Rekao sam da bih radio za njega kao obezbjeđenje, ako hoće. I on je pristao. Tražio je samo da ga vozim svojim vozilom, jer je iz bezbkednosnih razloga strahovao da se vozi svojim automobilom. Rekao mi je da neki hoće da ga likvidiraju”, ispričao je Nikolić na početku saslušanja u beogradskoj policiji.

Od oca je pozajmio “jugo 45” a od Bojovića je dobio pancir prsluk i pištolj koji je nosio sa sobom. Uskoro je primijetio dvojicu koji se muvali oko kuće samog Bojovićeve na Banovom brdu, a radilo se o momcima izvijesnog sa Sekule sa Železnika. Međutim, ti odnosi su “ispeglani”.

Bojović se dugo pravio “lud” i nije plaćao Nikolića a onda ga je početkom 1995. godine pozvao da krenu na Tajland.

“Nikad nisam bio na Tajlandu. Ljudi u Srbiji su radili za par maraka, a mi tamo, raj na zemlji. Sa nama su išli i Bojovićev prijatelj Dragan Drobnjak iz Čačka, njihove žene, djeca.. Na Tajlandu sam ostao mjesec dana”, ispričao je on.

Pred kraj odmora, Bojović mu je predložio da likvidira jednog čovjeka sa kojim je “imao probleme”, a Nikolić je pristao na to…

On je postavio eksploziv ispod kola, ali su u tom trenutku naletjela djeca pa je odlučio da ipak skloni eksploziv, što se ispostavilo dobro jer se Bojović je poslije pomirio sa svojim protivnikom…

(nastavak ide narednog dana)

(Kurir.rs/Ekspress/Tamara Marković- Subota/Foto: Profimedia)

http://iBalkan.net