RAMO, ČOVJEK VELIKOG SRCA I DUŠE…

Skoro da u Sjenici nema familije kojoj Ramo Tahirović nije video-zapisom ovekovečio neki važan trenutak u životu. Ovaj neobični čovek gradio je kuće, štiti beloglave supove i važi za hroničara svog kraja i vremena.

amo Tahirović je školski domar i hroničar svog vremena sa najvećom arhivom u opštini Sjenica. Među prvima se uključio u borbu za spas beloglavog supa, a danas sa planinarima trasira pešačke staze po Pešteri. Godišnje kamerom ovekoveči stotinak svadbi i drugih važnih događaja u familijama, od svadbi i rođendana do dženaza Pešteraca.

Rođen je pre 64 godine u siromašnoj porodici.

– Imao sam dar za slikarstvo. Ali ni jedinci nisu mogli maštati da će studirati takav „dokonluk”, a kamoli ja, šesto dete, od ukupno sedmoro, koliko ih je bilo u porodici – kaže Ramo, ne krijući da je majka samo njegov rođendan slavila.

Rano je krenuo da pomaže ocu zidaru i da, zidajući kuće po Sjenici, uči zanat.

– Savladao sam sve poslove, od temelja do „ključa u ruke” – dodaje naš sagovornik, čije je majstorsko umeće na dobrom glasu u celoj opštini.

Kasnije, kada su u školi tražili majstora, predao je molbu i odmah bio primljen za domara. Školske klupe popravljaće još godinu dana, jer se sprema za zasluženu penziju u decembru 2019. godine.

Posao u školi se podrazumevao, a uz njega je ovaj neumorni Sjeničanin uvek još po nešto radio.

– Majka je preminula 1987. godine. Bio sam vezan za nju i želeo sam da njen nadgrobni spomenik bude poseban. Posle su mi svi rođaci tražili da i njima napravim isti. Bilo je to doba kada se masovno odlazilo za Nemačku, kuće se nisu pravile, ali jesu spomenici, uveliko. Devedesetih godina prošlog veka, kad je plata bila dve marke, ja sam zarađivao i do 70 maraka dnevno – priseća se Ramo. Tako je bilo sve dok se nije latio kamere.

Video-kameru je nabavio da bi zabeležio dragocene trenutke odrastanja svoje dece. Usput je zemljacima koji su otišli na rad u inostranstvo počeo da snima porodicu, selame i da im šalje kasete u tuđinu. Danas, dok se priseća početaka, s ponosom dodaje da ih je sve više kojima je svojevremeno snimao ispraćaj u vojsku, potom svadbu, onda su na red došli rođendani, pa svadbe dece, babine… Sličica po sličica, tek, Sjenica je u Rami dobila hroničara.

– Od aprila do novembra snimio sam 70 svadbi. Bude godina kada kamerom ovekovečim i više od sto venčanja – priča samouki kamerman čiji se prilozi sa ovdašnjih vašara redovno emituju na regionalnoj i televiziji novopazarskog „Jedinstva” od 1996. Na svom dvotočkašu zavlačio se u najzabačenije delove Pešteri da bi snimio zanimljive ljudske priče.

– U jednom od sjeničkih sela sreo sam se sa starinom, bilo mu je 75 godina, a samo je jednom išao do Sjenice, udaljene od kuće 30 kilometara, koja mu se urezala u sećanju: „Majko mila, te ljepote”.

Uspeo je Ramo da objedini svoje tri velike ljubavi – prema kameri, motociklu i prirodi. Uz eksperta za beloglave supove Branislava Grubača Ramo je još pre tri decenije, zajedno sa prijateljima iz Nove Varoši, počeo da se bavi zaštitom ove jedinstvene vrste ptica koja se gnezdi na stenama kanjona Uvca. Kako ističe, beloglavi supovi su čistači prirode koji na obroncima Sjeničkog jezera imaju najbrojniju koloniju na Balkanu i jednu od najvećih u Evropi.

– Ova ptica moćnog izgleda ne napada druge žive životinje, već se hrani isključivo uginulim. Zato smo iznosili klanični otpad i pomogli joj da opstane – pojašnjava Ramo i dodaje da raspon krila beloglavog supa dostiže skoro tri metra, dug je do 95 centimetara, a težak do osam i po kilograma.

Ramo je počeo da radi mlad, sa 19 godina se oženio i s ponosom ističe da ima dva sina Avdu i Alena. Stariji se otisnuo u svet. Živi i radi na Floridi, ima tri sina koji svakog leta dolaze u Sjenicu. Mlađi sin je direktor srednje tehničke škole, takođe otac tri sina. Ocu pomaže oko montaže snimljenog materijala, dok je Ramina supruga zadužena za kopiranje.

Ni tu nije kraj. Ramo je i u sedmoj deceniji života oran da beleži, u ćilimima utkane, šare pešterskih livada šetajući sa članovima Planinarsko-spelološkog društva „Zmajevac” iz Sjenice, čiji je osnivač.

– Društvo nosi ime po izvoru Zmajevac na Jadovniku, on je prvi, na najvećoj nadmorskoj visini od 1.556 metara, od koga nastaje reka Uvac. Tu su, prema legendi, zmajevi dolazili da se kupaju i hladnoj vodi.

Bio je Ramo kod sina na Floridi u Džeksonvilu, kod sestre u Nemačkoj, u Švedskoj, video je razna mesta i države, ali, kaže, ne bi mogao bez Sjenice, navikao je na nju i njenu čaršiju.

Svake nedelje u devet izjutra, bilo da pada kiša, veje sneg ili duva vetar, sa planinarima „Zmajevca” kreće u šetnju. Mnoge staze su markirali u želji da turistima, ali i meštanima, predstave lepote ovog dela Srbije. Prošle nedelje to su bile Lopiže, odakle se pruža pogled na meandre Uvca, malo poznat čak i Sjeničacima, a prošli su i kroz 900 metara dugu Tubića pećinu, koja tek treba da se nađe na turističkoj mapi.

Autor: Slavica Stuparušić

https://ibalkan.net