OTVORIO DUŠU Mima Karadžić,nikad iskreniji: O, poljupcu sa muškarcem usred Budve, kumu ŽARKU LAUŠEVIĆU…

Žarko Laušević je otkrio da je bio kum na venčanju kolege i prijatelja Milutina Mime Karadžića…

BUIDVA: Crna Gora, Putovanja, Zanimljivosti, Vijesti… subota, 22.12. 2018. 21: 09… OTVORIO DUŠU Mima Karadžić,nikad iskreniji: O, poljupcu sa muškarcem usred Budve, kumu ŽARKU LAUŠEVIĆU…

O tom vjenčanju ali i uopšte o privatnom odnosu Mima Karadžić nikada nije pričao mnogo. Ali u emisiji “TV lica kao sav normalan svijet” Mima Karadžić je otvorio dušu i ispričao šta mu je najstrašnije u životu, kako je od Budve do Beograda putovao 18 dana kolima, o svojim profesorima, prijat-eljima, majci…

MAJKA

Moja majka već neko vrijeme nije živa i više me ne pita kada ću se ženiti tako da mi je beznačajno da me pita bilo ko drugi. A to s njom mi je bilo beskrajno fuhovito- Ona mi je iz čista mira jedno jutro rekla:

– Mile, ja nešto mislim, samo ga ti napravi a mi ćemo ga svi podizat.

– Čekaj majka o čemu se radi?

– Pa dete da napraviš a mi ćemo ga podizati.

– Majka, valjda se i ta žena što bi ga rodila pita nešto?

– Auf…, reče mi majka.

Tipično crnogorski…

O DANILU LAZOVIĆU I UPISU NA FDU

Prije nego što sam upisao FDU, ja sam po obrazovanju bio automehaničar i monter dizalica. Nisam ništa znao o tome nisam znao ni haubu od auta da otvorim…

O glumi nisam znao ništa, ni o pozorištu nisam znao mnogo što šta. Gluma je bila kao nešto što ću da pokušam…

U Podgorici je kafana na autobuskoj stanici bila jedina kafana koja je radila cijelu noć. I u neko doba sijedeli su Boro Begović i Danilo Lazović. Ja sam došao tamo i onda moš mi uz piće prepričavali anegdote, govorili neke stihove… I onda je Danilo mene pred zoru počeo da ubjeđuje da ja treba da idem na Akademiju.

Ne znam koliko je sati moglo da bude i onda je Danilo zvao Koču, inače sekretara na Akademiji, da ga pita šta mi je sve potrebno za prijemni, reka-vši mu da ću ja doći u Beograd i da ću mu se javiti to oko dokumenata.

Ja sam položio taj prijemni i kad sam se vratio u Podgoricu neki ljudi su me pitali – Šta ti si položio glumu?

Kao da sam malouman…

– Ma po ključu. Primili su jednog Crnogorca, jednog Hrvata, jednog Albanca nema to veze.

– A pa da, zato su te i primili.

PARE NA ZAJAM OD PROFESORA ZA DUGE GAĆE

Branimir Đorđević je bio jedan genije. Bio profesor dikcije na Akademiji, bio je veliki mangup i veliki dasa. I nisi ga mogao prevariti jer je sve štosove znao.

Mogao te je mnogo naučiti i o glumi ali i o tome kako da budeš čovijek.

Jednom prilikom ja sam se bio nešto naprasno zaljubio i trebali smo da idemo za Zagreb. Nisam znao kako da dođem najkraće do tih para kako bih već sutra otputovao. Onda sam otišao kod profesora Brane Đorđevića u kabinet.

– Profesore vi znate da ja nemam nikog ovdje u Beogradu, ako mogu da vas zamolim da dok mi ne stigne stipendija ili dok ne zaradim neki novac, da mi pozajmite 50.000 dinara. Treba mi za veš, čarape, duge gaće, majica…

– Pa dobro, u redu, reče mi profesor…

Ujutru kada sam došao na Akademiju meni kažu da me čeka paket od profesora Đorđevića.

Otvorio sam paket i nisam mogao da vijerujem. Tu je bilo složeno nekoliko gaća, duge gaće, majice… Sve je to on meni kupio. I ispod svega je bio kover-at u kome je bilo 50.000 dinara i ispod je pisalo- Nikad ne laži svoga profes-ora…

Inače, na jednom ispitu dikcije kod njega trebalo je da govorim Cekunga. Nisam ga baš dobro naučio- naučio sam početak i kraj a ono između sam prepričao. Pošto je tu bio i moj profesor glume koji je vodio našu klasu – Milenko Maričić- Brana je poslije mog sugestivnog govora pred Milenkom rekao – Milutine deset.

Kada sam izašao napolje vidim u indeksu piše 5. Vratio sam se kod njega a on mi je rekao:

– Pet sad, pet u septembru. Toliko vredi ovaj zajeb.

U septembru sam se pojavio i rekao da sam naučio ali mi je on rekao – Da, znam. Evo pet.

O POPULARNOSTI

Popularnost i tad traje. Slikam se puno. Ne možeš da izbjegneš slikanje. Sjećam se u Budvi ima jedan mali prostor neka dva tri barska stola i ja stojim i pijem piće. I kako ulaze ljudi pojavi se djevojka koja je tu sa momkom.

– Vidi Mima Karadžić! Ja ga moram poljubiti…

I poljubi me u usta. Cetinjani su… Duhoviti su.

Kako me ona poljubi momak reče – I ja ću… I poljubi me on u usta.

O VREMENU

Vrijeme je čudo. Koliko god zaradiš novaca bitno je da sebi zaradiš vreme-na. I onda to vrijeme čini neku dobru priču. Imaš ljudi koji zarađuju jako mnogo ali i rade jako puno i nemaju baš nešto puno slobodnog vremena.

Ja sam prije par godina krenuo iz Budve do Beograda kolima išao 18 dana. E to je bilo vrijeme. Putovao sam. Kreneš preko Dubrovnika, Opatije, Trsta, Venecije, Zagreba…

Sve može samo moraš imati vremena. Mogao sam i 22 dana i ništa mi se ne bi promijenilo u životu.

Privatni život je čudesno sveden. Jako je teško i vezu imati a kamo li brak. Otputuješ npr na par mijeseci i treba da objasniš da nisi bio sa nekim drugim…

Ali tako je pa je tako…

Ali svijesno se odlučiš da se baviš tim poslom.

Ja sam imao veze koje su trajale po nekoliko godina, voljele su me te djevo-jke i ja njih. Ali tako sam uz taj posao živeo…

BIFE ATELJEA 212…

Tu sam proveo mnogo radnih sati. Bilo je sjajnog druženja tamo, protutnjali su kroz naše živote mnogi ljudi kojih nema više.

U jednom trenutku sam sve više radio na TV, na filmu, ušao u producentske varijante. I onda sam shvatio da ne bih mogao da odgovorim na zahtjeve repertoara Ateljea 212… A nisam htio da primam platu a da ne igram…

Ponudio sam Ateljeu 212 da ustupim mijesto svoje i da dođe neki mlad glumac ili glumica. Da on napravi sebi platu…

Onda sam u jednom teškom trenutku za to pozorište sam odlazio, nije bilo novca… Hteo sam da napravim oproštajnu žurku da pozovem i glumce iz drugih pozorišta. Onda mi je Cici Dimić, tadašnja upravnica rekla da bi ona to voljela ali da Atelje nema para.

Doveo sam i muziku, napravio sam pravu žurku, bilo je prelijepo druženje.

O ŽENIDBI

Kada sam se ženio, kad sam sa tom djevojkom krenuo u tu varijantu onda je došao Aljoša Vučković me je pitao šta da mi glumci kupe. Šta mi nedostaje u kući, jer ja sam htio da tada pravim isto žurki i da svi glumci Ateljea 212 dođu.

– Šta da ti kupimo? Bata Stojković je rekao da će ti kupiti ledomat.

– Niko mi ništa neće kupiti nego ćemo napraviti da svi glumci ponešto otpevaju ili odrecituju…

Muci Draškić je držao govor i rekao da je žurka sjajna i da mi želi još veću žurku kad se budem razvodio. E tu ga nisam poslušao, a mogao sam da napravim…

Kum mi je bio Žarko Laušević. Žarko i ja smo cio život proveli nekako…

O RASTANCIMA…

Rastanci mi uvijek teško padaju. Jako su mi teško padali rastanci u abortusi. To mi je nešto najteže u životu. Ali Bože moj, nisam ih ja birao, ni jedno ni drugo, nekako se to u životu tako desi…

(izvor agencije)