PAZARSKI SELAMLUCI

Selamluk je gradjevina koja je bila u osmanlijskom periodu izgradjivana uz kuću, ali u skoro većini slučajeva nad ulicom. To je bila spratna zgrada, pravljena od boljih materijala, gde je u dosta slučajeva preovladjivalo drvo. Pošto je zgrada bila spratna, medjuspratna konstrukcija je bila drvena, krov na četiri vode sa malo više proširenim nastrešnicama, pokriven ćeramidom. Prozori i vrata su bili izuzetno lepog izgleda, i dodatno su davali lep izgled zgradi. Na sprat se izlazilo drvenim strmim stepenicama. U prizemlju je bila divanhana, dok je na spratu bio stanbeni deo. Selamluk je mahom imao dva ulaza.

U pojedinim gradovima su uz selamluke, gradjeni i haremluci. Ti objekti su sada u nekim mestima, naprimer u Beogradu Vranju, Sarajevu, Prizrenu, sačuvani i predstavljaju spomenike kulture. U Vranju je velelepna zgrada muzeja bila pašin selamluk, dok je Salon ‘Simpa’ bio haremluk, za pašine ženske ukućane.

U selamlucima su boravili muškarci dok su haremluci gradjeni iza u avlijama, i bili su namenjeni ženskom osoblju i ženskim ukućanima.

U Novom Pazaru, do Prvog balkanskog rata 1912. god, kada je na ove prostore došla Prva Srbija, bilo dosta selamluka, dok za haremluke nije ostalo tragova.

Pazarski selamlici su uobičajeno služili za razne svrhe.

Za vreme turske uprave, turisti koji su dolazili u Novi Pazar, iz Arabije, Male Azije, Egipta, Tunisa, Alžira, Maroka i okruženja, šetajući po raznim gradovima, pa i po našem, smeštali bi se u selamluke. Tu bi ostajali danima ili mesecima. Za to vreme od sopstvenika selamluka bi dobijali ishranu, a uz to i novac za džeparac.

Selamluci su služili za konake kada su rodjaci i prijatelji dolazili, u Pazar sa sela i susednih mesta.

Takodje selamluci su služili za posetke, kada su dolazili komšije, rodjaci i prijatelji, naročito u zimskim noćima, pošto tada nije imalo kafanskog života, kao u današnjem smislu i obliku.

Vlasnik selamluka bi ponekada primao u posete i na razgovor, goste u divanhani u prizemlju.

Selamluci su služili i za smeštaj hafiza, koji su dolazili iz Makedonije i Male Azije, za vreme Ramazana. Hafilzi su smeštani i dobijali su sve od konaka, ishrane i ostalih potreba od sopstvenika.

Čitaj još: Šeheru moj, srećan rođendan

U selamlucima su odsedali i muderizi, koji su dolazili iz raznih delova turske carevine, radi vero-naučnih predavanja u džamijama.To su bili visoko obrazovani teolozi. Kao i hafizi i oni su imali isti tretman.

U pojedinim Selamlucima za vreme Ramazana, su klanjane ‘teravije’. Imami su obično bili hafizi, koji su dolazili sa strane, a tu su imali boravak. Obično ti hafizi su imali zvonak glas.

U Pazaru su bili vrlo lepi i čuveni selamluci i gradili su ih imućniji ljudi, u elitnim naseljima i ulicama.

Pomenućemo neke od lepših i poznatijih.

– Selamluk uz kuću Riza bega Muratbegovića u ulici Oslobodjenja, gde su sada stambene zgrade, ranije Murad begov sokak.

– Selamluk do kuće Arif age Komatine, ulica 7 Juli, ranije Vezira Sokolovića sokak. Ovaj objekat se zadržao do pre neku godinu.

– Selamluk do kuće Šahsuvar bega Čavića, današnja zgrada ‘Uniproma’ u ulici Stevana Nemanje br.2.

– Selamluk uz kuću Mehmed bega Osmanbegovića, ulica 8 Mart, ranije Ejup begov sokak. Do skora zgrada je postojala kao privatni stan.

– Selamluk uz kuću Hamid age Ćilerdžića, ul. 8 Mart br 4. ranije Ejup begov sokak. Do skora je bio ptivatni stan.

– Selamluk uz kuću Hadži Abdula Ćilerdžića, ul 8 Mart br 6, ranije Ejup begov sokak.

-Selamluk uz kuću Salih bega Rasovca i njegovih sinova, u ulici Stevana Nemanje.Zgrada se dosta dugo zdržala, ali je porušena pre izgradnju Lučne zgrade II, i bio je najbolje očuvan.

– Selamluk uz kuću Aćif bega i Omer bega Ejupbegovića, ul 8 Mart br. 12. Ovaj selamluk je dugo bio privatni stan.

U ulici Hilma Rožajca, ranije Grahovski sokak, u kojoj sam rodjen, bila su tri selamluka. Selamluci uz kuće Osman ef. Džanefendića, Bajram age Čarovca i Murad ef. Ljajića. Od sva tri samo postoji onaj poslednji Murad ef. Ljajića, koji je vremenom pretvoren u stanbenu zgradu, u kojoj živi domaćinstvo Šabana Nikšića.

Čitaj još: DONESENA PRAVOSNAŽNA PRESUDA: Holandija djelomično odgovorna za smrt 300 Srebreničana...

Na kraju stoji činjenica, da ovi objekti koji su čineli onu lepu arhitektonsku celinu i krasili naš Šeher, sada praktično ne postoje. Mi kao narod i gradjani nismo imali ni volju, ni nagon, da sačuvamo iste.

Drugi se ponose ovakvim objektima, koji su bili razastrti širom Balkana, pa su i neke pretvorili u kulturnne spomenike, vredne toliko da asociraju na civilizacijske tokove naroda koji su živeli na ovim prostorima.

Nama i Novom Pazaru ostaje žal za ovakvim biserima, koje su naši preci gradili a mi uništavali i pretvarajući ova kapitalna dobra u beton.

Čuvamo uspomenu na bogatu istoriju Šeher Novog Pazara.

P.S. Na fotografijama su prikazani selamluci po pazarskim sokacima.