NE SEKIRAJTE MI SE PLAHO
Moj dobri ahbab, najstariji insan na sunčanoj strani, a može biti i šire, dedo Kasim, iz Budakovića, veli:
– Uzeire, ako preživiš pedeset i petu živjet ćeš do sedamdesete rahat, a ako preživiš i sedamdesetu moreš se nadat i stoji, ne d'o Bog nikome.
Zna bogme dedo Kasim, jer ti je on u pedeset i nekoj fasovao onog poganćera, gluho i daleko bilo. Ha ga je fasovao namah je rekao, „ja doktorima ne idem, svakako ću umrijeti, sad ili za dvadeset godina, svejedno“. Kako je rekao tako i uradio, doktori ga nisu vidjeli, ali se Kasim sam izliječi. Veli, svako jutro i naveče kocku šećera natopiš sa devet kapi gasa, bir ilađ, za godinu dana kao rukom odnešeno. Dogura, bogme Kasim i do osamdesete sve uz kahvu i cigaru kalemeć jednu na drugu. Kad bi mu ko šta reci za duhan, znao je rijeti, baš kao ona žena, ja ću pušiti dok ne crknem. Zamalo tako i ne bi, jer je prestao pušiti poslije srčane kapi. E kad je dedo Kasim mogo prestati u osamdesetoj, može vala svak, govore i dan-danile u nas pušačima, ali džaba.
Kad mu je hećim rekao da mu moraju ugraditi n'akvu pumpu, Kasim će ti njemu:
– Nisam mahnit da mi ugrađujete pumpe sa kineskom baterijom pa da mi srce stane, neg’ ti meni pravo reci more li mi ovo srce biti dok sam živ?
Rekao doktor može i Kasim ti iz bolnice pravo kući. Eno ga i dan-danas živ i dobro se primakao stoji, ako je nije i prešišao, ko će ga znati.
Nisam vam htio reći da se ne liječite, ne d'o Bog, svak zna svoje, nego sam vam hotio rijeti da će svako potrošiti svoju nafaku do kraja i da se nema čega plašiti, jer će mu sve što ima moći biti do kraja života, bezbeli.
Iz Hadžibegove treće na četvrtu
Za htio, rekao, fasovao, prešišao, dumao, može…., biva za pravopis.ba odgovoran Mirsad Hajdarević
Ovo nije dedo Kasim na slici, ako ko zna čojeka nek nam rekne, biva kaže.