ANDREJ Nikolaidis: “ALEKSANDAR Vučić, proklinje dan kada je Bog metnuo litij u srpsku zemlju, jer litij je postao njegovo prokletstvo”… (foto)
Ko će znati šta ALEKSANDAR Vučić u svojoj- što glumljenoj što stvarnoj- paranoji misli. Ko će znati je li– i zašto- priču o državnom udaru izmislio…
PODGORICA: Crna Gora, Kolumne, vijesti, subota, 10. VIII 2024… 17: 53… ANDREJ Nikolaidis: “ALEKSANDAR Vučić, proklinje dan kada je Bog metnuo litij u srpsku zemlju, jer litij je postao njegovo prokletstvo”… (foto)
A šta ako Vučić, kada kaže kako su ga Rusi obavijestili da mu zapad za danas sprema državni udar, zapravo saopštava da se boji državnog udara koji bi mogli organizovati– Rusi?
Piše: Andrej NIKOLAIDIS za (SB)
Sjetite se filmova i serija o Poirotu i Holmesu. Oni nas uče da je istina kao cvijet koji raste kroz pukotinu u betonu. Istina se doslovce pomoli kroz napuknuće u narativu. Sve počinje naizgled nebitnim detaljem: neka čaša ili slika koja nije na svom mjestu. Samo jedan sitni a pogrešni detalj u alibiju dovoljan je da ga na koncu sruši.
Ko će znati šta Vučić u svojoj – što glumljenoj što stvarnoj – paranoji misli. Ko će znati je li – i zašto – priču o državnom udaru izmislio.
Ovdje ću njegov najnoviji „zapad me ruši“, kako se to danas kaže, narativ tretirati kao – priču.
Ovo, dakle, nije istraživački tekst. Nego primjer, da to tako nazovemo, forenzičke analize teksta. U ovom slučaju Vučićevog usmeno saopštenog teksta. Ništa ne tvrdim. Samo prstom pokazujem na rupu u priči.
„Ako eliminišete nemoguće, ono što ostane, ma kako nevjerovatno bilo, mora biti istina“, kaže Holmes na jednom mjestu. O tome se radi.
Evo Vučićeve priče. Nakon što je on odlučio da zapadu daruje srpski litij, zapad je organizovao demonstracije protiv eksploatacije litija. I riješio da ukloni onoga koji im je dragocjenu rudu dao. Ajdeeeee…
Ovdje, očito, ne govorimo o napuknuću u narativu. Nego o rupetini. Veličine rudarskog kopa.
A šta ako su demonstracije organizovali oni koji su uznemireni Vučićevom litijskom vezom sa zapadom? Ko bi to mogao biti? Možda, štatijaznam – Rusi?
Pogledajte šta o demonstracijama kažu Rusi, kroz usta Marije Zaharove. Oni ne osuđuju opravdani bunt naroda. Naprotiv: iskazuju razumijevanje za pobunjene građane. Citiram Zaharovu:
“Određeni pseudodemokratski krugovi pokušavaju cinično, bez obzira na posljedice i rizike, transformirati sasvim prirodnu brigu građana o okolišu, posebice njihov zahtjevan odnos prema rudarskim projektima u interesu razvoja nacionalne ekonomije, i poboljšanje dobrobiti ljudi u prosvjedni pokret”.
Protesti su, dakle, po Rusima „sasvim prirodni“. Ali ih zapad pokušava transformisati u nešto drugo.
To da proteste i svrgavanje organizuje zapad, koji ne krije zadovoljstvo dogovorom sa Vučićem – a kako i ne bi bili zadovoljni, kada su litij dobili usred Evrope, pod afričkim uslovima – te odlično zna da je upravo i jedino Vučić garant dogovora… Detalj je zbog kojega čitalac stane sumnjičavo vrtjeti glavom.
Da na osnovu raspoloživih detalja, da prostite, ja pišem priču o tome šta se stvarno zbiva, posložio bih to ovako.
Vučić je još jedan autokrata čije gadluke zapad što toleriše, što u njima asistira, jer od toga ima koristi. Između demokratije i litija u Srbiji zapad će uvijek izabrati litij. Ako je cijena za oružje koje Vučić šalje Ukrajini i Izraelu to da se na oba oka zažmuri na širenje Srpskog sveta na BiH i Crnu Goru– ah, šta da se radi: niko kajganu nije napravio bez razbijenih jaja.
Neće valjda čuvena zelena agenda stati zbog nekakvih Bošnjaka i Crnogoraca. Pri čemu su drugi malobrojni a prvi muslimani: što znači da je njihova specifična cijena u odnosu na litij neznatna – i manja od zanemarive.
O uništenju rijeka, plodne zemlje i stanovništva koje je ima nesreću da se okući u blizini rude koja je zapadu nužna da bi čuvao prirodu, izlišno je i govoriti.
Da na osnovu raspoloživih detalja, rekoh, da prostite, ja pišem priču o tome šta se stvarno zbiva, rekao bih da ga je Kvinta preko litija momački zavalila Vučiću. Koji se sada govoreći o zapadu, zapravo obraća Rusiji.
Rekao bih, još, da Vučić proklinje dan kada je Bog metnuo litij u srpsku zemlju. Jer je litij, koji je možda isprva doživljavao kao blago, postao njegovo prokletstvo. Jer: kad se povlače granice interesnih zona, ono gdje ima litija ide zapadu. Sada to treba objasniti Rusima i njihovim falangama u Srbiji: od SPC pa naniže.
izvor (SB)