SLAVKO Mandić: Euro Dodik u crnogorskoj skupštini… (foto)

Ako me nije začudila Europe now i njeno rasklimadano izlomljeno rukovodno tijelo, jeste ono što je učinio Joko, poljoprivredni državni potpreśednik, čija je svaka skoro Njegoševa.

PODGORICA: Crna Gora, Kolumne, vijesti, petak, 01. 03. 2024… 12: 32… SLAVKO Mandić: Euro Dodik u crnogorskoj skupštini… (foto)

Ne da Mandića Jokaš. Braniće ga cjelokupnim stočnim fondom i svim agrarnim reformatorskim idejnim projektima…

Piše: Slavko Mandić

Osion, bahat, nevaspitan, doletio je da pomuti. I da „europski“ ujedinjenu vlast još više homogenizuje. Istovremeno, da joj osnaži namjeru kroz poruke Vladimira Vladimiroviča Putina, u kojima su date jasno i po redosljedu precizno poređane smjernice što im je činjet u dolazećem periodu.

Mumlator je mahao okupljenima, koji su došli da ga pośete ko je i od kakvog je nesojluka načinjen. Činio je to sa tri prsta, pokušavajući cerekanjem da odgovori na poruka na kojima su mu crnogorske patriote ispisale ko je i kakvo je zlo.

Oko njega gomila uvezenih za ovu (ne)priliku bodigardova raznih veličina i prsten u koji je smješteno smiješno čudovište. Valjda da ne utekne, ili da ne napravi kakav skandal, veći čak i od samoga sebe.

Po koji domaći izdajnik sa osmijehom, malo podalje, da ih kakva strkotina ne nađe. Slika vrijedna svakog prezira.

Oni koji se ne mire sa jadom domaćijem, naoružani transparentima, na kojima je ispisan sve Dodik do Dodika.

Bože koliko ih je u ovoj našoj napaćenoj zemlji. I ne prestaju na nam je zagađuju.

– Kome li je ovo napisano, pita prvi izdajnik onoga drugoda?

– Vidiš li? Lijepo ti piše: SOKO SIVI A NE KUKAVICA, CRNOGORAC A NE POSRBICA!

– Nijesmo to mi, je li tako Andro rode. Mi smo Srbi. Crnogorci ali i Srbi. Sve smo mi što treba gospodaru.  I jedno smo i drugo smo, drhtavo opet zbori prvi izdajnik.

– A no ko je, avetinjo. Na nas misle komite, vidiš li?

– Bože dragi čuda velikoga, kad se śćaše po zemlji S…..pa što smo im učinjeli, oćet će prvi izrod? Jesmo im uzeli crkve i manastire, imanja i grobove predaka. To je da ih od njih istih sačuvamo. I svašta smo im činjeli kroz istoriju. Morali smo jer nijesu šćeli da budu Srbi. A mi jesmo svi Srbi, to valjda i oni znaju. Je li tako Andro? I jednome se bogu molimo.

Srbinu gospodu. Potpuno je prirodno da smo gospodari nad svačemu. Pa i nad čeljadima. Domaći je to proizvod. Moraš brzo da ga trošiš jer će se ukiśelit. Da nam nije ove Evrope i po malo Eskobara i Hila, grdna bi nas muka ufatila.

Oni toboš zbore da su za Crnu Goru, viševjersku i višenacionalnu. Jesu, ka moja Đekna. Šćeri zbori, snahi prigovara. Tako to rade vječni zavjetnici pravde i sloboda. Dok nam je njih, ne moramo da se śekiramo. A ovo što je danas slećelo, zlata je vrijedno. I kad laže, čini to ka srpski vitez. Jes da su Amerikanci na njega bačili sve moguće anateme, ali tu je ovaj toboš naš da ga kroz „minsko“ polje provuče.

– Koji toboš naš? Misliš na ovoga što se krevelji i ne progovara. Nit piri, nit viri. Zna što znači zagrljaj koji je primio. Zna i zašto. Moraće mnogo da radi, ako želi da mu dodvoravanje kod dva gospodara bude berićetno. Malo je zakaza. Ne može samo koljenica, rođo.

I dok su zborili kojom će mukom mučiti našu Crnu Goru, i pride Bosnu ponosnu, tek probuđena opozicija trlja rukom nježnom, evropskom, oči naše mile i odluči da sklepa i pošalje parlamentarnom sazivu sitnu knjigu, u kojoj će biti zapisan prijedlog za smjenu čelnika parlamenta Andrije Srbina Mandića.

Ama još se mastilo ne osuši, skoči Evropa sad, ako je to i dalje to, i reče da neće ni da čuje da se Mandić miče. Ma taman posla. Mandić jeste četnik, ali je dokazano demokratski četnik evropskijeh shvatanja.

On stane i sa nečesovom Ursulom fon der Lajen i ispriča se do bola. I smiju se ka da je bar jedno od njih Mile Dodik. Pa se poređaju redom čimbenici EU, koji za crnogorskog preśednika parlamenta nijesu htjeli ni da čuju u prvi vakat. Ali, jači kači. Pa vi prosudite ko je jači i ko kači.

Očekivano je bilo da će polovna Evropa sad odgovoriti na svoj „evropski“ način. Zna ona da je Rajo od pomoći državi. Taman  koliko je i ona. Da joj pruže ruku i da pomognu da krepa što prije. I da zavjet putinovsko – vučićki bude konačno ispunjen.

Ćuti obična, prosta Evropa. I običnija Amerika. Ni glasa, ni slovo na bijedni foj karte da(pod)metne, ne bi li sačuvala bar gram obraza. Jer se zavjetovala da će se boriti i izboriti za demokratiju u zemljama koje su ratovale i ginule, poprilično uz njihovu punu pasivnost. Njihovo licemjerje i da svi budu zadovoljeni uz upotrebu one poznate:„malo Zeću, malo preduzeću“. I sve ovce zadovoljne i na broju, i svi krvožedni vuci siti.

Neće moći bratijo izobrtane svijesti. Džabe vam je glibava rabota. Zlo govedo, june dovijeka.

Ako me nije začudila Europe now i njeno rasklimadano izlomljeno rukovodno tijelo, jeste ono što je učinio Joko, poljoprivredni državni potpreśednik, čija je svaka skoro Njegoševa. Ne da Mandića Jokaš. Braniće ga cjelokupnim stočnim fondom i svim agrarnim reformatorskim idejnim projektima.

– Čuješ, da ga smjenjuju zato što je došao kod svojih. Našeg prijatelja Mileta? Oganj od Srbina, mora da je pomislio Joko (bez Ono). Ako bih to učinio, ruka mi se dabogda osušila, reklao bi ispodcenzusna politička vrsta, koja samo ovđe može da bivstvuje.

Mislili smo se i pitali što je to trefilo Bošnjačku stranku da se premišlja oće li u četničku kamarilu? Bojali smo se da nijesu ulećeli neki čudni uticaji koji bi ih naćerali da uđu u sistem koji bi da spoji žrtve i dželate. Izgledalo je da je svršena stvar, ali se onda desio DoDik.

Doša je na dan kad se odavala pošta Bošnjacima koje je u Štrpcima pobila njegova politika. Ciljano je stigao, nego kako. Doveli su ga oni koji su podržavali Bošnjake da dođu u njihovo krilo. Radi Evrope a ne radi Bošnjaka. A on, jado jadni, i ovaj koji ga je dočekao, isto jado jadni, da pokažu ko je ovđe gospodar.

I pokazali su. Mile, Rajo, Aca, a ispred njih, na čelu začelja strašni Vladimir Vladimirovič. Mašala!

U mišju rupu, u prirodnom ambijentu, jedan do drugoga, obostrano omraženi Spajić i Milatović. Moraće ovih dana oba do Evrope da skoknu, pa ne bi baš da joj guraju prst u oko. A Evropa se mnogo śekira što se to kod nas dešava. Sve dok im ne staviš šapu u špag. Ili im uzmeš Do Kvona, kralja kripto valute pa im ga ne vrćeš. Ali, oćeš, oćeš. Pokušao je da neće Milović, pa viđoste kako sila boga ne moli.

Dodik je htio da pokaže kako nema Bosne i Hercegovine, nama dragog i prijateljskog suśeda. I da su oni Bosna. Srbi, razumije se. Sramotnik, ali ovaj domaći veći, zastiđe je Crne Gore. Ne zato što je primio razbojnika, već zato što bruka Crnu Goru. I što je to učinio više puta. Neće taj dodikovid posvađati Crnu Goru sa dragom Bosnom i Hercegovinom nikad. Prijatelji naši u Bosni bolje od nas znaju ko su i jedan i drugi.

Ipak, dužnost prijatelja je da prijateljima u Bosni kaže: Oprostite nam, nemoćni smo sada, ali nećemo biti dovijeka, i kad osnaži svijest naša ponovo, spriječićemo ta kukumakala u svojoj svakidašnjoj jadikovki.

Skupštinski čelnik nije tokom razgovora stavio nacionalnu zastavu Bosne i Hercegovine, kako se to mora i dolikuje. On u svom kabinetu drži onu navodno Republike Srpske, za sva vremena. Protiv zakona i ustava. Valjda da ga pośeća na istorijsku činjenicu da je zastavu sa kojom maše Srbima osmislio i na njihovu molbu poklonio sultan Mahmud II .

Srbi ne vole o ovome da govore, ali moraju znati da se današnja srpska trobojka prvi put zalepršala u Srbiji krajem 1835. godine, pošto je turski sultan odredio kako će izgledati. A oni ga molili da im je dade, jer nijesu imali. Sažalio se i danas njome maše četnički vojvoda.

Možda to ipak vojvoda dovoljno nije izučio.

Možda? Evo mu prilike da nauči, pa i da iz literature koja koju slučano nijesu uništili, možda zahvali Erdoganu. Jer, teško je kad jedan narod nema zastavu. Ni grb, a ni himnu. Pa kad ti to daruje drugi, jer je nijesi smio imati bez sultanove dozvole.

O kukavno srpstvo ugašeno…

Ko će ti ga znati zašto je Njegoš ovo izgovorio? A on baš napamet nije zborio.

BONUS VIDEO: Milorad Dodik stigao u Skupštinu CG KADROVI

izvor aktuelno.me