DANILO Marunović: “Politička satira”- Tajna večera Srpskog sveta… (foto)

Fiktivni dramski igrokaz o istinitim istorijskim gibanjima. Likovi: Aleksandar Vučić (AV), Andrija Mandić, Porfirije, Joanikije, Aleksandar Raković, Jakov Milatović, Milojko Spajić, Vojislav Šešelj, Jovana Jeremić, Vladislav Bokan, Ratko Mladić (preko zooma), Milomir Marić…

PODGORICA: Crna Gora, Zanimljivosti, vijesti, četvrtak, 01, 01. 2024… 10: 22… DANILO Marunović: “Politička satira”- Tajna večera Srpskog sveta… (foto)

U toku je Tajna večera Srpskog sveta.

AV: Godinama vi mene prodajte mu** umjesto bubrega! Godinama vi meni filozofirate ovde! Svi ćete mi platiti za ovo! Zaboravite na koverte do daljnjeg!

Mandić: Predsjedniče, niko nije mogao da vidi ovaj scenario na horizontu!

AV: A jel’? Nego kakav si ti video, molim te, evo objasni nam, scenarista!?

Mandić: Pa evo, ako dozvolite, gospodine predsjedniče… Vi znate koliko ja Vas cijenim, da ne kažem volim…

AV: Andrija!?

Mandić: Izvinite, gospodine predsjedniče…

AV: Ajde da ponovimo, šta sam uveo kao novo pravilo!?

(Svi uglas): Nema poltronisanja na tajnim večerama!

AV: Bravooo. Ajde stručnjaci, nastavite.

Mandić: Dakle, dogodilo se da konačno naš sveti cilj (svi uglas: “Amin”) ostvarimo. Da Crna Gora postane srpska država. Da mi je neko pričao da ću ja postati predsjednik istog parlamenta u kom sam lomio mikrofone i pjevao „Milo, lopove“…

AV: Ma ko u milanskoj Skali, slavuj u pm!

Mandić: Da ću postati predsjednik istog tog parlamenta, ja mu ne bih vj…

AV: Vojvoda, kao prvo, nisi ti ništa “postao” nego sam te ja postavio! Drugo, nemoj da mi prepričavaš ono što već znam! Treće, nema “svetih ciljeva” nego konkretnih, političkih! Na primer: preživeti priznanje Kosova, izlazak na more, preuzimanje Luke Bar, Elektroprivede! Ja ću da se ubijem, keve mi, ovaj je počeo da pada na fore za rulju. “Sveti cilj”!? Andrija, smanji doživljaj.

Jovana J: Joj, nemojte da se ubijete, gospodine predsedniče!

AV: Objasni predsedniku, kako ste uspeli ovoliko da kiksate!? Koliko treba da si retardiran da nakon toliko stotina miliona, sa toliko naših agenata koji se više bave Crnom Gorom nego Srbijom, sa EU zvaničnicima kojima izigravam Mendelu, kojima obećavam brda i doline, samo što ne titram… Kako SE beše kaže eufemizam, Jovana?

Jovana J: Mu**.

Bokan: Eufemizam, Joki, to je reč koja isto znači, ali je društveno prihvatljivija. Skrotum, evo na primer.

AV: Bravo, orle. E ti si vala skrotum bio i ostao! Treba da se preregistrujete, da ste ukorak sa vremenom. “Beli skrotumi” da se zovete.

Bokan: Aaahhaaaahahaahaa, ali genijalac čovek. Ahahahaa, skrotumi – GENIJALNO!

AV: (lupi šakom o sto) Majmuni!!! Popisalo vam se više ljudi kao Crnogorci nego ikad! Sve sam vam završio! Ovi moji mesecima kampuju u tom Monstatu! Nemate više jednog neprijatelja, hej!? Sve sam vam završio!

Ukinuo medije koji prave problem, kupili smo sve političke igrace, organizovali da kontrolišemo svaku političku opciju. Ostalo vam je nekoliko kolumnista, koji vas prosipaju, ali super!

Demokratija cveta, oslobođeno društvo! Vi, majmuni, izvedete kolumnistu pred sud! Vi ste neinteligentni zapravo. Priglupi.

Šešelj: Ovde je Jeremićka najveći intelektualac!

Jovana J: Joj, hvala, Vojo bubi!

AV: Jakove!? Andrija ti stavi trobojku u Skupštinu, ti ništa!? Ajde da ponovimo gradivo! Tvoja uloga je…

Jakov: Ali predsjedniče, ta zastava je toliko tačna, tako lijepa, tako…

AV: Koja ti je uloga, Jakove!?

Jakov: Da povučem umjerene crnogorske birače.

AV: Pa odglumi tog Crnogoraca, mamu mu….! Ako ti se srbuje, izvoli – opali kao Raković i Bokan, ali onda mi nećeš biti predsednik! Milojko!? Vidi njega, u telefon! Alo, majstore, jel se čujemo? Rastu li kriptovalute, a majstore?

Spajić: Kidaju! Šta je bilo pitanje, izvinite? Aha, da. Uloga. Moja uloga je da privučem neidentitetske birače, a da prosipam priču kako sam tajni crnogorski mesija. E i da, da održavam tajne kontakte sa DPS-om i da im održavam nadu da ću ih uvesti u vlast. Dobro, malo Andriju da “prepadam” DPS-om, ali to samo za javnost, znaš to, Andro?

Mandić: Znam, mili moj.

AV: I, jesi li mesija, Spajki?

Spajić: Hahahaha…

AV: Šta se smeješ? Ovde se svi cerekaju!?

Spajić: Nisam mesija.

AV: Nemoj da mi ulaziš u te mesijanske furke, znaš da te imamo u krupnom kadru!

Spajić: Neću. Znam.

AV: I nastavite ovo povremeno kako se redovno džapate, kako će da se cepa partija.

Marić: Kao Milo i Momo… Sećam se…

AV: Ćuti, Mariću! Ajde, objasnite mi kako vam se uz toliko srbovanja popisalo toliko Crnogoraca!? Vladika!? Jesam rekao da se ne preteruje!? Šta si umislio da si, Njegoš!? Jel možete malo da obogatite muzički repertoar? Po ceo dan slušam kako leleču Turci, a kukaju bule!

Šešelj: Koliko smo je pevali, majko božija.

Bokan: Dobra stara vremena.

Joanikije: Pa imamo i “Veseli se, srpski rode”, ima tu pesama…

Porfirije: Molio bih, predsedniče, da malo korigujete ton kad razgovarate sa mojim vladikama.

AV: U redu, izvinjavam se, svetosti. Rakoviću?! Šta buljiš, jesi li na nečemu?

Raković: Malkice, gosn predsedniče. Hvata me trema kad dolazim na Tajne večere, pa eto, malo…

AV: Šta je tvoja uloga?!

Raković: Moja uloga je da kažem sve one pretnje crnogorskom narodu koje Vi ne biste smeli u diplomatskoj praksi. Da umesto zvaničnih adresa uputim pretnje crnogorskim separatistima, da zveckam oružjem, podižem temperaturu kad treba, kad izađe neka afera pogotovo i da pođem za cigare i ćevape.

AV: Bravo, moj dobri Rakoviću. Kad smo već kod oružja, vladika, jeste dobro sakrili one kalaše? Nemoj da mi praćku nađu!

Joanikije: Kalaši su skriveni, šaržeri puni, popovi obučeni, samo dajte znak.

Marić: Kad se ono ratovalo na Kosovu, pođemo da snimimo…

Porfirije: Ćuti, Mariću!

AV: Gledam vas sve ovako i pitam se: Kako je ovakva grupica ludaka uspela da sruši zemlju kojoj nisu ništa mogli ni Osmanlije, ni Napoleon, ni Mleci!

Šešelj: Jednostavno, nisu bili spremni na budale. Hahahahahahaa.

Jovana J: Hahahahahaha

Joanikije: Hahahahahhaha

Marić: Hahahahhhaha

Spajić: Hahahahahhaha

Raković: Hahahahahahaha

Bokan: Hahahahahahaha

AV: Dosta zajebancije! Poslao sam svojih 40.000 “rotirajućih” da bi vam spasio dupe na popisu. Sve oko toga je sumnjivo. Mariću, daj strategiju!

Marić: Ko se god pobuni, u ovih naših stotinjak medija da se opiše kao fašista, nacista.. Ma, isto kao što Putin ovo u Ukrajini…

Bokan: Očekujte pobunu Crnogoraca. Neće sedeti skrštenih ruku. Popizdeli su Montenegrini, ukapirali su da im se sprema omča.

Joanikije: Ja ću verujući narod da…

AV: Nemoj molim te, dovoljno si uradio! Treba sa Amerima da pregovaram dok guslaš po Crnoj Gori. Smanji doživljaj, ljubi te predsednik.

Spajić: Ja ću da jašem na narativu o ekonomskim temama.

Jakov: Ja o pomirenju.

Mandić: Čim prođe frka oko popisa, ja uvodim srpski jezik kao zvanični.

AV: (Spajiću i Milatoviću) Nemojte da mi ovi suverenisti dižu ustanke tamo, obećavajte brda i doline. Posle ih zajebite. Dakle, Dritanov recept. Smanjite srbovanje, svetosavske balove i ostale budalaštine. Makar dok nam ne prođe ovo. Pa da promenimo taj Ustav. Moram da idem na Reiki. Šta si hteo, Rale. Ratko je na zoomu iz Ševeningena. Ratko?

Mladić: Ovo su neke skice, kad umrem… Hoću pogled u daljinu.

Joanikije: A ne može, Ratko, rekao sam ti. Ikonopisanije ima pravila, moraš imati blaženo lice i gledati u ljude.

Mladić: Ne želim! Hoću onaj pogled u daljinu!

Šešelj: Ispunite čoveku. Kad je pop Maca mogao, dajte i njemu.

Joanikije: Dobro, može neki kompromis, Ratko, majku mu?

Mladić: Oreol da. Kapu ne skidam, pogled u daljinu!

AV: Dobro, Ratko, jel to sad toliko hitno? Kad budeš pri smrti onda ćemo… O tom potom.

Jovana J: I ja sam htela oko toga da vidim sa Vama…. Pošto nisam glupa, znam da brojim, imala sam 5 iz matematike, ovde nas je 12, predsednik je Hrist, svi ćemo biti sveci i hoću da budem nevina u opisu.

Šešelj: Hoću ja da budem maneken donjeg rublja!

Bokan: Kad smo otvorili temu kanonizacije… Ja ću bela krila…

Marić: Meni samo kosu ne dirajte, sve ostalo može.

AV: Ovo je grupa ozbiljnih ludaka.

Porfirije pucnjem iz pištolja prekida svađu. Sjedne na centralno mjesto.

Porfirije: (Vučiću) U ćošak, na kukuruz! (Odlazi) Ok, intelektualci, arhitekte srpskog sveta, ideolozi, gurui, vazali i ostala bagro. Idemo jedinim provjerenim metodom. Nemanjićkim. Golom silom. Mač i oganj. Ko se opire hapsi. Otpuštaj. Proganjaj. Tajno snimaj. Ucjenjuj. Otpuštaj…

Ko je voljan da bude martir, u muci, u tajnosti. Ko izda – nagradi (debelo, ne štedjeti). Nema posle prema takvima prezir kao prema Janku Vukotiću, je li jasno? Nego smešak i naklon do poda! Dosta je bilo vaših taktika. Da završavamo ovu tiradu! A ti, Vučiću, jednom za vazda – da naučiš ko je šef! Priđi, celivaj mi prsten!

Jedan po jedan izlaze dok Porfiriju ritualno ljube prsten. Kao donu.

Porfirije: Jovana, ti ostani. Pusti mi taj CD Štulića…

izvor Portal Analitika.me