ALEK Barović: Nekome se žuri da se cijepanje što prije oposli- Šta će biti s PES- om? (foto)

Nekome se žuri da se cijepanje što prije oposli. Nova godina počela je time da partija optužuje sopstvenog potpredsjednika koji je dodatno i nosilac najviše državne funkcije. Totalna novina za crnogorsku političku scenu…

Nova godina počela je turbulentnije nego što smo mislili. To je onaj faktor iznenađenja u crnogorskoj politici koji je čini unikatnom. U drugim državama procesi su spori, mnogo lakše predvidivi, a može se reći i dosadni. 

U našem socijalnom eksperimentu koji živimo evo skoro četvrta godina sve je drugačije. Događaji u ovu koru zemlje pucaju kao gromovi iz vedra neba, neplanirano i na iznenađenje svih. Mada, tako i treba. Zamislite samo da nije tako i da Zdravko Krivokapić polako privodi kraju prvi mandat, priprema se za izbore, dok iza njega ostaje ”spaljena zemlja”, kao evropske države posle mongolskih osvajanja? Srećom, panta rei.

Glavno političko dešavanje koje smo planirali za 2024. godinu je konačno cijepanje Pokreta Evropa sad. Mnogi, među kojima i ja, smatramo da se to cijepanje već desilo, samo je pitanje vremena kada će se ono i zvanično konstatovati. Iako bi logika stvari naložila da se tamošnji redovi zbiju i još malo ”zagriju” teško dobijene fotelje i omrse o velike plate, to se očigledno ne dešava. 

Nekome se žuri da se to cijepanje što prije oposli. Nova, 2024. godina počela je time da partija optužuje sopstvenog potpredsjednika koji je dodatno i nosilac najviše državne funkcije. Totalna novina za crnogorsku političku scenu. Milatović je odjednom u očima partije postao kočničar napretka, a ne neko ko ima inicijativu i svu moć u rukama.

Kada je nakon iscrpljujućeg formiranja sadašnje vlade, Milojko Spajić prihvatio kompromis sa ostacima nekadašnjeg Demokratskog fronta, smatralo se da je to velika pobjeda Milatovića. Prosto, pobijedila je Milatovićeva opcija, a Spajić nije imao podršku u partiji za implementiranje sopstvenih ideja. 

Tu se doveo u pitanje legitimitet da Spajić uopšte bude premijer, jer nema podršku ni u sopstvenoj partiji, a ni većine svojih poslanika, već je samo formalno tu radi mira u kući. Naravno, s veoma kratkim rokom trajanja, prije nego ga Milatović pošalje nazad u Singapur.

Nisam vjerovao da Spajić može da se vrati nazad na poziciju moći, ali evo očigledno se to dešava. Prije bih možda rekao da je to zbog Milatovićeve nesposobnosti da iskoristi datu situaciju i momenat. Naravno, sve što se dešava ne dolazi iz Milatovićeve glave, već postoji očigledna sprega njega, Abazovića i Mandića kao neformalnog lokalnog vođe ove trojke i osobe koja prima i artikuliše naredbe iz Beograda.

Uz Milatovića su već stali neki odbori PES-a, u kojima je on kadrirao, pa sada vraćaju uslugu svome mentoru. Zanimljivo je to što većina odbora ćuti i čeka rasplet situacije. To može značiti i da su pod jednakim pritiskom obje strane koje pokušavaju da ih pridobiju za konačni rasplet.

U svemu tome postoje dva scenarija. Kada se cijepao DPS, pokojni Momir Bulatović je za skupštinskom govornicom rekao da iako se partija cijepa na dva dijela, možda nekad mognu i sarađivati. To se nije desilo ni do dana današnjega. 

Zbog toga ne treba ulaziti u tu kombinatoriku da se PES može pocijepati pa onda biti dio iste koalicije. Kada magnet jednom pukne stvore se novi polovi i nemoguće ga je sastaviti onako kako je bio. Naravno, ovo je Crna Gora i svašta je moguće, ali malo vjerovatno u ovom slučaju.

Spajić ako uspije da pridobije većinu poslanika svoje partije, a moji izvori mi govore da je to tako, imao bi tri opcije.

Prva je rekonstrukcija parlamentarne većine u kojoj bi novu vladu formirali Spajićev dio PES-a, DPS, SD i manjinske partije. Ovo je ujedno i najrizičnije rješenje po Spajića, budući da je upitno koliko su njegovi ljudi spremni na saradnju sa DPS-om. 

Zbog jakog uticaja srpske crkve koja će neupitno slušati Beograd, postoji bojazan da bi se mogao izvršiti pritisak na Spajićeve ljude da pobjegnu od njega. Za Crnu Goru bi ovo bila idealna solucija, kao što je bila i prije formiranja vlade, ali je veoma upitno koliko su oni koji treba da je sprovedu u djelo zreli za takvo nešto.

Druga opcija je manjinska podrška Spajićevoj vladi od strane DPS-a. Ođe je upitno koliko je DPS spreman za novi eksperiment manjinske vlade i novog Abazovića. Po mom mišljenju, to bi bila greška.

Treća opcija su novi izbori. Izbori su uvijek lijep događaj i provjeravaju volju građana. Problem je u tome što se u ovakvoj situaciji nikome ne ide u taj proces. Teško bi se Spajić odupro milionima eura, pritiscima, ucjenama i ostalim rabotama koje bi uradili njegovi protivnici njegovim potencijalnim glasačima. 

Teško je predvidjeti rezultat, ali kao investicioni bankar, Spajić zna da je rizik veoma veliki. Lično, želudac mi jako teško podnosi kockanje, tako da bih gledao da ovo zaobiđem.

Na kraju, zaključak je da je za izlazak iz svega potrebno hrabrosti i zdravog razuma. Prvog i busanja u prsa nam nikad nije nedostajalo. Drugoga jeste i to – puno.

izvor: analitika.me