PODGORICA: Kako je opoziciona Srbija saznala ko je Milan PIPUN Knežević… (foto, video)

Čuvari dečanskih zvona: Derača glasnih žica ganula je okupljena masa prisiljenih i plaćenih, uglavnom ojađenih i osiromašenih ljudi, pa je pohitao da im saopšti svoja nežna, ali pomalo uzburkana osećanja: “Braćo Srbi i sestre Srpkinje, ja volim ovu nepokornu Srbiju, na kiši, na suncu, na vetru, zato što je svoja i samostalna, i bori se za svoj narod na KiM koji posebno pozdravljam…”.

PODGORICA: Regija, Znimljivosti, vijesti, četvrtak, 01. VI. 2022… 10: 38… PODGORICA: Kako je opoziciona Srbija saznala ko je Milan PIPUN Knežević… (foto, video)

MILAN- PINUN Kneževićev nadahnuti nastup ostavio je utisak i na opoziciono nastrojene građane Srbije. Ko je ovaj Vučićev pacijent što urla sa bine? Ko je, bre, ovaj Crnogorac što se dernja kao nenormalan? Ko je taj stihoklepac što rimuje kao da je u šestom osnovne? Tako su se pitali Vučićevi protivnici, zblanuti originalnim programom vokalnog umetnika iz prvog komšiluka.

Na koncertu “Kontramiting” organizovanom u Beogradu 26. maja, pored glavne zvezde čiji sjaj polako gasne– Aleksandra Vučića, nastupili su i brojni gosti iz zemlje i inostranstva, kao predgrupa.

Uglavnom su to bili vokalni izvođači iz bivše Jugoslavije, iz širokog sveta publici se predstavio samo Orbanov mali od palube Peter Sijarto, jer popularni kremaljski maljčiki nisu bili u mogućnosti da doputuju, iz objektivnih razloga, malo su međunarodno izolovani, u zapadnim krajevima pojavljuju se samo na poternicama.

Koncert je bio humanitarnog karaktera, publici je plaćeno da prisilno dođe i prinudno sluša svoje omiljene estradne umetnike, a sav prihod sa ove manifestacije odlazi u filantropske svrhe– za održavanje aktuelnog režima na vlasti.

Među pojcima iz regiona posebno se istakao Milan Knežević koji je stigao iz Crne Gore i svojim neverovatnim vokalnim mogućnostima, takoreći gromoglasnim, počastio pokisli auditorijum koji se vidno osipao, uprkos sili i nepravdi koje su bile zadužene za obezbeđenje skupa i uterivanje ovčica u tor. Malo je olajavao svoju zemlju, nazivajući je Ambasadistanom, malo je obećavao da će povući priznanje Kosova čim postane premijer, te izjavljivao ljubav Vučiću, što je redovna numera na ovakvim kulturnim manifestacijama. 

Čuvari dečanskih zvona

Derača glasnih žica ganula je okupljena masa prisiljenih i plaćenih, uglavnom ojađenih i osiromašenih ljudi, pa je pohitao da im saopšti svoja nežna, ali pomalo uzburkana osećanja: “Braćo Srbi i sestre Srpkinje, ja volim ovu nepokornu Srbiju, na kiši, na suncu, na vetru, zato što je svoja i samostalna, i bori se za svoj narod na KiM koji posebno pozdravljam večeras”.

Zapenio Milan PIPUN Knežević, a ono troje u publici što ga slušaju misle u sebi: “Alo, Crnogorac, smanji doživljaj! Pa mi smo najpokorniji deo Srbije, nema nikog pokornijeg od nas, em su nas dovukli na ovaj kijamet da kisnemo i razboljevamo se, em nas još i ti zajebavaš”.

Računajući da prisutni ne znaju da Knežević nije samo profesionalni Srbin, već i stihoklepac (što reče Bećković– “pesnik iskrenik”), dotični je natopljenu masu počastio prigodnom rimom:

“Možda nekome niste fensi jer ne slušate tehno muziku ili Eltona Džona, ali vi čuvate dečanska zvona”. Ponese tako pesnika slik, pa i nehotice slaže u poetskom zanosu ekstaze nadahnuća. Dečanska zvona zapravo čuvaju italijanski vojnici KFOR- a…

Tačnije, čuvali su ih dok ih izvesni huligani koje mediji predstavljaju kao “goloruke Srbe” nisu izbacili iz stroja, nanevši im povrede šok-bombama, štanglama, palicama i sličnim sredstvima za izražavanje zahvalnosti.

Kneževićev nastup nije mogao da prođe bez pominjanja glavnog gazde, idola vaskolikog srpstva, kremaljskog ubice i njegove satrapije. Zato je vokalni izvođač naglasio da voli Srbiju zato što nikada neće krenuti u rat protiv bratske Rusije.

Uopšte, na skupu se nije znalo ko više voli Rusiju, bila je to povorka putinofila: Ivica Dačić, Milorad Dodik, onaj Orbanov mali, neki glumci i sportisti – budale, te zvezda večeri – Aleksandar Vučić, lično i personalno. Putinov personal u ovom delu sveta okupio se i poručio: “Nas i Rusa dvesta miliona”. Što reče Dodik: “Neka živi Rusija!” I neka pobije što više ukrajinske dece. Što bi rekao huliganski narod: Srbija! Rusija! Ne treba nam Unija!

Ko je ovaj Crnogorac?

Kneževićev nadahnuti nastup ostavio je utisak i na opoziciono nastrojene građane Srbije. Ko je ovaj Vučićev pacijent što urla sa bine? Ko je, bre, ovaj Crnogorac što se dernja kao nenormalan? Ko je taj stihoklepac što rimuje kao da je u šestom osnovne? Tako su se pitali Vučićevi protivnici, zblanuti originalnim programom vokalnog umetnika iz prvog komšiluka.

Čekajte, pa kako ne prepoznajete čoveka? Pa on je jedna od najkrupnijih kaljica u reci slobode koja je potekla Crnom Gorom pre neku godinu? Sećate se kako ste se radovali, slavili oslobođenje susedne države od diktature na talasu kleronacionalističkih litija? E, pa to vam je jedan od udarnih litijaša. Borac protiv korupcije i kriminala, inače bivši robijaš. 

Osveživač u ljudskom obliku. Sećate se kad je onomad osvežilo u Crnoj Gori, pa je oslobođeni narod najzad smeo da otvori dušu i ispisuje parole tolerancije tipa “Turci, selite se” ili “Polećela crna ptica, Pljevlja biće Srebrenica”? Taj dah svežine zadržao se kod komšija do danas, pa sad huligani izvikuju “Nož, žica, Podgorica”. Što bi rekla reklama: Dovoljan je samo jedan genocid da ti osveži dah.

Kultura sećanja

Ma mora da se sećate, nemoguće da ste zaboravili kako ste podržali litije i radovali se padu diktature. Tad ste se ponadali da će tako pasti i Vučić u Srbiji, pa ste razrađivali razne ideje kako crnogorski model preseliti kod nas, znate ono – tri kolone do pobede.

A pre toga su razni stručnjaci objašnjavali kako su se Milo Đukanović i Aleksandar Vučić dogovorili da Crna Gora donese Zakon o slobodi veroispovesti, nakon kojeg su počele litije. Otprilike kao što se danas dogovaraju Vučić i Kurti oko akcija na severu Kosova. 

Bilo je tad nekih ljudi koji su govorili da su ovi poput Kneževića i njegovih pajtaša Vučićevi pijuni i Putinovi pipuni, a vi ste ih proglasili plaćenicima, budalama, maloumnicima i neznalicama. S tom dijagnozom su se, za divno čudo, složili i Vučićevi jastrebovi i propagandisti, pa je krenula kampanja mržnje i targetiranja, uz uobičajene pretnje smrću, čerečenjem i klanjem. U toj hajci su se posebno istakli ovi uglednici što su danas udarni autori na Putinovim propagandnim trovačnicama u lokalu. 

Lepa su to bila vremena, Vučićevi zakleti protivnici podržali su Vučićeve igrače, a danas su te iste marionete došle u Beograd na kontramiting da podrže Vučića u borbi protiv građanskih protesta i otpora nasilju. Iznenada je postalo jasno ko je i šta je Milan Knežević, pošto je to do sada iz nekog razloga bilo nejasno. Samo nije lepo čoveka nazivati Crnogorcem, uvrediće se, nema većeg Srbina u Crnoj Gori od njega. Da ste mu bar rekli da je Rus, pa i nekako.

Izlazak iz hipnoze

No dobro, šta je bilo – bilo je. Grešiti je ljudski, ljudski je i osvestiti se i grešku ispraviti. Otkad su se dogodila dva jeziva masakra, otkad su počeli protesti “Srbija protiv nasilja”, čini se da je srpsko društvo počelo da se budi iz hipnoze.

Dijelovi opozicije koju obično smatramo proevropskom počeli su najzad tako i da se ponašaju, da govore ono što je u skladu sa njihovim proklamovanim načelima, da zvuče iznenađujuće suvislo i razumno. Ohrabrio ih je broj ljudi koji dolazi na proteste, upornost građana kojima je prekipelo, kojima je dosta autokratije, mržnje, nasilja, putinofilije, srbovanja i kosovarenja, pa su se i oni opasuljili. 

Tako, recimo Đorđe Miketić, poslanik koalicije Moramo, kaže: “Ovaj kartel od države se više ne može tolerisati i sigurno je da su ljudi izvana koji žele dobro Srbiji obradovani idejom da se možda može napraviti i neka druga opcija koja će biti reformistička i koja će poštovati dogovore i sporazume s EU, i da idemo demokratskim putem, a ne autokratskim jer taj put nije moguć”.

Kaže još Miketić kako Vučić istinski ne želi u EU, jer njima koji su na vlasti je to lukrativno: “Kad imaš pravila, onda ne možeš biti toliko bahat i toliko krasti. Sve autokrate poput Vučića, Dodika i Orbana kače se na Moskvu. A zapravo za manje pravila”.

Poslanik pokreata Ne davimo beograd Radomir Lazović govori kako je Srbija spremna da se oslobodi Vučića i Rusije, lider Pokreta slobodnih građana Pavle Grbović odavno zvuči kao ozbiljan političar opredeljen za zapadni sistem vrednosti i Evropsku uniju, podseća da Moskva želi da Srbija postane Belorusija u ovom delu sveta i zalaže se za uvođenje sankcija Rusiji. Nije to dovoljno, ali je dobar početak nečega što bi mogla da bude ozbiljna politika.

Odricanje od radikalske politike

Ostaje samo da se izvuku logični zaključci iz postavljenih premisa. Ako želiš da ideš evropskim putem i da se odupreš Kremlju, onda moraš da se distanciraš i od Putinovih poslušnika u regionu, a da sarađuješ s onima koji se takođe opiru ruskom uticaju. Takođe, ako želiš da stvaraš antivučićevsku Srbiju, neophodno je da se odrekneš temelja njegove radikalsko-naprednjačke politike, a to su hegemonističke težnje i stvaranje Srpskog sveta. 

Bez odricanja od želje da se Srbija meša u poslove susednih zemalja, bez odricanja od pretenzija na Crnu Goru, pola BiH, Kosovo – nema ozdravljenja srpskog društva. Ukoliko ne dođe do radikalnog otklona od velikosrpske politike, srpsko društvo će ponovo doći pod jaram nekog novog Vučića i opet se zaglibiti u močvaru u kojoj se nalazi već decenijama. 

Pitanje je da li su srpski opozicionari spremni za tako oštar obrt, ali bez toga nema budućnosti ni ovoj zemlji, a ni njima. Naši susedi imaju sve razloge da gaje nepoverenje prema srpskoj političkoj sceni, zbog previše loših iskustava koja su dovodila do katastrofalnih posledica.

Na opozicionim političarima je da pokažu da su drugačiji od svojih prethodnika i da zadobiju poverenje suseda. Ako želimo Srbiju bez nasilja, to podrazumeva i prestanak nasilništva prema prvim komšijama. Umorili smo se od silne mržnje, siledžijstva i zla, dajte da malo počinemo.

BONUS VIDEO: LINK- Milan Knežević-DF

izvor M portal.me