Most: Ko je Jakov Milatović i Može li se desiti da Crna Gora završi u zagrljaju Beograda? (foto, video)

Tema najnovijeg Mosta Radija Slobodna Evropa bila je kojim putem će krenuti Crna Gora nakon aprilskih predsjedničkih izbora na kojima je Jakov Milatović iz Pokreta Evropa sad ubjedljivo pobjedio dosadašnjeg dugogodišnjeg predsednika Mila Đukanovića…

PRAG: Svijet, Zanimljivosti, vijesti, ponedeljak, 24: IV- 2023, 10: 34… Most: Ko je Jakov Milatović i Može li se desiti da Crna Gora završi u zagrljaju Beograda? (foto, video)

Sagovornici su bili predstavnici dve nevladine organizacije iz Podgorice – Daliborka Uljarević, direktorka Centra za društveno obrazovanje, i Zlatko Vujović, predsednik Upravnog odbora Centra za monitoring i istraživanje.

Bilo je reči o tome da li se izjave novog predsednika Milatovića o tome da Crna Gora neće povući priznanje Kosova i da prihvata odluku Međunarodnog suda pravde da je u Srebrenici počinjen genocid mogu shvatiti kao znak da neće voditi prosrpsku politiku, da li su njegove izjave da je snažno opredeljen za Evropsku uniju i NATO pakt priča za zapadne uši ili je to njegovo čvrsto uverenje.

Govorilo se i o tome da li podržava Zapad novog predsednika, da li su se nakon Milatovićevog izbora za predsednika poremetili odnosi između njega i predsednika Pokreta Evropa sad Milojka Spajića, kao i o tome kakav je uticaj srpskog predsednika Vučića na vlast u Crnoj Gori.

Omer Karabeg: Prošle su tri nedelje od predsedničkih izbora, čuli smo izjave pobednika i poraženih, utisci su se slegli. Da li se nazire u kom pravcu se kreće Crna Gora?

Daliborka Uljarević: Da i ne. Čini mi se da u ovom trenutku najvažnije pitanje da li će na junskim, vanrednim parlametarnim izborima Pokret Evropa sad i tri koalicije, koje su pobijedile na parlamentarnim izborima 2020, imati dvotrećinsku većinu u Skupštini. Ako se to dogodi, moglo bi se desiti da Crna Gora krene u pravcu koji može da bude vrlo opasan jer dvotrećinska većina omogućava da se mijenjaju odredbe Ustava kojima se definiše karakter države.

Da ne govorimo o imenovanju u pravosuđu i izmjenama izbornog zakona. Sve zavisi od toga da li će Demokratska partija socijalista ostati dovoljno relevantna stranka da onemogući dvotrećinsku većinu. Međutim, važno je naglasiti da predsjednički izbori nisu riješili ništa u Crnoj Gori. Oni su samo potvrdili ranije tendencije posebno imajući u vidu razliku s kojom je Jakov Milatović pobijedio Mila Đukanovića. Situacija će biti jasnija nakon parlamentarnih izbora.

Zlatko Vujović: Bojim se da se nazire smjer kretanja, ali čini mi se da on ne vodi ka Evropskoj uniji već ka daljoj balkanizaciji i povratku u devedesete godine prošloga vijeka. Zašto to kažem? Za očekivati je da političke partije trenutne većine zajedno sa kleropopulističkim Pokretom Evropa sad dosegnu dvotrećinsku većinu u parlamentu kao što je rekla gospođa Uljarević.

Kad je riječ o Pokretu Evropa sad, mislim da neki naši strani partneri kao i brojni analitičari zanemaruju kako se ta politička opcija ponašala. Oni su kao dio vlade gospodina Krivokapića kreirali politiku koja je dovela do zaustavljanje procesa evropskih integracija i stvorila neizvjesnost kada je riječ o finansijskoj, ako ne i institucionalnoj, održivosti Crne Gore kao države.

Srebrenica i Kosovo

Omer Karabeg: Novi predsednik Jakov Milatović razočarao je deo svojih birača, koji su prosrpski orijentisani, kada je izjavio da neće povući priznanje Kosova i da prihvata odluku Međunarodnog suda pravde da je u Srebrenici počinjen genocid. Da li se te izjave mogu shvatiti kao naznaka da on neće voditi prosrpsku politiku iako je na vlast došao uz pomoć Srpske pravoslavne crkve?

Daliborka Uljarević: Još je rano suditi o tome u kojem pravcu će on voditi politiku. Milatović je rekao da priznaje odluku Međunarodnog suda pravde, ali nije dao svoje lično mišljenje o tome da li se u Srebrenici desio genocid. I dok ne čujemo njegov jasan stav o tome što se desilo u Srebrenici, njegovu izjavu treba uzimati kao pokušaj plivanja u različitim vodama.

Što se tiče Kosova, Milatović nije mogao da razočara prosrpske birače jer vidimo da i Srbija ulazi u proces koji vodi priznanju Kosova. Ne treba zaboraviti da je jedna od njegovih prvih izjava bila čvrsto zaklinjanje u inicijativu Otvoreni Balkan, a znamo koju vrstu političkog obrisa ima ta inicijativa i kako se prema njoj određuju političke strukture koje su bliske srbijanskom predsjedniku Aleksandru Vučiću.

Zlatko Vujović: Što se tiče o izjave o Srebrenici, mislim da je gospodin Milatović propustio šansu da se veoma jasno odredi prema genocidu koji je počinjen u ovom gradu. On je pokušao da se zakloni iza onoga što je Međunarodni sud pravde kvalifikovao kao genocid, ali je navodeći i neke druge zločine, koji nisu proglašeni genocidom, pokušao da relativizuje srebrenicki genocid kako bi se dodvorio i drugoj strani.

Kada se javno odredite da poštujete odluku suda, a ne ulazite u kvalifikaciju tog zločina kao genocida, onda šaljete poruku da ste kao predsjednik Crne Gore primorani da poštuje odluku međunarodnog suda i na taj način pokušavate da se politički operete. Mislim da je to loše.

Daliborka Uljarević: Važno je naglasiti da predsjednički izbori nisu riješili ništa u Crnoj Gori. Oni su samo potvrdili ranije tendencije posebno imajući u vidu razliku s kojom je Jakov Milatović pobijedio Mila Đukanovića. Situacija će biti jasnija nakon parlamentarnih izbora.

Omer Karabeg: Ali Jakov Milatović je rekao da će njegova prva poseta biti Briselu, a ne Beogradu, iako je vlast u Srbiji očekivala da će prvo posetiti Beograd.

Zlatko Vujović: To je bio slučaj i sa gospodinom Zdravkom Krivokapićem koji je bio premijer vlade u kojoj je gospodin Milatović bio ministar. Njegova prva posjeta je bila Briselu što ne znači da su on i njegova vlada vodili proevropsku politiku.

Otvoreni Balkan

Omer Karabeg: Nakon izbora za predsednika Milatović se vrlo odlučno izjasnio za Evropsku uniju i NATO pakt. Čini mi se da je čak u jednoj izjavi rekao da će za pet godina uvesti Crnu Goru u Evropsku uniju. Da li je to priča za zapadne uši ili je to njegovo istinsko opredeljenje?

Daliborka Uljarević: Hajde da vidimo kako će se ponašati kada bude u prilici da potvrdi imenovanja ambasadora kako u državama članicama Evropske unije i NATO saveza, tako i u državama regiona. Meni se čini da je značajano smanjen nivo naših odnosa sa NATO savezom.

NATO više ne vidi crnogorski sistem kao pouzdan jer je kontaminiran kadrovima koji su bliži državama koje nisu članice NATO saveza. Tu prije svega mislim na Rusiju, glavnog oponenta tom savezu. Voljela bih da u tom kontekstu vidim kakvi će potezi pratiti Milatovićeve riječi.

Kao što sam već rekla, on snažno podržava incijativu Otvoreni Balkan, a znamo da u Evropskoj uniji postoji ozbiljna rezerva prema toj inicijativi. Crna Gora je u protekle dvije godine stigla na najnižu razinu u ovoj fazi pregovora sa Evropskom unijom.

Dvije prethodne vlade uradile su sve da taj proces uspore. U jednoj od tih vlada Milatović je bio ministar. I tada se u retoričkoj ravni jako zalagao za evropske integracije. Ali istovremeno se zalagao da se održi program ekonomskog državljanstva zbog koga nam je Evropska komisija praktično prijetila uvođenjem sankcija u vidu onemogućavanja vizne liberalizacije.

BONUS VIDEO: Ko je Jakov Milatović, novi predsjednik Crne Gore?

izvor Radio Slobodna Evropa