ŽAŠTO JE “Aleksandar Vučić najnesretniji čovjek u Srbiji”: MOSKVA MU VIŠE NIJE PARNTER I OSLONAC… (foto)

U ovih deset godina, Vučić je imao puno sreće da prođe ispod mnogo radara i da vlada Srbijom gotovo neopažen, u Evropi preplavljenoj populističkim Putinovim kolaborantima, preokupiranoj migrantskom krizom, Bregzitom, trampizmom i pandemijom. Putinova agresija na Ukrajinu najednom je promijenila globalni politički pejzaž…

BEOGRAD: Srbija, Zanimljivosti, Vijesti, ponedeljak 25. 04. 2022… 11: 34… ŽAŠTO JE “Aleksandar Vučić najnesretniji čovjek u Srbiji”: MOSKVA MU VIŠE NIJE PARNTER I OSLONAC… (foto)

Hijene, muhe i komarci naspram vuka samotnjaka, ovako je predsjednik Srbije Aleksandar Vučić opisao odnos Crnogoraca i Albanaca s jedne i Srba sa druge strane. Naravno, predsjednik Srbije sebe doživljava kao usamljenog vuka, koji se hrabro bori sa Scilama i Haribdama svjetske politike, očito pokušavajući nekako da svoju malu srpsku barku veže za veliki ruski brod. U tome mu pomaže većina opozicionih stranaka u Srbiji, koje je pobijedio i na predsjedničkim i na parlamentarnim izborima, održanim 3. aprila ove godine.

„Aleksandar Vučić najnesrećniji je čovek u Srbiji“, kaže za Pobjedu profesor na Fakultetu za fiziku Beogradskog univerziteta i konsultant u Međunarodnoj agenciji za nuklearnu energiju dr. Ivan Videnović.

Zašto je nesretan?

“Upravo zbog rezultata izbora održanih 3. aprila. To se videlo na njegovom licu još u izbornoj noći i u danima koji su usledili. S jedne strane, Vučić je osvojio laku i ubedljivu pobedu nad slabim, nedoslednim i neubedljivim kandidatima opozicije; može mu se verovati kada kaže da je svoje lične ambicije ispunio. Neopterećen potrebom da više uverava u sopstveni preobražaj u prihvatljivu političku figuru, sada bi najradije izašao iz tog neudobnog kostima i lagodno se prepustio dubokom zovu iskonske Srpske radikalne stranke.”

Šta to znači?

“Znači upravo ovakvo vređanje i dehumanizacija političkih protivnika, susednih naroda, država i zemalja Zapada, udobno ušuškan u podršku Moskve tom političkom raspašoju. Ovde dolazimo do pravog uzroka Vučićeve lične nesreće: Moskva više nije partner i oslonac. Ne može se obavljati posao šefa evropske države uz podršku najvećeg neprijatelja savremene Evrope i najveće pretnje po opstanak sveta.

U ovih deset godina, Vučić je imao puno sreće da prođe ispod mnogo radara i da vlada Srbijom gotovo neopažen, u Evropi preplavljenoj populističkim Putinovim kolaborantima, preokupiranoj migrantskom krizom, Bregzitom, trampizmom i pandemijom. Putinova agresija na Ukrajinu najednom je promenila globalni politički pejzaž, utihnula populiste i vratila smisao evropskom ujedinjenju, zajedničkoj spoljnoj i bezbednosnoj politici i SAD-u kao glavnom bezbednosnom osloncu mira u Evropi. To veliko, tektonsko isušivanje do juče razlivene evropske močvare i povlačenje vode u svoje sigurno EU-NATO korito, odjednom je Vučića i Srbiju ostavilo na suvom – same, otkrivene i izložene reflektorima.”

I kako Vam izgleda Srbija pod tim reflektorima?

“Kao društvo koje je, tokom poslednjih petnaest godina, moralno razvaljeno malignim ruskim uticajem i nesposobno da, izvan sopstvene sebične vizure, sagleda svet i dobro i zlo u njemu. Predsednik takve države mora biti nesrećan.”

Uoči održavanja izbora, opozicija je optuživala predsjednika Vučića da će, nakon 3. aprila, uvesti sankcije Rusiji. Može li se to dogoditi?

“Imate pravo: opozicija ga je– optuživala! Što dosta govori o kvalitetu i karakteru opozicije i razlozima njenog neuspeha na izborima.

Sankcije Rusiji i svrstavanje Srbije uz većinski koncept sloboda i suvereniteta država, iskazan glasanjem u Generalnoj skupštini UN, moraju se dogoditi. Odlaganjem sankcija do izbora, Vučić je već puno učinio za Rusiju; sada će pokušati da otezanjem sa formiranjem nove vlade do avgusta taj rok dodatno produži. Njegova intimna nada je da će se za to vreme nešto kapitalno dogoditi u vezi sa ruskom agresijom na Ukrajinu, što bi mu omogućilo da ponovo može da računa na svoje veze sa zvaničnom Moskvom.

Perspektive su, međutim, mračne i sklone daljem pogoršanju, jer će Moskva ostati predaleko iza nove gvozdene zavese za dugi niz godina. Beograd je dovoljno učinio otvorivši vrata za ruski biznis, koji se ovih dana, bežeći od sankcija, masovno prenosi u Srbiju. Po drugi put za sto godina, Srbija postaje utočište za Ruse, koji se ovde sklanjaju od podivljalog ruskog režima. Kako bi, na kraju krajeva, zaštitila tu vrstu svoje pomoći Rusiji, Srbija mora prekinuti bliske odnose sa takvim režimom.”

Zašto se Srbija naoružava?

“Ne vidim neku koherentnu strategiju u naoružavanju malo ruskim, malo kineskim, malo francuskim oružjem. Mislim da je u pitanju opet eho priželjkivane dugoročne bliske saradnje sa Moskvom i radikalske doktrine Srba kao ‘malih Rusa na Balkanu’. Suština te strategije identična je ruskoj u regionu nekadašnjeg SSSR-a: održavanje mnoštva problema nerešenim, kao i stalna pretnja da će centar u Moskvi, tj. u Beogradu, pribeći njihovom rešavanju silom.”

Predsjednik Vučić govori o „odbrambenom oružju“…

“Reč je o radikalskoj politici ‘rupe na evropskom tepihu’. Neuračunljivo i lišeno racionalnih argumenata odbijanje članstva u NATO, podgrevano lažnim narativima političkih vrhova o ‘hiljadama žrtava’ NATO kampanje od 1999. do danas, Srbiju stavlja u položaj evropske Kube ili nezaštićenog ruskog nosača aviona u unutrašnjem dvorištu NATO. Uprkos odbrambenom oružju, takva teritorija dugoročno je besperspektivna i u eventualnom sukobu namenjeno joj je potpuno ekonomsko, infrastrukturno i ekološko uništenje.”

Ko bi se u Srbiji radovao da vidi ,,ukrajinski plamen“ u Crnoj Gori 

“Ovi Zedovci koji podržavaju Putina u Srbiji zapravo sanjaju ovakvu invaziju na Crnu Goru sa severa. Svi, bez izuzetka. U Marijupolju vide Bar, u Odesi Cetinje, u Harkovu Nikšić, a u Kijevu – Podgoricu. Vide i Zelenskog u njoj. Latentni ratni zločinci kojima se nije ukazala prilika“, napisali ste na Twitteru. Ko su „zedovci“?

“Oni koji su ovih nedelja stavili Beograd na mapu sramotne podrške agresiji na Ukrajinu. Jasno su se među njima legitimisali šefovi poltičkih stranaka i pokreta i rado viđeni analitičari na opozicionim medijima. Uveren sam da potpuno ista anhilaciona logika, koja Putina vodi u pohod na Ukrajinu, usmerava i njihovo dvogodišnje aktivno učešće u osporavanju crnogorske države, nacije i kulturno-istorijskog nasleđa.

Verovatno se ne bi svi u opoziciji baš radovali da vide ukrajinski plamen u Crnoj Gori, ali se nikoga i ne tiče šta bi ko privatno želeo, nego čemu je dao politički doprinos. A srpska opozicija je, uz vlast, dala sraman doprinos ukrajinizaciji Crne Gore i pripremama za njenu „denacifikaciju“ po ruskom receptu. Uostalom, šta drugo može biti namenjeno muvama i hijenama?”

izvor Pobjeda.me