Zašto Rusi bježe u Crnu Goru: Nisu svi za rat– ali većina jeste… (foto, video)

Da li je Crna Gora uvela sankcije Rusiji?

PODGORICA: Crna Gora, Zanimljivosti, vijesi, petak, 01. 04. 2022… 20: 00… Zašto Rusi bježe u Crnu Goru: Nisu svi za rat– ali većina jeste… (foto, video)

Tridesetogodišnjaci Oleg i Olga iz Moskve planirali su da se na ljeto presele u Crnu Goru. Njihovu selidbu ubrzale su prve bombe u Ukrajini 24. februara.

„Željeli smo da odemo iz Rusije svakako zbog represije vlade i politike Vladimira Putina, ali nismo planirali to prije jula, avgusta”, priča Oleg za BBC na srpskom.

Oleg je u Baru počeo da radi u teretani, dok je Olga nastavila kurs programiranja koji je započela u Moskvi.

Od Ukrajine do Crne Gore – utočište od rata ili dom zauvjek

Samo u prve tri nedjelje posle početka invazije, Rusiju je napustilo 200.000 ljudi, procjene su ekonomista.

Do 170.000 programera moglo bi da napusti zemlju do kraja aprila, upozorili su ruski zakonodavci prošle nedjelje, a između 50.000 i 70.000 stručnjaka iz ove oblasti već napustilo Rusiju, procjenjuje Rusko udruženje za elektronske komunikacije.

Najviše ljudi iz Rusije odlazi u Gruziju, Jermeniju, Kirgistan, Tursku i Dubai, ali neki biraju i Crnu Goru.

Ova primorska zemlja posljednjih godina popularna je destinacija ne samo za turističke posjete ljudi iz zemalja nekadašnjeg Sovjetskog Saveza, već i kao nova ili privremena domovina.

Prema podacima Uprave za nekretnine Crne Gore, državljani Rusije vlasnici su ili suvlasnici 18.906 nekretnina i 3,9 miliona kvadrata zemljišta, navodi podgorička Pobjeda.

Poslednjih nedjelja povećanja je potražnja za stanovima za izdavanje na duži vremenski period širom crnogorskog primorja, a većininom ih traže Rusi, priča za BBC na srpskom Nikola Mladenović iz budvanske agencije za izdavanje nekretnina Sirijus.

„U ovom trenutku nemam nijedan stan u ponudi. Čim se pojavi novi stan, odmah ode”, priča Nikola Mladenović, agent za nekretnine.

Uglavnom dobija zahtjeve za iznajmljivanje stanova, dok kupovina u ovom trenutku njegovim klijentima nije prioritet.

„Masovno dolaze ljudi, i to uglavnom iz Rusije. Ima i Ukrajinaca, ali su Rusi daleko brojniji”, priča Mladenović.

„Problem je što nemamo više nekretnina. Nagovaramo ljude koji čekaju sezonu, da izdaju sada stanove na godišnjem nivou, jer dolaze ljudi koji su spremni da plate godinu dana unaprijed.”

Godinama unazad, stanove najviše kupuju Rusi, ali u poslednjih mjesec dana zahtjevi za kupovinu su rijetki.

„Rat je. I Rusi i Ukrajinci su sada uplašeni i ne kupuju stanove”, zaključuje Mladenović.

Kažnjeni smo zbog naše vlade

Oleg i Olga su u Rusiji imali poslove, ali ne i imovinu i ušteđevinu.

„Nismo kupovali ništa u Moskvi, nismo imali automobile, stan smo ranije prodali i novac uložili u bitkoin. Pripremali smo se za bijeg”, priča Oleg.

Njihova ušteđevina i virtuelna valuta bitkoina su na računima u Americi.

„Ona je zasad bezbjedna, nadam se da američke finansijske institucije neće blokirati naše račune”, priča ovaj programer i muzičar iz Moskve.

Ipak, dodaje da je već imao nekih problema.

„Jedan od brokera je rekao da će uzimati dodatnih 50 dolara poreza mjesečno jer smo Rusi. Tražio nam je da napustimo firmu. Mi smo kažnjeni zbog naše vlade”, priča Oleg.

Imena ovom paru su u tekstu izmijenjena jer se plaše posljedica koje bi mogli da snose ako se budu vraćali u Rusiju.

Oko odluke da dođu u Crnu Goru pomogli su im ljudi koji su to ranije učinili, a sa kojima su bili u kontaktu.

„U Crnoj Gori postoji zajednica ruskih libertarijanaca koji žele da se distanciraju od bilo koje vlade. Izabrali su Crnu Goru jer ima more, male su šanse da ovde dođe do nekog etničkog sukoba, a razlog su i blage mjere zbog pandemije virusa korona”, priča Oleg.

Da li je Crna Gora uvela sankcije Rusiji?

Zvanično – nije. Iako je na sajtu Vlade Crne Gore 1. marta objavljeno da se Crna Gora pridružila svim restriktivnim mjerama, među kojima je osam paketa individualnih i ekonomskih sankcija EU protiv Rusije, Vlada i dalje nije donijela odluke za njihovo sprovođenje.

Sjednica Vlade Crne Gore održana 18. marta na kojoj je trebalo da bude usvojena odluka o sankcijama, prekinuta je posle svađe premijera Zdravka Krivokapića i ministra spoljnih poslova Đorđa Radulovića oko uvođenja sankcija Rusiji.

Premijer Zdravko Krivokapić je tražio da odluku oko sankcija Rusiji ne donosi Vlada, nego Ministarstvo spoljnih poslova, čemu se usprotivio ministar Đorđe Radulović uz obrazloženje da se radi o ustavnoj ingerenciji Vlade, „a da premijer želi da sa sebe skine odgovornost za sankcije”.

Posle rasprave, Krivokapić je prekinuo sjednicu.

Komisija za politički sistem Vlade Crne Gore, kojom predsjedava potpredsjednik Vlade Dritan Abazović, jednoglasno je usvojila dva dana ranije paket sankcija Rusiji koji je prethodno usvojio Savjet Evropske unije. To je dio redovne procedure, ali Vlada mora da potvrdi odluku da bi bila sprovedena.

Vlada do sada nije stavljala na dnevni red odluku, jer nije imala potrebnu većinu za usvajanje.

Crna Gora je 4. marta zatvorila vazdušni prostor za ruske avione.

Nisu svi Rusi za rat– ali većina jeste, pokazuju ankete

Sedamdeset jedan odsto Rusa podržava „specijalnu vojnu operaciju” u Ukrajini. Dvadeset jedan odsto ne podržava, a osam odsto je neodlučno.

Ovo su rezultati ankete koju je 5. marta sproveo Ruski centar za istraživanje javnog mnjenja VSIOM.

Fond za javno mnjenje FOM (koji uglavnom sprovodi istraživanja naručena od predsjednikove administracije) donosi sličnu sliku.

Njihovi rezultati pokazuju da 65 odsto Rusa odobrava vojnu operaciju u Ukrajini, 17 odsto ne odobrava, a 18 odsto je neodlučno.

Prema nezavisnoj anketi ruskog opozicionog aktiviste Alekseja Minjaila „Da li Rusi žele rat?”, pedeset jedan odsto ispitanika je reklo: „da”, dok je samo 27 odsto reklo: „ne”.

Jedan od zaključaka ankete je da većina onih koji podržavaju rat vjeruju državnim medijima (73 odsto), dok 85 odsto onih koji su protiv rata ne vjeruju.

U brojnim gradovima u Rusiji, kao i širom svijeta, od početka invazije organizuju se protesti protiv rata.

Za stanovnike Rusije, izlazak na protest predstavlja rizik, pošto policija i vojska redovno hapse demonstrante.

Kako iz Rusije u EU?

Od ponedeljka samo avionom preko Turske i Srbije, pošto je ukinut i željeznički saobraćaj.

Poslednji direktni voz iz Sankt Peterburga u Rusiji stigao je u Helsinki, prijestonicu Finske, 27. marta, što je označilo kraj željezničke veze između Rusije i Evropske unije.

Finska željeznička kompanija privremeno je obustavila vozova iz Rusije za koje su karte redovno bile rasprodate od početka ruske invazije na Ukrajinu.

U voz su mogli da se ukrcaju samo državljani Rusije i Finske, uz dokaz o vakcinaciji protiv kovida-19.

Jedina trenutna vazdušna veza Evrope i usljed evropske zabrane leta ruskih aviona, odvija se preko Beograda i Istanbula.

izvor CdM.me