UPOTREBA PIROTEHNIKE ZA PRAZNIKE: „Pokrije se ćebetom po glavi i vrišti“… (foto, video)

Bacanje petardi može da bude kažnjivo– ali to je uglavnom mrtvo slovo na papiru. Zato je doček Nove godine pakao za djecu sa autizmom, ali i mnoge bolesnike, te pse i mačke…

BEOGRAD: Regija, Crna Hronika, vijesti, nedelja, 26.12.2021… 00: 52… UPOTREBA PIROTEHNIKE ZA PRAZNIKE: „Pokrije se ćebetom po glavi i vrišti“… (foto, video)

Njegoš Popović je otac trinaestogodišnjeg dječaka sa autizmom. Kako se decembar bliži kraju, tako se on psihički priprema na reakciju svog sina kada bude čuo petarde tokom novogodišnje noći. Zvuk petardi, kaže Popović, veoma smeta djeci sa autizmom.

„Uvijek reaguje negativno, samo različitim intenzitetom, a to zavisi od mnogo stvari. Nekad stavi ruke na uši, nekad samo pita kakav je to zvuk, a nekad zaista reaguje burno i vrišti. Oni taj zvuk čuju skroz drugačije od nas, taj zvuk i nama smeta, a njima predstavlja haos u glavi“, priča Popović za DW.

„Najgore je što u takvim situacijama roditelji ne mogu da dopru do djeteta da mu objasne šta se događa. Jednostavno nema načina. On se pokrije ćebetom po glavi i počne da vrišti, da se grči“, nemoćno opisuje kako se ponaša njegov sin Miodrag dok petarde pucaju u okolini.

Popoviću i njegovom sinu i bez petardi nije lako. Otac nam priča da nemaju svi razumijevanja, da ima konflikata u recimo gradskom prevozu kad se dijete uznemiri zbog buke. Petarde su vrhunac tog nemira.

Opekotine i amputirani prsti

Ne smetaju petarde samo djeci sa autizmom, već i srčanim i plućnim bolesnicima, upozoravaju ljekari. Takođe kažu da svake godine saniraju povrede od petardi. Saša Milutinović, načelnik druge operativne smjene Zavoda za urgentnu medicinu kaže, da su statistički gledano, najčešće povrijeđena djeca.

„Ta pirotehnička sredstva zovem eksplozivnim napravama, to je zaista izuzetno opasno. Najveći procenat povrijeđene djece su ona između 10 i 16 godina. Velika je odgovornost roditelja da im zbog bezbijednosti uopšte ne dozvole korištenje eksplozivnih naprava“, kaže Milutinović za DW i nastavlja:

Čitaj još: OPŠTA TUČA U CENTRU NOVOG PAZARA: MLADIĆ izboden NOŽEM... (video)

„Kada je riječ o povredama, statistika kaže da su najčešće povrede ruke sa opekotinama prvog stepena, sa povredama kože, mekih tkiva, nerava. Nerijetko se dešavaju i ortopedske povrede, amputacija prsta, dublje rane koje moraju hirurški da se zbrinu.”

Opasnost mnoge građane Srbije ne odvraća od petardi. toga da ih upotrebljavaju. Ne odvraćaju ih ni visoke kazne – od 50.000 do 100.000 dinara ili od 40 do 120 časova društveno korisnog rada, što važi i za roditelje maloletne djece.

Bez obzira na zakon, pred svaki doček Nove godine pišu se i potpisuju peticije protiv petardi. Ove godine je upravo jedna majka trinaestogodišnjeg dječaka kao što je Miodrag pokrenula peticiju u Srbiji. Sada internetom uz peticiju kruži slika sa natpisom: „Ja sam osoba sa teškoćama u razvoju. Smeta mi buka nepoznatog izvora. Nemoj da utičeš namjerno na moj strah. Uživaj u proslavi praznika, ali dozvoli i meni da uživam.“

Zašto se i dalje pišu peticije ako je na snazi odredba Zakona o javnom redu i miru koji se primjenjuje od 2018. godine? I zašto se zakon ne provodi na pravi način pa se petarde i dalje bacaju? Niška policija nas je, međutim, i ovog puta ostavila bez odgovora na ta pitanja.

Izbezumljeni psi

Kroz svojevrsni pakao prolaze i vlasnici pasa i mačaka. Nerijetko se dešava da se novogodišnja noć vlasnicima pasa pretvori u noć tuge u kojoj su izgubili svog ljubimca. To se dogodilo i porodici Đorđević.

„Našu Huljicu, tako smo je zvali, prije pet godina smo našli sklupčanu u ćošku kako se trese, jedva je disala, nakon puno petardi za doček Nove godine u našem kraju. Znao sam da je to kraj“, prisjeća se Mladen Đorđević novogodišnje noći u kojoj je ostao bez psa.

Čitaj još: DANAS Nakon hladnog jutra, proljetne temperature u cijeloj regiji... (foto)

„Udomljena kao štene, bila je dvorišni pas, spavala je u garaži, i nije bila mnogo plašljiva, ali se plašila jakih zvukova, posebno jer je preživjela i bombardovanje 1999. Te noći sam je unio unutra i umotao u ćebe, ali sve je bilo gotovo“, priča on. I sada ima psa, mješanca, koji se, kaže, jednako plaši.

Mladen dodaje da u njegovoj ulici mnogi bacaju petarde, i to ne samo djeca, već zreli ljudi koji na molbu da to ne rade jer se pas plaši, odgovore „Pa mora da se navikne“.

Postavlja se pitanje da li bi isti takav odgovor dao i roditeljima poput Njegoša i majke koja piše peticije, ako već ne reaguje na upozorenja ljekara, veterinara i na zakon.

izvor DW

Share this:

Related