TEK DA SE ZNA: Rusija neće pomoći DODIKU da rasturi BiH…
Ruska javnost i mediji ne prate Dodikov sukob sa Sarajevom i svijetom; on može računati na dobrodošlicu u Beogradu i Moskvi, ali ključna rešenja se ipak traže na drugim adresama.
Otkad su predstavnici BiH entiteta Republika Srpska krajem jula započeli blokadu državnih institucija, Moskva nijednom nije pozvala svoje političke partnere u RS-u da prekinu bojkot i da se vrate obavezama izabranih predstavnika.
U svakom slučaju, rusko Ministarstvo spoljnih poslova nije davalo kritičke izjave povodom opstrukcije zajedničkih organa, niti očiglednog čina omalovažavanja prema Sarajevu, koji je priredio pre neki dan Milorad Dodik, uz harmoniku i alkohol, u zgradi Predsedništva BiH.
Na takve “detalje”, kao što je izrugivanje političkih protivnika po etničkom ili verskom osnovu, zvanična Moskva zatvara oči kada se radi o njenim saveznicima. A da je Milorad Dodik pratio emisije ruske držvne televizije u kojima se raspravlja o Ukrajini, Zapadu ili ruskoj opoziciji, možda bi čak obogatio svoj “humoristički talent”.
‘Inzko je kriv, potreban dijalog’
Rusija, koja se nije složila s izborom novog Visokog predstavnika u BiH Christiana Schmidta, u brojnim izjavama stavlja naglasak isključivo na potrebu što bržeg zatvaranja OHR-a. U tom kontekstu ruska podrška srpskom bojkotu državnih institucija je prilično očigledna.
“Potpuno razumemo val narodnog ogorčenja koji je nastao u Bosni i Hercegovini, posebno u Republici Srpskoj, kao rezultat voluntarističkih akcija Visokog predstavnika“, navodi se u jednom takvom saopštenju. Rusija smatra da sva pitanja treba rešavati putem dijaloga, ali, nažalost, dijaloga nema.
Svu odgovornost za političku krizu Moskva prebacuje na bivšeg Visokog predstavnika Valentina Incka (Inzka) i “njegove huškače” (odnosno Zapad). A najbolji izlaz je, kako smatra ruska diplomatija, ukidanje Inckove odluke o nametanju dopuna u Krivičnom zakonu kojima se zabranjuje i kažnjava negiranje genocida i veličanje ratnih zločinaca…
Rusija 14.oktobra nije podržala zajedničku izjavu ambasadora Upravnog odbora Saveta za implementaciju mira u kojoj između ostalog stoji da je “od ključne važnosti da institucije funkcionišu na svim nivoima vlasti, uključujući i Oružane snage BiH”.
Ruska ‘remetilačka’ moć
Kao i u drugim sličnim slučajevima, Moskva je kod brojnih posmatrača ostavila utisak da zloupotrebljava svoju ulogu u Upravnom odboru, te radi na produbljivanju krize (ako ne razbijanju) BiH.
Međutim, Moskva nije toliko posvećena krizi u BiH, već svom rivalstvu sa Vašingtonom i borbi protiv zapadnog uticaja na Balkanu. OHR iz tog ugla se se u Moskvi smatra isključivo kao poluga uticaja usmerenog na zapadno dominiranje i euroatlantske integracije, a ne sprovođenje mirovnog sporazuma.
S obzirom da Rusija sebe smatra važnim garantom mirovnog procesa, a Milorada Dodika svojim bliskim sagovornikom, bilo bi logično da ga pozove na određenu suzdržanost, posebno u izjavama koje se mogu tumačiti kao podrivanje teritorijalnog integriteta BiH. No, do toga neće doći, jer Moskvu zanima potpuno druga dimenzija, odnosno opstrukcija zapadne agende na Balkanu.
Pitanje je, koliko daleko je Moskva spremna da ide u svom sukobu sa SAD-om? Mada neke opcije trebalo bi odmah isključiti, poput pomoći Dodiku u rasturanju BiH i stvaranju nove države u Republici Srpskoj. Raspad BiH i dalje je hipotetički scenario, koji se vidi kao stvaran samo na osnovu izjava jednog dela političkog establišmenta…
izvor: Al Jazeera Balkans)