Dejan SAVIĆEVIĆ: Genije i legenda o udesu, švercu koka kole i anegdoti o Sneki… (foto i video)

Dejo evocirao uspomene na generaciju od juče i danas…

PODGORICA- BEOGRAD: Regija, Sport, vijesti… petak, 28.05. 2021…13. 59…  Dejan SAVIĆEVIĆ: Genije i legenda o udesu, švercu koka kole i anegdoti o Sneki… (foto i video)

Dejan Savićević, legendarni majstor Crvene zvezde iz 1991. godine, za Nova.rs je evocirao uspomene na barijevsku generaciju.

Dejo Genije ugostio je ekipu Nova.rs u prostorijama Fudbalskog saveza Crne Gore, kojim predsednikuje, „na prvu priznavši“ da je teško sjetiti se nečega što je bilo i nedavno, a kamoli prije 30 godina.

Ipak, pitanja o Branku Nešoviću i Vojislavu Lalatoviću, Voji Kisu, poseban su mu osmijeh izmamili.

Važan dio barijevske priče bili su upravo ljudi koji su iza kulisa spremali igrače, brinuli o njima, zdravlju, ishrani, oporavku, ali i „završavali“ papire i druge stvari koje su skretale fokus sa „operacije Kup evropskih šampiona“.

„Uvijek je lijepo sjetiti se te utakmice i tog osvajanja Kupa šampiona. Godine prolaze, događaj ostaje i ostaće. Veliki period, dok Zvezda ne proba da uradi nešto više u Evropi…

Mada iskreno da kažem, teško je i sigurno da narednih 10- 15 godina neće mijenjati konstelacije snaga u Evropi. Englezi su postali najjača liga i to na svijetu, nekad su bili Italijani i Španci najbolji, sad je to prešlo u Englesku. Imaju neizvesnu i tešku ligu. Ali jubilej…

Imam dosta poziva i kažem da je teško sjetiti se stvari od pre 20 godina, a ne prije 30. Ali uvijek ima događaja koji se teško mogu izbrisati iz memorije. Pričam sa legendama iz 1991. kad sjednemo, kako se sve promijenilo, naše shvatanje i bavljenje fudbalom kada smo otišli u Italiju…

Ja sam volio da kažem, u Jugoslaviji smo igrali fudbal, u Italiji smo radili fudbal. Bili smo radnici i profesionalci. U Zvezdi smo imali tako jaku ekipu da smo se igrali, i kad poluvreme odigramo slabije, uđemo nonšalantni, i da gubimo 1:0, Darko da dva gola, Robi slobodnjak, Miha…

Ja izdaleka, Juga izdaleka, Bina na kontru. Lako smo osvajali prvenstva, stvarno smo bili superiorni, u Italiji je bilo mnogo teško, čak i protiv ekipa iz zone ispadanja. Treba mnogo muke, truda i trčanja da ih pobediš“, kaže Savićević za Nova.rs.

O Džaji i Cveletu se već sve zna– kako gledate na Mišu Slijepčevića i Nastadina Begovića, spominjali ste ga baš kao važnog šrafa transfera?

„Velike zasluge za moj dolazak ima Miloš Slijepčević. To je njegova velika Crvena zvezda, on je bio tada direktor svih robnih kuća Beograd, bio je na čelu kluba i u nekim razgovorima sa njim, video sam viziju. ‘Dejane, imamo najveći stadion, najviše navijača, i trebaju nam sada najbolji igrači.’ U to a i vrijeme, kod nas i u ostalim dijelovima Evrope, prodaja karata bila je 50 ili 60 posto budžeta. Zvezdi je bilo dovoljno da prođe jednu utakmicu KEŠ ili Kupa UEFA, i oni su obezbeđivali budžet za tu kalendarsku godinu. Evo ja se sjećam utakmice sa Bajernom. Oko 3.800.000 maraka je Zvezda zaradila…”

Sjećate li se i Voje Kisa Lalatovića i njegove uloge?

„Znaju ljudi iz fudbala, on je bio 1. čovjek Dragana Džajića, i to je sekretar stručnog štaba i mnogo više od toga. Da završi stan, krečenje, registraciju auta, ličnu kartu, pasoš, otvorio je vrata svuda. Mogu ispričati detalj, imao sam sudar autom. Izašao čovjek iz krivine, udario me i probao da pobjegne. Ja za njim, zapamtim tablice, zapišem i parkiram se. Priđe čovjek iza mene koji je stao i da mi svoje podatke. Ja okrenem Voju Kisa i on kaže ‘tu sam, sačekaj…

Policija došla, uzela izjave od mene i ovoga, posle tri dana smo bili na suđenju. Tako je ekspresno došlo do privođenja pravdi, to je tada mogao samo Voja Kis. Bio je čovek koji je otvarao vrata svuda, svojom i zaslugom Crvene zvezde, jer Crvena zvezda je uvijek bila veličina. Taj ukras je pehar Kupa šampiona. Zvezda je imala jaku upravu i Voja je završavao te administrativne ili papirološke stvari. Cvele je bio isto jak, ali najjači je bio Radmilo Bogdanović, bio je ministar MUP-a i nije često dolazio, ali kad jeste, bilo je relativno mirno i tiho. Mislim da je i on imao dosta uloge, a tu papirologiju je završavao Voja Kis.

Da li je tačno da su Vam sobarice u hotelu „Slavija Luks“, gdje je bio karantin Crvene zvezde, švercovale koka kolu?

„Bilo je dosta švercova, i da je bilo samo šverca koka kole, bilo bi dobro. Bili smo u tom hotelu bilo nam je lijepo, mnogo je lijepih momenata i trenutaka, ali nije sve za etar i javnost“, kroz smeh će Dejo.

Da li ste koka kolom najviše glavobolja zadavali legendarnom doktoru Branku Nešoviću?

„Neša je bio dobar lik, predan poslu. Takva energija za čoveka u nekim ozbiljnim godinama…

Mi smo bili klinci, trening u 10, a on dođe u pola 10 da vidi ima li problema. Kaže, operisao sam dva kolena, prepone dva puta. Pitamo ga, ‘doktore, kad si ustao’.

Kaže, ‘u pet sam ustao, u šest sam počeo da operišem’. Uzvratimo, ‘doktore, svaka ti čast’. Bio je čovek koji je poznat široj fudbalskoj javnosti, prvi je počeo sa tom operacijom prepona i na kraju, posle mog dugog odustajanja i bekstva od operacije, i ja sam bio jedan od onih koje je, što sam ja govorio, Neša ‘priklao’. Sećam se…

Eto, mogu ispričati jednu šalu, u tom periodu sviđala mu se Sneki. Mi smo uvek imali u svlačionici TV i uvek je išla neka muzika. I kada se pojavi Sneki, znao je da stane onako i da je gleda. A ona lepa, mlada. I mi smo znali često da kažemo, doktore, kako bi njoj prepone operisao, mislim da bi dovde ruke zavukao. Eto, tu je bilo malo šale, bilo mi je žao što nisam mogao da prisustvujem njegovoj sahrani. To je život, biće mi uvek u lepom sećanju.“

On je tada operisao mnoge fudbalske zvezde, sećate li se ko je sve dolazio kod njega?

„Uvijek se u nekim periodima pojave doktori koji naprave ime. Nešović je napravio ime jer je operisao Brajtnera ili jednog igrača iz Reala, da li Necera, dok je Miljanić bio tamo. I zamislite, iz čitave Evrope dolaze igrači da ih operiše jedan naš čovek, u državu sa istoka, on je tada postao čuven. Ja sam mu doveo dosta pacijenata, nisam mogao da se odbranim od ljudi, iz košarke, rukometa…

Znali su da mi je doktor i on je uvek bio tu da ih sasluša, da se dogovori da li je to za operaciju ili ne. Nikad me nije odbio, pa ni moje drugove koji su hteli da kod njega idu na intervenciju. Bio je čovek velikog srca“, kaže Dejo.

izvor Nova.rs