MARKOVIĆ: Temeljni ugovor sa đavolom- ”Gde su srpske crkve– tu su srpske zemlje…

Javnosti je dozlogrdilo čekanje da se apostoli smiluju i obznane tekst Temeljnog ugovora o dobrovoljnom ropstvu države crkvi, taj najtajniji od svih tajnih dokumenata u istoriji tajnosti. Odabrana grupa ljudi sa natprirodnim sposobnostima okupila se na tajnom mestu kako bi konačno dokučili šta piše u Temeljnom ugovoru za rušenje temelja građanske države.

Nekoliko vračeva i vračara, par telepata i telekinetičara, ekstrasensi, vidovnjaci opšte prakse, vidovite ćorke, gledači u šolju trećim okom, nekromanti, magovi, gatare i vrač-pogađač sastali su se u gluvo doba noći na ničijoj zemlji, kako bi udruženim paranormalnim snagama duhovnim očima sagledali sadržaj tajnog ugovora.

Nakon bacanja čini, prizivanja duhova, salivanja strave, čaranja i baranja – ukazala im se vizija papira na kojem je kaligrafskim slovima, hijeroglifima, nevidljivim mastilom, klinastim pismom i piktogramima bio ispisan tajanstveni tekst.

Posle nekoliko neprospavanih noći i hektolitara popijene kafe, paranormalnom timu je uspelo da dešifruje ono što je pisalo u ugovoru, pa su nam ljubazno ustupili plodove svojih natprirodnih napora.

Temeljni ugovor SPC i CG (SS)

SPC i Crna Gora

– imajući u vidu nezamenjivu istorijsku i sadašnju ulogu SPC u kulturnom i moralnom vaspitanju srpskog naroda, te njenu ulogu na području kulture i obrazovanja;
– uzevši na znanje da većina građana Crne Gore pripada Srpskoj pravoslavnoj crkvi;
dogovorili su se o sledećem:

1. SPC je institucija sa najdužim stažom u Crnoj Gori (Srpskoj Sparti) koji traje najmanje osam vekova, što je čini temeljem srpstva i ugaonim kamenom na kojem su izgrađene sve srpske države.

2. Svi sakralni objekti pravoslavne konfesije u Crnoj Gori pripadaju Srpskoj pravoslavnoj crkvi, organizaciji sa sedištem u Beogradu, u Ulici kralja Petra. To ne znači da sakralna baština Crne Gore pripada drugoj državi, jer smo svi mi Srbi jedno telo privremeno rasparčano na nekoliko država i entiteta, ali uskoro ćemo biti ujedinjeni u Srpski svet, pa da ne cepidlačimo.

3. Gde su srpske crkve – tu su srpske zemlje. Ako srpskih crkava nekim čudom nema, ili bar drevne sakralne građevine nisu srpske, lako ćemo ih posrbiti. Čemu inače služe temeljni ugovori?

4. Pošto je SPC najdrevnija ustanova vaskolikog srpstva, može se smatrati i tvorcem svih srpskih državnih tvorevina. Crne Gore ne bi bilo bez SPC, obrnuto ne važi, pa će zato osim sakralne i sva svetovna imovina u Srpskoj Sparti pripasti crkvi, uključujući i stanovništvo. Većina građana Crne Gore ionako pripada Srpskoj pravoslavnoj crkvi, pa zašto konačno ne ozvaničiti ovu činjenicu i jednom zasvagda definisati imovinske odnose. Odvojenost crkve i države nije u pravoslavnom duhu, to je demonska tekovina modernog doba koje se odrodilo od svojih hrišćanskih u duhovnih korena. Svi treba da budemo jedno u Isusu Hristu ili bar u svetom Savi, a ako ni to nije moguće – onda bar u svetom Amfilohiju. Država treba da odumre i da se utopi u crkvu kao viši oblik duhovne organizacije i postojanja.

5. Ukidaju se sve novotarije nastale od humanizma i renesanse do današnjeg dana, na čelu sa demokratijom, opštim pravom glasa, republikom, građanskim društvom, ravnopravnošću žena, verskom i političkom tolerancijom, različitostima svih vrsta i boja, ustavom, svetovnim zakonima i sličnim ovozemaljskim tričarijama. Bog na nebu – vladika na zemlji: to je večna šifra za idealni poredak.

6. Svi žitelji Crne Gore, svi sebri, meropsi, kmetovi i robovi – imaju pravo i obavezu da budu članovi SPC. Ostale konfesije ćemo trpeti neko vreme, pružićemo im šansu da se pokaju za svoje krivoverje i bogootpadništvo, ali ako se ne vrate veri svojih otaca u razumnom roku (oko pola sata), bićemo prinuđeni na radikalne mere: proterivanje, usecanje jezika u grlo, spaljivanje na lomači – sve zarad spasa njihovih zabludelih duša.

7. Svi žitelji Crne Gore dužni su da najmanje polovinu svoje zarade daju crkvi zarad duhovnog uzdizanja i rezervacije mesta u rajskom naselju. Da bi duhovnici uspešno radili na prosvećenju, oduhovljenju i upodobljenju Hristu svojih čeda duhovnih, moraju imati neophodna oruđa za rad. Svi pravoslavni tipici se slažu da svešteno lice ne može da zadovolji ni najosnovnije duhovne potrebe svoje pastve ukoliko vozi automobil jeftiniji od 50.000 evra, što je potvrđeno i na više pomesnih sabora i pravoslavnih sajmova automobila.

8. Roditelji su dužni da svoju decu povremeno daju na staranje pravoslavnim duhovnicima kako bi se mladi naraštaji još od malih nogu učili pravim vrednostima svetosavlja. O deci će brinuti episkopi koji imaju najviše iskustva u radu s mladima, Pahomije i Vasilije Kačavenda, koji će formirati svoj tim sačinjen od odabranih ljubitelja mladosti zarad brige o pravilnom duhovnom razvoju juvenilnog naraštaja na kojem srpski svet ostaje.

9. Budući da jedino crkva ima celinu bogopoznanja koje je spasonosno za ljudsku dušu i od presudnog značaja za njenu večnu sudbinu, a da su sva ovosvetska znanja skupljena u raznim belosvetskim naukama beznačajne tričarije i dim na vetru, izrada školskih programa za sve predmete biće prepuštena crkvenim velikodostojnicima, kao ovlašćenim dilerima Božjeg sveznanja na zemlji. Školski programi biće podvrgnuti temeljnoj reformi, biće izbačeno svo gradivo koje se ne slaže sa bogonadahnutim biblijskim tekstovima i spisima svetih otaca. Pre svega, iz bogomrskih udžbenika biologije ima da leti Darvinova teorija evolucije koja će biti zamenjena prvom glavom Knjige Postanja iz Svetog pisma, gde je lepo opisano kako je svet nastao – stvorio ga je Bog za šest dana, a u nedelju se odmarao. Dosta je bilo komunističkog zuluma i njihove grešne nauke po kojoj je čovek olinjali majmun. Ostatak čovečanstva kako hoće, ali Srbe više niko neće praviti majmunima.

10. Pošto će zameniti državu, nema nikakvog smisla da crkva plaća porez, jer bi morala da izmiruje finansijske obaveze prema samoj sebi, što nema nikakvog smisla, tako da sve ostaje po starom. Nije crkva iznad zakona, nego je čuvarka Božjih zapovesti, drugim rečima – crkva je zakon.

11. Ukoliko neki mitropolit, episkop, sveštenik, paroh, monah, protojerej-stavrofor, mjestobljustitelj ili kakav drugi klirik počini nekakvo krivično delo – neće podlegati sudskom gonjenju i propisanoj zakonskoj kazni, jer ne mogu ista pravila da važe za svetovnjake i Božje izaslanike u ovoj dolini plača. Za izgrede eventualnih izgrednika, ako takvih uopšte bude među savršenim duhovnjacima, biće nadležan isključivo crkveni sud koji ima obavezu da optuženog oslobodi po kratkom postupku.

12. Strogo se zabranjuje virusu korone, ali i svim ostalim virusima i zaraznim boleštinama da inficiraju vernike koji se masovno okupljaju u hramovima i pričešćuju istom kašičicom. Virusima koji se ogluše o ovaj sveti zakon biće odsečene pseudopodije do lakata, iščupano jedro iz citoplazme, vezikula sažežena ognjem, iskasapljen endoplazmatični retikulum, a mitohondrije raznete konjima na repove. 

13. Bogu se izričito zabranjuje da se javlja bilo kom pojedincu na području Crne Gore i ostatka srpskog sveta, pa makar taj bio i mistik koji povazdan divani sa najvišim bićem. Ne smemo dozvoliti Bogu da se meša u crkvena pitanja i da nam kvari svetosavske poslove. SPC se saginjati neće! 

P.S. Nepotrebno je napominjati da je ovaj tekst satiričnog karaktera, ali to ne znači da se neki njegovi delovi ne mogu obistiniti i postati sušta realnost. Ne bi bilo prvi put da stvarnost postane sumanutija od satire.

autor: Tomislav Marković

izvor: antenaM.me