SENKO I VOLONTERI PAZARA NA BRANIKU GRADA… (foto)

Ako ičega dobroga može imati u ovoj pandemiji onda je to spoznaja koliko samo ima heroja oko nas,običnih, svakodnevnih ljudi, koje počesto nebismo ni primetili a zapravo su kolosalne ljudske figure i divovi našeg vremena i čija bi veličina, da nije ovog opšteg zla i pretnje svima, ostala neotkrivena i zatrpana skromnošću , željom da se ne ističe, potrebom za delovanjem iz senke.

Lekari, medicinsko osoblje, volonteri, donatori, privrednici, vozači hitnih službi, sportisti, javne ličnosti, novinari ali i komšije, prodavci, taksisti… i mnogi drugi. Njihovi iskoraci u ljudskost veću od svega su humani koraci normalnog bića koji nenormalnom vremenu, kakvo ovo, dobijaju dimenziju iznad vremena u kojem se dešavaju. I svim ljudskim saznanjima to su sve nemerljiva dela jer predstavljuju suštinu borbe za život…

Ovo su samo neki od razloga čega su divljenja vredni rad i požrtvovanje novopazarskih volontera koji svakodnevno, već više od mesec dana, u punoj „ratnoj opremi“ u borbi protiv Covida-19 pomažu u novopazarskoj Covid bolnici radeći najrazlićitije poslove od istovara boca sa kisonikom, istovara lagerisanja različtih donacija svakodnevno pristžu sa najrazličitijih strana od medicinskih aparata do potrebne medicinske opreme i sredstava za dezinfekciju, pakovanja voća i hrane za pacijente bolnice, pomaganje pacijentima, lekarima, medicinskom osoblju, postavljanju šatora, klupa, stolova, kreveta, čišćenja bolnice i održavanja higijene i još hiljadu poslova koji se postave pred njih u danima u kojima sat na sat ne liči. I nekako je prava čast kada i neko ko je vama blizak bude u prvim redovima ove borbe, kada neustrašivo i ljudski poželi da pomogne i da svoj svakodnevni posao zameni volonterskim radom.

Fotoreporter i dopisnik „Sportskog žurnala“ iz Novog Pazara Senad Senko Župljanin dugo je u ono prvom talasu pandemije fotoaparatom i svojim prisustvom na mestu dogadjanja svakodevno rečima i slikom informisao ljude o aktulenom stanju, organizovao prikupljanje pomoći i donacija.

Od kada je krenuo ovaj drugi, za Novi Pazar, katastrofalni drugi krug covid pakla Senko je na svom poslu u informativnoj službi grada Novog Pazara uzeo odmor da bi istoga dana organizovao par svojih prijatelja volontersku službu pri novopazarskoj Covid bolnici i obukao skafander, masku i vizir na lice i rukavice na ruke i počeo, u ovoj neželjenoj stvarnosti da radi sa svojim prijateljima najrazličitije poslove i sve što zatreba lekarima i medicinskom osoblju, pacijentima i njihovim porodicama.

-Prateći tokom prvog talasa covida sve što se dešava uočio sam da je to usko grlo, ta konkretna pomoć na licu mesta.

Recimo stignu boce s kiseonikom koje su neophodne u spašavanju ljudskih života a nema ko da ih istovari i dopremi tamo gdje su najpotrebnije, ili stigne kombi sa nečijom donacijom i prosto nema nikoga da to istovari, smesti na odgovarajuće mesto ili podeli….

Ljekari i medicinsko osoblje se bore lavovski i moja ideja je bila da i njima tako olakšamo i barem im skinemo neki deo tereta sa ledja.

Tako je krenulo. Stigao je kamion sa bocama sa kiseonikom i kako nije imalo nikoga da ih istovari vozač je hteo da se vrati zajedno sa dragocenim teretom nazad.

Sa dvojicom prijatelja smo na brzinu se dogovorili, obukli zaštitnu opremu i odradili taj posao. I od tog dana moj dres je zaštitna oprema a moja radna adresa novopazarska covid bolnica-rekao nam je Senko Župljanin.

Jedan od najboljih i najproduktivnijih sportskih fotografa, dopisnik i fotoreporter „Sportskog žurnala“ organizovao je desetak izložbi fotografija, dobitnik je velikog broja nagrada u oblasti sportske ali i umetničke fotografije, dobitnik je nagradaza doprios afirmaciji i razvoju sporta, jedan je od inicijatora i organizatora dobrovoljnog omladinskog rada na omladinskim akcijama „Ribariće 2019“ i „Novi Pazar 2020“ i još mnogo toga.

I nekako taj dobrovoljni rad i volonterizam mu dodju na isto, Njegov radni dan u novopazarskoj covid bolnici traje izmedju 12 i 16 časova svakoga dana računajući i subote i nedelje i praznike koji su u ovom haosu apsolutno izgubili smisao.

– Praznik za mene je dan kad bude više otpušteno pacijenata nego što je novoprimljenih, kad vidim da se ljudi oporavljaju, kad vidim koliko je naš narod spreman da pomogne i pomaže, kad sam svedok tome da sa svih strana stižu donacije od voća , vode i sokova do medicinskih potrepština.

Sa mojim prijateljima volonterima radim sve što treba samo kako bi smo olakšali junacima našeg vremena lekarima i medicinskom osoblju ali i pacijentima da im se nadjemo pri ruci, da im donesemo limunadu, neko voće, da ih ohrabrimo da nisu sami i da se svi zajedno borimo da pobedimo.

I svaki put kad završavamo naporan dan, prodjemo dezinfikcioni tunel, iscedimo pola litre znoja iz majica, skinemo maske i vizire i udahnemo vazduh, pogledamo se i osetimo neku lakoću znajući da smo bili od koristi, da smo pomogli i da radimo pravu stvar. Ne postoji materijalno dobro koje bi to moglo da meni i mojim prijateljima volonterima zameni.

I od šest ujutro ponovo smo u skafandaerima- emotivno i iskreno u dahu izgovara Senko. Pricu o fotografiji, sportu, utakmicama, izlozbama prosto odcuti, pa ipak…

U mojoj dusi je od prvog dana ove zlokobne stvari otvorena izlozba koja se stalno nadopunjuje novim slikama i tragicnim i bolnim i opet srecnim.

İ to su fotografije nikada nikom ne bih pokazao jer one nisu za pokazivanje. One su za suze, opomenu i borbu- u hodu nam govori, stavlja vizir i masku na lice i zurno odlazi na novi zadatak. İ dok sam pisao ovaj tekst stigla mi je SMS poruka od Senka:

Brate nedostaje mi huk sa tribina, sportisti, utakmice, cekanje po snegu i kisi ili suncu na gol, lepu akciju, efektan smec odbojkasa, zakucavanje Bruncevica, vragoliu nekog od nasih rukometasa ili malofudbalski ples nasih futsalera, nedostaju mi atleticari, bokseri, turniri, manifestacije, nedostaju mi moje fotografije u ”Sportskom Zurnalı”pisanje o sportu i rezultatima… sve to je zamenila samo jedna zelja-Da se pobedi ovo zlo. İ ovaj volonterski rd, cinjenica da svakodnevno pomazemo tamo gde je to potrebnocini da osjecam da je pobeda blizu i da je povratak u normalu sve blizi.

Pise: Fehim Feša Karišik

http://ibalkan.net