NOVI PAZAR: Ćerim, Savo, Aleksandar, Esad, Dragan … istinski HEROJI… (foto)

Pitanje svih pitanja kada dođe neki trenutak je, da li treba poslušati razum ili srce. Šta god da uradiš misliš da češ pogrešiti. Tako sam ja ovih dana u sebi vodio rat. Šta uraditi, kako postupiti, jer sam znao da cu se kajati ako to ne uradim. Nikome o svojoj nameri nisam pričao, lomio sam se u sebi, noćima nisam spavao…

I na kraju prelomio je srce. Razum je pobeđen i doneo sam odluku. Ranom zorom otišao sam u Opštu bolnicu i potražio Dragana, šefa tehničke službe. Kada sam mu se predstavio, Dragan je odgovorio da želi da ih sve” ljudi iz medija ostave da rade svoj posao”.

“Vidiš, 6 h je, došle su mi boce sa kiseonikom i moram ih nekako rasporediti po odeljenjima gde su najteži Kovid bolesnici”. Reče mi da nema vremena da sad razgovara i zamalo mi zalupi slušalicu.

Ali za trenutak ga prekidoh. Želja mi je, rekoh, da im pomognem u istovaru. Sa druge strane za trenutak Dragan je zašuteo, samo je uzdahnuo i rekao kako je svaka pomoć je dobro došla.

Oko pola 7 ja sam se našao sa Draganom u njegovoj kancelariji koja je više ličila na magacin zaštitne opreme od Korone. Dragan je objasnio šta bi trebalo da uradim i na koje opasnosti ćemo naići. Nisam se pokolebao odluka je doneta i moje srce je odlučilo da pomognem ovim divnim ljudima. Na mestu sastanka dočekala me je zaista tužna vest. Pred kapelom sam sreo prijatelje iz čaršije, iz porodice Biberović. Saopštili su da je na bolji svet noćas otišao jedan iz plejade onih koji su ostavili traga u našoj čaršiji. Svojim radom i zalaganjem Besim Besko Biberović, Zekin brat, ostavio je u svom Novom Pazaru neizbrisiv trag..

Čitaj još: MILE UŠAO NA SPOREDNI ULAZ: Dodik izašao iz Tužilaštva BiH, na tapetu afera "Ikona"... (foto)

Pošto smo nas dvojica došli prvi, meni je Dragan dao komlet zaštitne opreme koju je trebalo navući pre nego krenemo u akciju. Komlet su činili, kombinezon ili skafander, dva para rukavica, dve maske, dva para žaštitnika za cipele, zaštitnik z kosu i vizir za lice. Opremu su dobili i drugi članovi tehnicke ekipe. Oni su se baš iznenadili kada su me ugledali, nisu mogli verovati da sam sa njima.

Sa njima sam ja istovarao boce, a oko mene bolesni, ljudi koje znam iz čaršije. Oni mene ne poznaju zbog skafandera i maske, ja njih znam a ne smem da im se javim. Srce me boli za njihovo stanje. Prizor oko mene kao u horor filmovima. Dok odnesem turu, iskoristim priliku da porazgovaram sa njima. Nije im lako, uglavnom svi se žale da imaju gušenje u grudima i da su malaksali. Svi do jednog se hvale na medicinsko osoblje kažu bolesnih je puno a doktora i sestara malo. Tuga je u njihovim očima, bol na njihovom licima je izražena.

Kao u lavirintu, nosimo boce koje su izuzetno teške, pune kiseonika. Ali, ekipa tehničke službe bez pogovara odrađuje zadatak. Kažu nije teško kad se mora i da oni ovo rade skoro svaki dan. Pacijenti koji se nalaze u Opštoj bolnici, na Kovid odeljenjima su priča za sebe. Ima ih zaista puno slobodnog mesta nema..

Neka sablasna tišina vlada među njima. Za par sati,koliko sam bio među njima, čuo sam samo poneki uzdah i zvuk kiseonika iz boca koje smo im donosili…

I sad me uhvati jeza kada čujem taj čudan, za njih spasonosan zvuk dotoka kiseonika. Nekima smo boce menjali na licu mesta..

Činjenica je da naša bolnica prepuna obolelih od ove čudne bolesti. Ali, ruku na srce, treba reći istinu, da se medicinsko osoblje trudi, žele svima da pomognu…

Ali nažalost, pacijenata ima previše a medicinskog osoblja premalo. Tako ja poslušah svoje srce i odradih jednu smenu sa divnim ljudima iz tehničke službe Opšte bolnice u Novom Pazaru. Poslušao sam srce, struku nisam izneverio.

Čitaj još: Plamen prijateljstva i tolerancije Sportskih igara mladih upaljen u Požarevcu

Usput sam zabeležio to što sam video i nastao je tekst, jedan mini film kao svedočanstvo teškog trenutka, za koji se svi nadamo da će uskoro postati prošlost… Fantastičnu ekipu tehničke službe Opšte bolnice čine Hajradini Ćerim, Pantović Savo, Biorac Aleksandar,Esad Ćorović Komatina Dragan i oni su istinski heroji.

Autor teksta i foto: Senad Senko Župljanin

http://ibalkan.net

Share this:

Related