MI SMO BOSANCI i SRBI, MIGRANTI: Ove što viđamo na našim ulicama TAKO LIČE NA NAS… (foto)

Budući da živimo u vreme jedne od najvećih svjetskih migrantskih kriza na pomen riječi migrant pred očima su nam samo oni nesrećni ljudi koje srećemo na ulicama gradova uzuž i poprijeko po Balkanu…

SARAJEVO- BEOGRAD: Region, Putovanja, Zanimljivosti, vijsti, četvrtak, 19: 12, 08: 52… MI SMO BOSANCI i SRBI, MIGRANTI: Ove što viđamo na našim ulicama TAKO LIČE NA NAS..

U ljudskoj prirodi je da bude migrant, izbjeglica… Oni što ih vidimo na ulicama liče na nas. Nisu krivi što ih unutrašnja sila, ona ljudska priroda nagoni na izbjeglištvo iz doma i potragu za boljim sutra. Nisu oni krivi što u svojoj zemlji ne osjete kako ih grije sunce, nastojeći da sačuvaju živu glavu, kao što nisu krivi ni što im naše sunce ljepše i jače sija… Nismo krivi ni mi kada se zagledamo, pa poželimo da pođemo pod nečije tuđe sunce. 

Danas je Svetski dan migranata, a na svjetskoj listi migracija Balkan i naši ih ljudi još odavnina visoko kotiraju. 

Budući da živimo u vreme jedne od najvećih svijetskih migrantskih kriza, izazvanih ratovima na Istoku, na pomen riječi migrant pred očima su nam samo oni nesrećni ljudi koje srećemo na ulicama gradova na jugu Evrope ili po Balkanu od Istanbula do Bihaća, u poslednje vreme.

Rijetko ko od nas razmišlja o tome da negdje, nekada, ali i danas naši ljudi bivaju nazivani, a i jesu baš to migranti. Ljudi koji su napustili svoj dom, da bi krenuli u potragu za boljim sutra… 

I Bosanci i Srbi su migranti, i to među najmnogobrojnijim u Evropi…

Podaci od prije samo sedam godina, a u odnosu na tada ovaj broj se vijerovatno i povećao, više do 1.000.000 ljubi iz ex.yu emigriralo je u SAD, njih 250.000 u Kanadu, 80.000 u Veliku Britaniju, 110.000 u Švedsku, 300.000 u Austriju, 800.000 u Njemačku, 200.000 u Švajcarsku, 120.000 u Francusku, 300.000 u Australiju, a njih 7.000 na Novi Zeland. 

Kao najčešći razlog za odlazak, ovi naši navode potragu za poslom, većim platama i generalno boljim životom. Slične razloge navode i oni koji planiraju da odu, uskoro. Svejdno, oni su migranti, jer će da emigriraju u drugu zemlju… 

Otići će iz svoje zemlje, napustiće svoj dom i tragaće za srećnijim životom i budućnošću. 

Ipak, iako nam je duboko ukorenjen “sindrom migracije”, migranti koji dolaze na BALKAN nam baš i nisu omiljeni. Pri tom, oni su morali da beže iz zemlje u kojoj više nisu znali za mir, već samo za rat… I, iako smo takve slučajeve imali i u našoj istoriji, to zaboravljamo. 

Trudimo se da tu i tamo licemerno stanemo začuđeni pred činjenicom da solidarnost izostaje za ono kroz šta smo mi nekada prošli. Stvari konačno mogu i drugačije da se gledaju, fali nama empatije i s onim u kojim vidimo današnje sebe. Uvijek spremne za pokret! 

A najmanje su krivi, što se silom prilika nalaze u zemlji u kojoj se nalazimo mi, koju nisu izabrali i u kojoj se podjednako muče, možda i gore nego mi. Nisu krivi ni za to što ovde ne žele da se uklope i skuće, jer u ovoj zemlji ne vide budućnost, kao očigledno ni mi… Nisu krivi što nestrpljivo čekaju odlazak u obećane zemlje – Njemačku, Austriju, Švajcarsku, gdje odlazimo i mi. Nisu krivi što smo mi samo tranzit na njihovom putu ka sreći. 

Nismo krivi ni mi što danas nismo, a sutra ćemo već da budemo…  Migranti… Nismo krivi… 

izvor agencije