EVO, KAKO JE OSUĐENIK NA DOŽIVOTNI ZATVOR,VARAO SVIJET, KADA SE MASKIRAO U dr DABIĆA… (video)

RADOVAN Karadžić poslije 20 god otkrio kako je živio u BJEKSTVU, Prvo je prevario komšinicu sa sprata koja radi u Interpolu, JEDAN KOBNI DETALJ KOŠTAO GA SVEGA…

BEOGRAD : Srbija, Crna Hronika, Vijesti, četvrtak, 21.03. 2019…21: 59… EVO, KAKO JE OSUĐENIK NA DOŽIVOTNI ZATVOR,VARAO SVIJET, KADA SE MASKIRAO U dr DABIĆA…

Radovan Karadžić osuđen je pravosnažno na doživotnu robiju za genocid, zločine protiv čovječnosti i kršenje zakona i običaja ratovanja, odlučilo je žalbeno veće u Hagu u drugostepenom postupku.

RADIVAN je uhapšen 2008. godine, čitav svijet brujao je o haškom bjeguncu koji se krio pod lažnim imenom doktor Dragan Dabić i pojavljivao se na televiziji, držao predavanja, dok niko nije slutio ko se krije iza duge kose i sijede brade.

Pod lažnim imenom počeo je da stvara novu karijeru, počeo da stvara male zajednice pristalica zdravog života, alternativne medicine, ali i jedne vrste meditacije poznate kao tihovanje.Nudio lekarsku pomoć astmu, dijabetes, epilepsiju i seksualne smetnje.

Držao je predavanja širom Srbije, najave nastupa su bile javne. Imao je svoj sajt, na kome je javno bio objavljen njegov broj telefona, kao i imejl adresa. Izgledao kao čovjek koji nema šta da krije, navodno je putovao van zemlje.

Naime, živio je u Ulici Jurija Gagarina na Novom Beogradu, a “lokalni klinci zvali su ga Deda Mraz, fini čovjek koji bi uvijek stao i popričao sa njima na putu do prodavnice”, opisano je u knjizi Džulijana Bordžera.

Inače, jedna od njegovih komšinica sa sprata bila je žena koja je radila i za Interpol i čiji je posao bio da koordiniše lov na međunarodne bjegunce kao što je Karadžić.

Sve više je vijerovao u pouzdanost svoje maske, pa je tako slobodno šetao ulicom i počeo da posjećuje bar „Luda kuća“.

Masku mu je na kraju razotkrila greška njegovog brata Luke na proljeće 2008. god. Pozvao je Dabića sa stare SIM kartice koju su pratili ljudi koji su ga jurili. Sumnjiv podatak je prosleđen do BIA.

Tokom noći 18. jula 2008. čovjek poznat kao Dragan Dabić izašao je iz ulaza broj 267 u Ulici Jurija Gagarina.

Na sebi je imao svijetloplavu majicu i slameni šešir. Nosio je plastičnu kesu, jednu torbu za prodavnicu i ranac. Sve je dijelovalo puno.

Prošetao je do obljižnje autobuske stanice, gdje su mu se uskoro pridružio jedan čovjek- agent BIA.

Ušli su u autubos, Dabić je sijeo napred, njegova sijenka nekoliko sjedišta pozadi. U jednom trenutku u autobus je ušla četiri policajaca dva naprijed, dva pozadi. Našli su se na sredini, a ljudima u autobusu su pokazivali svoje značke i tražili karte.

Starac sa slamenim šeširom je po džepu tražio svoju kartu kada je policajac uhvatio za ruku…

„Doktor Karadžić?“, pitao je policajac…

„Ne, Dragan Dabić“, odgovorio je čovjek…

„Ne, Radovan Karadžić“, naveo je policajac…

„Da li su vaši nadređeni svijesni šta radite“, pitao ga je čovjek sa slamenim šeširom.

„Da, potpuno“, odgovorio je on.

Mediji su prvo javljali da je Karadžić uhapšen na potezu od Košutnjaka do Topčidera. Onda je stigla vijest da je uhapšen na Vračaru, pa da je pronađen na Kosmaju.

Karadžić je u jednom intervjuu za Novosti ispričao i kako je odlučio da postane Dabić i kako se maskirao.

“Problem tokom mog bjekstva je bio moj laptop i elekstronski uređaji koje sam imao. Sve su mogli da lociraju termovizijskom kamerom.

Moje obezbeđenje se trudilo da mi obezbjedi smeštaj u urbanim sredinama koje su bile blizu banaka, pošta, tamo gdje ima mnogo kompjutera.

Tada ste došli u Srbiju?

– Kada je Đinđić ubijen, u isto vrijeme je usvojen Zakon saradnji RS sa Hagom, a ja sam se tada zahvalio ljudima koji su me čuvali i završio saradnju, jer nisam želio da ih inkriminišem. Tada sam počeo da živim sam, izlazio sam kasno noću, šetao i kupovao da jedem. Međutim, policija je počela da traga za “zemuncima” i njihovim skrovištima. Zanimali su ih stanovi u kojima navodno niko ne živi. Zato sam riješio da se pokažem komšijama, da vide da tu živi nekakav “čičica”.
 

Pojavili ste se kao David Dabić.

– Najpre sam morao da sa 112 kilograma spadnem na 80. Počeo sam nosim drugu odjeću, rolke, široke majice, sve ono što nikad nisam. Govorio sam ekavski. Krenuo sam da se zanimam za zdrav način ishrane, pa sam se obreo na nekoliko predavanja i upao u sve to. U tom trenutku nestalo mi je para, pa sam počeo da držim predavanja o zdravoj ishrani. Radio sam za neke kompanije, a potom i kao konsultant u nekoliko privatnih ljekarskih ordinacija. Završio sam kurs iz parapsihologije. Učitelj mi je bio jedan vrlo neobičan čovjek, obdaren. On mi je dao ime David.

Uhapsili ga 2008.godine. Šta ste tada prvo pomislili?

Znao sam da je Hag kao razjareni bik. Još u avionu Vlade Srbije shvatio sam da im nisam nešto naročito bitan, osim srpska paradigma, koju vaspitno i egzemplarno udariti, da se srpstvo, ili bar RS i njen narod, nikd ne oporave. Na prvom mijestu mi je bilo da ne branim samo sebe, već cijelo srpstvo, jer me zbog toga i traže…

izvor agencije