ZAŠTO MI NIKO NIJE REKAO DA JE NOVI PAZAR TAKO DIVAN

Samo što sam se vratio iz Novog Pazara. A mislima sam i dalje u njemu. Pošao sam, juče, na još jedan od mojih nastupa, u nizu a malopre, kada sam se vratio u Beograd, neuporedivo sam bogatiji za mnogo šta…

Zašto mi niko nije rekao da je Novi Pazar najmlađi grad u evropi, da ima najviše novorođene dece?
Zašto mi niko nije rekao da ima toliko ljudi sa dušom?
Zašto mi niko nije rekao da Novi Pazar umesto da plaća pevače za Novu godinu novac daje deci bez roditelja ?

Zašto mi niko nije rekao da Islam kada se shvati na pravi način
Može da bude nešto najdivnije na svetu
I da u očima vernika zaista vidiš blagost, mir, blaženstvo
I vidiš a i osećaš

Takođe, da žene koje su pokrivene ne moraju da budu i sputane
Naprotiv
Mogu da budu ravnopravne u svemu
Možda i sa većom snagom nego ovako

Nikada, ni u jednom gradu, nisam video toliko dece na ulicama
Prelepih, bistrih pogleda

O ženama i da ne pričam

Mislim na onu prefinjenu suptilnu lepotu koja zrači i privlači
Ali ne onako napadno već više dušom, nekim unutrašnjim zračenjem

Danas je drugarica, dok smo sedeli u centru grada, ostavila torbu na metar od sebe
Rekoh joj, nošen beogradskim iskustvom – ukrašće ti neko –
Na šta je ona samouvereno odgovorila – ovde se ne krade –

Novi Pazar jeste u Srbiji a kao da nije, ima neku svoju priču
Spoj Turske, Evrope, sveta
Spoj svega ali zaista poseban sklad
Da mi je svaki trenutak tamo bio jedno novo otkriće

U kafiću gde sam nastupao ne samo da ne služe alkohol nego ne služe ni gazirana pića
Kažu da brinu o zdravlju svojih gostiju

Nisam mogao da verujem

Prenoćio sam u zgradi staroj nekoliko stotina godina
Podsetila me na atmosferu iz Derviša, Meše Selimovića
Samo sam čekao da mi se pojavi neki kadija ili prelepa Mešina kadinica…

Da ne pričam o ljudima sa kojima sam se družio ova dva dana
Toliko umerenosti, toliko lepih reči, toliko vere, nade
Nečega na šta nisam navikao

I gotovo svi oni će ostati u Novom Pazaru a mogu lako preko
Kažu – nismo mi slučajno rođeni ovde –

Kada smo se rastajali, tako su me svi divno grlili, kao malo ko, malo kad
Duše su se prepoznale

Nigde se nisam osećao „tako naš“ kao u gradu gde je bilo logično
Da se osećam kao stranac

Novi Pazar ima svoje fakultete
Svoje umetnike, književnost, mirise, boje
I još mnogo mnogo mnogo šta, svoje

Do juče je to za mene bio grad gde su moji povremeno išli da kupe farmerke
I gde se prave najbolji ćevapi
A od danas, to će biti jedan od najposebnijih gradova u kojima sam bio
Ponajviše zbog onih ljudi koje sam tamo sreo
Zbog njihovih pogleda, topline, nežnosti, blagosti

Video sam ljude koji zaista vole svoj grad
A i ljude

Šta reći na kraju osim da Srbija nije samo Beograd, Novi Sad, Niš
Ma kakvi
Srbija je i Novi Pazar, Raška
I još mnogo mnogo šta u tom delu Srbije
Na šta treba da budemo ponosni

Samo što prvo treba da ga upoznamo, osetimo, doživimo
I sve će nam posle biti jasno

Meni je sada mnogo jasnije

A zemlja u kojoj živim mi je sa otkrićem tog grada još lepša
Raznovrsnija
I još jedan povod da ostanem da živim u njoj

Novi Pazar, tačnije, bar za mene, još jedan Novi Svet
Koji sam upravo otkrio
I hvala mu na tome

Autor: Stefan Simić

foto: privatna arhiva i Senad Senko Župljanin

preuzeto sa facebook i http://ibalkan.net