ASIM NIKŠIĆ- JOŠANICA, MALI, A VELIKI SOKAK

Mahala Jošanica, jedna od ključnih celina našeg šehera, još od osnivanja, imala je sokake, koji su bili čuveni i poznati. Sokaci su bili poredjani jedan za drugim sa lepim kućama i baštama izmedju. Pružali su se od Stambolskog druma (ul. Prvog maja) do reke Jošanice. U njima je stanovalo vrlo ugledno stanovništvo i većinom bogatije.

Na početku mahale prvi je bio Ejupbegov sokak.(Domski sokak, sokak Bega ljubojevića i na posletku ulica Rasima Halilovića). Svi ovi nazivi kroz vreme su bili imena sokaka, koji je tema ove priče.

Iako kratak, bio vrlo poznat i važan. U njemu i oko njega je bilo je dosta poznatih objekata i stanovnika, koji su stanovali i radili u njima.

Još iz perioda osmanske uprave, Stare Jugoslavije i posle Drugog svetskog rata, bili su objekti o kojima se može nešto reći, kako o njima tako i o porodicama koje su stanovale u ovom sokaku.

Nema pismenih tragova kada je sokak nastao, ali se zna da se u tursko vreme u njega oko 1700. godine iz Soluna doselila porodica Fehratagića. Prvak ove porodice bio je Fehrat aga. Glavni je bio Muteselim Ejup paša Fehratagić, pazarski paša, koji je u ime turskog cara, duže vladao Novim Pazarom. Izgradio je veleleonu gradjevinu “dvor i konake” porodice. Zgrada je bila jedna od lepših ako ne i najlepša, kako u gradu tako i u okolini. Zgrada je bila podignuta izmedju ovog i Altunalemskog sokaka. Do nje je takodje izgradjena visoka kula, sazidana od kamena. U kuli su bile pašine kancelarije, a u prizemlju je bila hapsana~ zatvor. Fehratagići su bili vrlo bogati i veliki dobrotvori. U pazaru su izgradili dosta poznatih objekata. Ejup paša je 1837/38. god. obnovio Kurt Čelebijinu džamiju (Ejup pašinu), koja se nalazila na mestu sadašnjeg Kulturnog centra. Na žalost ni Fehratagića konaci ni Ejup begova džamija sada ne postoje. Potomci ove porodice sada žive u Pazaru i to su Tahirbegovići i Nedžibpašići.

Čitaj još: Vic dana Amerikanci i neki prepametni kompjuter...

Kao Domski sokak, dobio je ime po Domu zdravla poznatijem kao Higijenski zavod. U drvenoj zgradi koja je bila izgradjena za potrebe zdravstva, za njenu izgradnju dobijena su sredstva, putem reparacije, kao ratna odšteta od Nemačke. Uz Gradsku bolnicu na Hadžetu, koju je 1928. god, izgradila Zetska banovina, uglavnom je bilo smešteno svo pazarsko zdravstvo. U Domu zdravlja je radilo mnogo zdravstvenih radnika, lekara, tehničkog osoblja i drugih. Najduže na čelu se zadržao poznati lekar Pantelija Panta Gajić.

Do Doma je bilo gradsko kupatilo, na čijem čelu je bio Mile Veljković. U kupatilu je imalo petnaestak kabina za kupanje. Voda se grejala na drva. Sedmično djaci iz pazarskih škola su išli nakupanje, dok su se ostali gradjani kupalu drugim danima.

Osamdesetih godina pored Doma, dozidana je spratna zgrada, radi proširenja kapaciteta. Kasnije je UP “Lipa” otkupilo zgradu, za smeštaj uprave. Drvena zgrada je porušena i na tom mestu je izgradjen kompleks zgrada “Bor”, gde je bila i čuvena kafana. U zgradi gde je bila “Lipa”, jedno vreme je bila Škola učenika u privredi a sada Ugostiteljska škola.

U sokaku su stanovale poznate porodice; Jonuza Mulahodovića, jednog od predsednika pazarske opštine, Zejnela Delimedjca “Tora”, Ahmet age Koničanina, porodice Šehmustafića i drugih.

Kako je sokak bio blizu Stare čaršije (Smailbegovića han ~ Granata), to su i pored njega bili poznati objekti. Tu su u blizini bili Altun alem džamija i Gradska medresa, sa javnom česmom naspram sokaka, čiji tragovi i danas postoje. U blizini su bile locirane razne uslužne radnje, pekare i dr.

Čitaj još: NOVI PAZAR: Autom, naletio na biciklistu, povređen dječak... (foto)

Nadam se da će se puno neki prisetiti nekih važnih detalja i uspomena, vezanih za ovaj deo grada, koji je bio važan za njegovu bogatu istoriju.

U prilogu su fotografije koje asociraju na sokak i našu priču o njemu.