Recent Posts

Maćeha begovica ne gleda djece kako valja? (Priče iz komšiluka)

Maćeha begovica ne gleda djece kako valja?(Priče iz komšiluka)

U malim čaršijama vazda ima neka tetka, strina, dajđinca za koju niko ne zna kome je tačno tetka, strina, dajđinca al’ svi ih tako zovemo.

Eh sad,’vako je to bilo…

-Lijep dan, ‘vako ko ovaj, kad taman ja klanjala podne kad čujem otvoriše se avlijska vrata. Provirim, dva momka stoje i čekaju. Upitam ih šta hoće a oni vele posl’o ih beg da im otvorim bašću da ufate bibca,pa će ga oni priklat’ za akšamluka na Herdekovcu.

Ne bi meni vala pravo al’ šta ću, razvežem ključe sa svitnjaka pa him odbravim kapidžik do bašće i torić. Ufatiše oni največeg bibca, svezaše mu noge, umotaše u nakvu vreću i odoše strmu niz sokak.

Kako se onaj bibac u vreći dere, tako se u mene duša dere u meni, osmero je čeljadi u kući a on bibca za akšamluk poručio.

Ma imalo se u kući i kahve i brašna,zejtina, masla, šljiva parenica, ko begovska kuća.al’ mesa od petka do petka. I to bi vazda poslije džume neko svrati pa valja musafira nahranit a djeci ha mesne čorbe zaspem tarhanom ja teke umoče u kapljevinu. Doduše, ne smijem se griješit, nema bega ima Bog, hljeba je vazda bilo dosta a počesto i bijelog al’ da je meni djeci mesa da se malo okuvete, nešta mi blijedi ko ovi duvar što sad u njeg gledaš.

E neš’ beže više tako!!! Prifati mene huja , zagalaćim dimije do koljena i rukave do lakata pa ti ja fino natrag u tor.

Zaganjam jednog ovečeg bibca, poćeraj, poćeraj i bogme ga ufatim. Sikiru u ruku, glavu na cipalo i prikoljem ga.

A huja me trese, ma sve me đigere bole.

Ti’š meni od dječijih usta odvajat’ za akšamluka svake hevte, e neš’ više beže, ne zvala se ja kako se zovem.

U njeg’ na zidu visila dvociva a ja ti je skinem, izađem na avliju pa dva put’ u zrak opalim. Nek se zna.

Taman ja vodu nastavila da zafurim bibca, leti beg uz sokak ko nebesko vrijeme, kako leti tako viče ”Saliha rat, ešhedu en lailaheillalaaaa” , a ja ništa.

– Čudel ti Saliha što neđe opali puška, ko da će rat, evo sam doletio da vidim šta je s’ tebe i djece

-Čuh moj beže, ja kako već čuh, rekoh ja i prifatih se furenja i perutanja bibca, ništa ne govoreć’

A on se skameni, pa gleda u me,pa u ono meso, pa opet u me, pa u meso i uđe u kuću. A ja ga virim kroz šipilo , ušo u sobu i pipa cijev na dvocivi, pa kad viđe da je vruča vrati se u avliju.

-Šta ‘vo bi Saliha?

-Bi šta bi, moj beže.Ti meni svake hevte šalješ momke da nešta iz tora uzmu za akšamluka a djeca mi blijeda, ide zima, hoćeš da nam djeca sušice zarade, da prvom mrazu budu večera? Hajd’ što moja al’ što tvoja,hoćel’ još mahala počet pričat da maćeha begovica ne gleda djece kako valja? Hoćel’ me narod počet klet’ pa da ni kriva ni dužna džehenemskom vatrom gorim? Ti bogme gori, ako ti to duša mora podnjet,ja neću.

Samo me mrko pogled’o i ode niz sokak.

Uredim ja ono meso, ma bilo ga za hevtu. Djeca mi se zarumenila ko ”puce”. Iza akšama čujem muziku sa Herdekovca, akšamluk u šesnest’ . Kad škripnu kapija.Izajdem na verandu a moj beg odrješuje šnjure u cipela. Nazva selam i pruži mi nešto umotano u novinski papir

-De Saliha svari djeci čaja, pa him turi poteke otog limuna unutra, kažu ljudi da je to plaho zdravo, kad su djeca blijeda. A imaš i meda dol’ u magazi, pa him zasladi. De Saliha, nek su nam živi i zdravi a ti dunjaluče moj, halali…ponijelo me bilo.

-Eto, tako ti to bi, cura draga. Nije više beg akšamlučio plaho, samo kad je vašer pa bi mu dođi famelija iz Šehera i od Maglaja. A da ja ne ”provedoh” svoje, Bog sami zna kako bi skončali i djeca i ja. A mog’o me je i oćerat, kod bi onda?

Al’ eto nije, dobar je on meni bio, rahmet mu lijepoj duši.

Juče ja deverala oko svojih biba pa mi na um pala strina, umrijet ću a saznati neću kome je ona u stvari bila strina al’ nije ni važno. Važno je da je bila insan, ha ya.

Piše: Erna Dervišić

http://ibalkan.net/

Šta vi kažete na ovo?

iBalkan.net