Recent Posts

ASIM NIKŠIĆ: PAZARSKI FIJAKERI

ASIM NIKŠIĆ: PAZARSKI FIJAKERI

Fijaker je Bečki naziv FIAKER, za numerisane registrovane dvoprežne kočije javnog prevoza, sa kočijašem. Fijaker se razlikuje od numerisane jednoprežne JANKŠE kočije – čeze.

Termin fijaker i danas se najviše koristi u nemačkom govornom području u Bavarskoj i Austriji, kao i u Češkoj i Madjarskoj, dok se u nekim zapadnim zemljama ova kočija naziva DROSŠKE. Iako se se riječ fijaker pojavio u XVIII veku u Beču, smatra se da je uvezena iz Pariza.

Još od davnina i u jugoslovenskim zemljama a kasnije i u Jugoslaviji su fijakeri bili u upotrebi. U Zagrebu, Sarajevu, Zemunu, Subotici, Petrovaradinu, Ljubljani, Somboru i nekim gradovima u Vojvodini ova kočija je bila u masovnijoj upotrebi. U Skoplju se fijaker zvao pajton.

U periodu izmedju 1960/70 g. u većini gradova počela je prestajati njihova upotreba.

Sada i dalje u nekim gradovima fijaker je prisutan, ali kao turistička atrakcija.

Naprimer sada je naročito u upotrebi na relaciji Vrelo Bosne- Ilidža u Sarajevu, te u nekim vojvodjanskim gradovima, gde mu je u čast i ispevana pesma Fijaker stari… U Somboru je on zaštitni znak tog mesta.

U svetu, fijakera ima u velikim metropolama od Čikaga do Istanbula.
Kočijaši koji su vozili fijakere, su često bili poznati ljudi vesele naravi, koji su umeli lepo da zvižde i pevaju.

U svetu su se u čast fijakera, održavani Fijaker balovi. Najčuveniji je održavan u Beču, koji je čuveni Rihard Štraus ovekovečio.Birane su lepotice bala.

I Novi Pazar je imao svoje fijakere, ali nema podataka od kada su kod nas u upotrebi. Pouzdano se zna da je sve do 1966 g. prolazio ulicama našeg grada.

Ta kočija je upravo odslikavala turističku mapu i bila sredstvo za prevoz i uživanje naših gradjana. Ranije se nije mogao zamisliti život bez fijakera.

Stariji gradjani su zapamtili relacije i ture, koje su bile poznate.Naročito su linije za banje radile neprekidno, pa je pored odlaska na kupanje, išlo se i na provod – teferiče.

Fijaker je korišten i u nekim slučajevima sličnim taksi prevozu po porudžbini.

Korišten je u svećanim prilikama, na svadbama za prevoz nevesta i jendji (ženski svatovi), kod suneta, za prevoz bolesnika i u druge svrhe.

Fijakeri su nekada bili rangirani po kvalitetu i luksuzu, pa su po neki bili privilegija bogatijih gradjana.

Mesta za stacioniranje ovih kočija i polazak su bili mahom na platoima ispred starog hotela Vrbak i na Žitnom trgu ispred sadašnjeg muzeja Ras.

Najpoznatiji fijakerdžije u Pazaru su bili, poznati Alija aga Nokić, Ziko Kladničanin i Halim iz Banje.

Čeze su u Pazaru isto tako bile u upotrebi, ali njih su imali mahom imućniji pazarci, koji su imali konjsku zapregu, voleli tu vrstu prevoza ili imali kuće i poljoprivredne posede dalje od grada. Čeza je na selima bila manje u upotrebi.

Takodje, u jedno vreme posle rata, neke radne organizacije su u svom voznom parku imali ove kočije.

Stariji pazarci se sa nostalgijom sećaju fijakera i čeza i neki bi sretni bili da vide ili se ulicama našeg Šehera provozaju ovim prevoznim sredstvima.

PS. Na slikama su prikazani: prva slika, fijaker Zika Kladničanina, čuvenog fijakerdžije u Novopazarskoj banji, pored koga sede Zulfo Dolovac i Abid Brničanin i neki poznati pazarci, druga slika: fijaker u Sarajevu, na relaciji Vrelo Bosne – Ilidža.

ASIM NIKŠIĆ-ŠEHER PAZAR U VAKTU İ ZEMANU

Prilog pripremli http://ibalkan.net/ i Senad Senko Župljanin

http://ibalkan.net/

Šta vi kažete na ovo?

iBalkan.net