Recent Posts

Kako je fudbal osvojio grad

Kako je fudbal osvojio grad

Asim Nikšić (75), nezvanično najveći sportski zaljubljenik, vlasnik trajne propusnice za sve sportske događaje u Novom Pazaru, prava je enciklopedija istorije sporta ove sredine.

Dok je bio radno aktivan u nekoliko navrata nalazio se u upravama fudbalskog, bokserskog i rukometnog kluba. Svedok je mnogih sportskih dešavanja u Novom Pazaru, mnogo toga je istraživao i čuo od starijih. U razgovoru za Sandžak Danas, evocira uspomene na neke najvažnije sportske događaje i ličnosti, ali se priseća priča starijih i govori i o dešavanjima pre svog rođenja, počecima sporta u Novom Pazaru. U svakoj od priča o novopazarskom sportu, Asim Nikšić i po nekoliko puta potcrtava da je ovaj grad bio i ostao multietnička sportska sredina, tj. da se sportisti nikada nisu delili po verskoj i nacionalnoj pripadnosti. U prvom nastavku novopazarske sportske ostavštine, koji smo objavili pre nekoliko nedelja, Asim Nikšić je govorio o početnim sportskim aktivnostima, zaključno s početkom Prvog svetskog rata, a sada se priseća kako je “najvažnija sporedna stvar” osvojila Novi Pazar.

– Prvu fudbalsku loptu u Novi Pazar je doneo izvesni Ćako Hadžifejzović, tako su pričali stariji, kaže Asim Nikšić. Bilo je to 1928. godine. Te godine osnovan je FK “Ras”. U vreme Kraljevine Jugoslavije u gradu je postojao još jedan klub, zvao se “Građanski”. Bilo je to često ime za fudbalske klubove u tadašnjoj zemlji. Rivalitet između dva kluba za ono vreme bio je izuzetan. Kvalitet, onaj fudbalski nalazio se na strani “Rasa”. “Ne bih znao da kažem ko je bio na čelu “Rasa”, poznato mi je da je “Građanski” vodio sokolar Halid Kavrajić. Kod tadašnje vlasti mnogo bolje se kotirao “Građanski”, što u prevodu znači da je od nje imao značajnu pomoć. “Građanski” je u odnosu na “Ras” igrao u nižem rangu takmičenja. Fudbal su se u to vreme uglavnom bavili čaršijski ljudi”, dodaje naš sagovornik.

U knjizi “Novi Pazar i okolina” (grupa autora, izdanje 1969. godina) nalazi se podatak da je FK “Ras” osnovan u proleće 1928. godine i da je njegov osnivač učitelj Milutin Aksentijević. U istoj knjizi može se pronaći i podatak da je već 1931. godine osnovan i drugi klub, zvao se “Relja Krilatica”. Posle rata autori navode da su u gradu pored “Sandžaka” i “Deževe”, funkcionisali i klubovi “Jedinstvo”, “Napredak” i “Tekstilac”.

Prema rečima Asima Nikšića, najbolji fudbaler pre Drugog svetskog rata bio je igrač “Rasa” Ahmo Čekrlija. Bio je nešto poput Dragoslava Šekularca, vragolan i mag sa loptom. Po završetku rata postao je poznati fudbalski sudija. Tim “Rasa” činili su: Ahmed Buhić, Kiko Hudović, Aćif Škrijelj, Andraš Dudaš, Božo Miladinović, Ramiz Škrijelj, Bejto Binjoš, Ismet Pećanin, Izet Pećanin, DŽemo Jablaničanin, Huso Rašljanin, Husein Zatrić, Haso Rožajac (narodni heroj NOB-a), Kemo Kurtančaušević, Hamza DŽanković (otac kasnijeg fudbalera Novog Pazara Jonuza DŽankovića). Ovaj tim nikad nije igrao u najjačem rangu, ali na nivou regiona bili su to majstori. Kao i danas i tada su to bili nezaboravnim dueli sa sastavima iz Užica, Čačka, Kraljeva i Kruševca. Za “Građanski” su igrali Halid Kavrajić, Mehmed Iković, Hasan Barjaktarević…

Legenda i jedan od simbola novopazarskog fudbala, ali i svih sportova Nazim Čarovac Šapac u to vreme je bio omladinac FK “Ras”. Već tada se videlo da je njegova ljubav prema sportu tolika da on nešto veliko mora da postigne. Istinita je priča da je “Ras” ili “Građanski” negde 1939. ili 1940. godine igrao u Kraljevu sa “Slogom” i izgubio sa čak 8:0. Šapac još nije stasao fizički za seniorski tim, pa je utakmicu posmatrao iz publike. Prepričavalo se da je “Sloga” na golu imala izvesnog her Hofmana, branio je sve, pa i nemoguće. Koliko je voleo fudbal i kako su mu teško padali porazi najbolje se videlo posle te utakmice. Tužan zbog visokom poraza, Šapac punih sedam dana nije odlazio svojoj kući. Ako je neko zaslužio da se po njemu nazove jedna od novopazarskih ulica onda je to Šapac. NJegov sin Basar Čarovac, u ovom veku, postaće prvi alpinista sa prostora bivše Jugoslavije koji će osvojiti svih sedam najviših kontinentalnih planinskih vrhova. “Ras” je prestao da postoji 1941, a “Građanski” 1939. godine, kaže Asim Nikšić.

 – Posle završetka rata u gradu su ponovo postojala dva tima, “Sandžak” i “Deževa”. Predratni fudbaleri odmah su osnovali FK “Sandžak”. Po mom skromnom mišljenju “Deževa” je najbolji tim koji je Novi Pazar ikad imao. Šapac je u to vreme bio neka vrsta trenera – menadžera, i to nenadmašnog. Takvog Novi Pazar nikada nije imao, reči su Asima Nikšića.

Andraš Dudaš

Andraš Dudaš je pre početka Drugog svetskog rata u Novom Pazaru služio vojsku. Bio je Mađar iz Subotice. O njegovim golmanskim bravurama ispredale su se bajke. Po završetku vojnog roka ostao je da živi u Novom Pazaru. Godine 1941. napustio je Novi Pazar i vratio se u Suboticu. Rastanak od voljenog golmana bio je težak, jer ovde skoro da nije bilo čoveka koji ga nije zavoleo, a kakav je to golman bio najbolje će reći stih koji se u Pazaru odomaćio u to vreme: “Andraš Dudaš nije šala, hvata živu loptu sa penala”. Posle samo sedam dana po povratku u svoj rodni grad kroz Pazar je prostrujala tužna vest, poginuo je Andraš Dudaš, predratna legenda novopazarskog fudbala.

Dom za siročad rata

– Posle Prvog svetskog rata fudbal se, kaže Asim Nikšić, igrao na Hadžetu, igralište se nalazilo ispod današnjeg Atletskog stadiona. Sadašnji stadion je građen od 1947 do 1949, godine – reči su Nikšića. Za taj period, po njegovom mišljenju, od izuzetne važnosti je bilo postojanje ,,Doma za siročad rata”. Iz tog doma potekli su kasniji odlični fudbaleri, Slavko Kaurin iz Raške, Smajo Ćatović iz Sjenice i profesor Mileta Petrović. Prvi ,,uvezeni” fudbaler u Novi Pazar, po Asimovom sećanju, bio je izvesni Fajko Rušidovski iz Skoplja.

Pobeda nad BSK

Novi Pazar je pre nego je 2011. postao superligaš često igrao prijateljske utakmice sa velikanima našeg fudbala. U Novom Pazaru su 80 – ih godina prošlog veka gostovali Crvena zvezda, Partizan, Hajduk iz Splita i mnogi znani prvoligaši tog doba. Ipak, jedna utakmica ušla je u sve arhive novopazarskog fudbala. Godine 1954. u Novom Pazaru gostovao je te sezone osmi klub izuzetno kvalitetne elitne lige SFRJ, bio je to BSK (kasnije OFK Beograd). BSK je poražen u prisustvu 2000 gledalaca sa 3:1.

Sportisti i ostvarene ličnosti

Interesantno je da su se fudbalom, onda kada je on krajem 50-ih godina prošlog veka bio na vrhuncu, a i kasnije, bavili uglavnom uspešni ljudi na svim poljima. “Direktori, Miroslav Fićko Profilović, Ismet Hadžiabdić, Salko Rašljanin, Amir Beširović, Nićifor Čolović, Veselin Simić,, Božo Popović, Reka Hadžibulić, profesori Mileta Petrović, Mihajlo Martin Martinović, Tiko Pokimica, Redžep Halilović, da ne zaboravim Rodoljuba Markovića, Aca Karamarkovića, Isidora Čolovića, Aliju Zatrića, Husna Kamešničanina, Uzeira Hamzagića, mnogo je tu još ljudi kojih se ovog trenutka ne sećam, a sigurno su zaslužili pominjanje. Nadam se da mi ne prisećanje svih biti oprošteno”, kaže Nikšić.

preuzeto sa Dnevni list Danas

Šta vi kažete na ovo?

iBalkan.net