Recent Posts

ŠALA NIJE ŽENSKO

ŠALA NIJE ŽENSKO


– Nazimaga, vidi pristrahni ovu Samkovu decu, šeruju pamet mi izagnaše.
– Ja ne pristrahni, bogomi. Nisam mahnit. Pristrahni hi ti.
– A, što, jadan ne bio?
– Eto, tako. Ti mene navedeš da ja unučad utrkmim, strašiš hi sa mnom, pa posle oni kad hi ko pita: „Koga više volite, deda il’ nanu?“ oni u glas viknu: „Nanu, nanu, ona nas ne bije ko dedo“ Eto, zato him hamnut neću da kuću prevrnu.
He, Suljka, Suljka, davno sam ja oferčio tvoje marifetluke, te dobro oferčio. Nisam ja za dan rasto, jok, bogomi. Ene ti nje:“ Pristrahni hi Nazimaga“ a ona hi miluje „ Šućur nani, oči moje, što ste mi hasul“
He, koji ste vi žene rufeti. Šala nije žensko! Ada, kad ste vi u dakik i šejtana prevarile i uterale ga u bocu, e, vala, Suljka, ti mene nej, da si još tolika , nej dok sam u ovu pamet.
– A, duše mi, to mi nom nije palo. Čuš ti njega, ja te navodim, ka da si adžamija. A, babove mi duše, nije, no, ja sa ova dva škrba zuba ne mogu da him podviknem, ne razabiraju šta ja tatrljam, za fajdu. E, što ti, Nazimaga, moreš zborit naopako, to ne more niko. Aman, aman.
– Vala i da zborim naopako, tebe Sulejma skidam kapu. Mene kad calaš i ideš mi uz nos, zubi te ne smetaju, ni hič. Za rufetluk si potkovana, ka po jedna.
– Ada i ne bila, od ka sam se ode dovela, ovoliki vakat s vama varim zelje. Od ka sam vaš prag preskočila, naučih i svakaku tafru i svakojak rufetluk.
– Ahhhha. Bogme si ti došla školovana sa tri diplome, ne boj se. A vala ona diploma za jezik ti je najžešća. Ne mogu što ne mogu sad pod staros da se griješim, a d’o bi ti ja šta je tvoje.
– Ova moj jezik volim više no da imam mašinku. Da mi nije njega, posle deverata u zajednici sa tri zave, svekrvom i svekrom, ne bi dosle bila živa. A za to što mi prijetiš, to ti je samo hava. Ja sam sebe rodila tri sina, tri branioca, pa bujrum ako te majka rodila.
– E, bogomi da ti nije bilo mene, ti pored tija branioca bi sad neđe podobro radila i rintala. No ja vaktile radio i za tebe i za mene.
– Vala jesi, radio i za one halajke po birtijama. Čerkezi s bendžom ti se od uha nisu odmačinjali. S njima si zore dočekiv’o. Sad si se u stars ode priful’o, te me ka mačak kraj šporeta čuvaš. Dok si dalaho, nit si trago mene , ni decu, ni kuću, ni oko kuće. A đe su ti sad one fićfirićke da ti ujutru dodanu lijekove, čaj skuhaju i turu kačamak za doručak, ha? Da ti nije mene, bogme bi se od snaha dok se do podne naspavaju, podobro naček’o.
– A, našo bi se neko, ne brižim ja, šućur imam moju penziju, a para sve dobavi.
A, to što nisam trago tebe i decu, to ne pričaš istinito, ka kad si mala bila. Allaha ti ko vas svija odhrani, no ja. Da nisi, ka kone ti, ranila u cik zore u fabriku da na noge droždiš u tri smene? Jok, bogomi, no si ko hanka dormirala dok ti je ćeif, a ja po šumama visio na banderu i borio se sa strujom. Što sad ne teraš sinove ka mene, da ti oko kuće šta učinu, no ti hi žo. Kad ja psujem što ne pokosu travu oko kuće, ti skočiš ka zapeta puška:
„ Oni radu, došli su s posla krepani“
Mene ti nije bilo žo kad sam ja krapav’o i turo svaki dan glavu u torbu da ne poginem. Od moje si plate, kupovala samo bivoljeće maslo, nisi mogla zejtin ni mirihnut, gadilo ti se. Danas kad ti sinovi donesu paket zejtina, ne povraćaš, no biseriš: “ Ada, ovo je zdravije od masla“. Haaa, ha, jes zdravije. Nije, bogomi, no jeftinije. Žo ti da trošiš sinovske plate, njihne štediš.
-E, šućur što te sad nisam muftač. Mene daju moji sinovi kolko zinem, a, bogme, i šćer mi dotura, fala Allahu.
– Lako him, Suljka, sad doturat, kad sam hi ja od mojija ruku i struje iškolovo…

 Autor: Šefka Begović – Ličina

Šta vi kažete na ovo?

iBalkan.net