Recent Posts

Murat Baltić – HATINA DOLINA

Murat Baltić – odlomak iz priče HATINA DOLINA

Dvije pune godine je Destan prosio najmlađu Šabanovu šćer Hatu za svog sina Miralema. Slao je ugledne ljude nekoliko puta, preko nekih žena je nagovarao da sama pobjegne, išao kod čuvenih vračara da joj namjeste čini i da joj pamet obrnu, bio kod hodže po zapis, ali je sve bilo uzalud.
Hata treba da pričeka stariju sestru da se uda. Nije dobro da se sestre preskaču u udaji. Osim toga, Destanovo dijete je još mlado, nije ni vojsku služilo. – govorio bi Šaban.
Hata nije govorila ni da hoće ni da neće. Uostalom, ona se za to nije ni pitala.
Najzad, Destan izgubi strpljenje, ode do skrovišta i izvadi četres’ hajrija, pet dvolirki i jednu petolirku i zavi ih za pojas. U drugu mahramu umota još dvajes’ lira i zavuče je u njedra. Prvim sumrakom uzjaha konja i krenu pravo ka Šabanovoj kući.
Koje li te dobro donije u ovo doba!? – reče Šaban i dohvati uzde.
Dobro, ako Bog da… Dobro, ali i tvoja tvrda glava! – uzvrati mu Destan kroz smijeh.
Pošto uđoše u kuću, zasjedoše na minder u jednoj od soba. U dva navrata Šabanova žena unije šećer i vodu, a zatim i kahvu. Nakon nekog vremena, Destan se obrati domaćinu:
Valha Šabane, podosta i lijepo se ispričasmo, a onome za šta sam doš’o, ni riječ ne prozborismo.
Hajrula!?
Dođoh lično da upitam što ne daš šćer? Dojadiše mi tuđa usta i loši haberovi. Te nećeš da je daš preko reda, te dijete mi nije služilo vojsku… Znaš da imam dobrog momka na ženidbu i da u onoliku kuću nemamo ženske ruke. Tolike godine se poznajemo, brez šera i zijana…
Bogomi, Destane, znaš ti dobro šta ja hoću. Sramota se falit’ za ovak’u đevojku … Ama, sve ovo vrijeme ne razabiram dobro šta mi nudiš?
Destan ustade i krenu da razmotava pojas. Uz neobičan zveket, izvadi zlatnike i baci ih na patos. Ispred Šabanovih nogu, oni se rasturiše u nepravilan skup. Zlato zasja jače od petrolejke. Šaban se tandarisa i stade se premještati po minderu sa noge na nogu. Čas je gledao u Destana, čas u zlatnike ispred sebe. Najzad, prođe rukom po čelu, počeša se po temenu i reče:
Ada, to što nije po redu, lako ćemo. I to što nije vojsku služio, ne traje vojska cio vijek… Prijatelju, nek’ je sa hajirom! Ja ti dadoh šćer!
Obojica ustadoše i izgrliše se.
Ženo! – povika Šaban – Dovedi Hatu ovamo!
Šabanovica potrča do štale, gdje je Hata uveliko muzla ovce, uhvati je za ruku i uvede u sobu. Destan zagrli buduću snahu, iz njedara izvuče mahramu, odriješi je i izruči lire u njene ruke. Niz mlado lice potekoše suze.
Uz jelo ugovoriše svadbu. Stotinu svatova, prije Petrovdana, u nedjelju. Glas o Hatinoj udaji se brzo i daleko raščuo. U Destanovu kuću su navraćali i bližnji i daljnji, znani i neznani. Kuća se detaljno čistila i spremala, a svatovi sa naročitom pažnjom pozivali.
I konačno, dođe to nedjeljno jutro, vedro, puno rose. Pred Destanovom kućom se počeše okupljati svatovi. Oko osam sati stari svat naredi da se krene. Kolona konjanika, duga oko trista metara, sa barjaktarom na čelu, pohita ka Šabanovoj kući po nevjestu.
Kad stigoše, popiše po slatku kahvu, otkupiše djevojački sanduk sa spremom i okitiše mladu. Uz suze i osmjehe krenuše nazad. Na pola puta, od Homara se poče gomilati bijeli pamučni oblak i brzo se pretvori u crn. Vjetar dunu još jače i postade mračno k’o usred noći. Zagrme na sve strane i sve se zatrese. Jaka kiša zapljusnu po svatovima i utiša gromove. Kad svi pomisliše da će prestati, sve se pretvori u jedan silovit prasak. Kao da se cijela dolina raspuče. Konji zavrištaše i popadaše zajedno sa konjanicima.
Kad se zadnji eho između brda utiša, svatovi se počeše pridizati na noge. Jedino se Hata nije pomjerala. Ležala je na travi, sa sjajnim zlatom na glavi i njedrima. Kao da je bila zaspala. Jedino su joj obrve i dio kose niz lijevu stranu glave promijenile boju, u neku kao vatrom opaljenu.
Dolinu nazvaše Hatinom.
Autor:Murat Baltić

 

Šta vi kažete na ovo?

iBalkan.net