Recent Posts

KOLUMNA kafa sa Mahirom KRALJEM STAMBOLSKIH BEDEMA

KOLUMNA

KOLUMNA kafa sa Mahirom KRALJEM STAMBOLSKIH BEDEMA…

Subotom kafa na terasi Hotela The Marmara Taksim

“Ljudska moć se krije u toplini duše a oni koji nemaju dobru dušu, nemaju ni moć, zbog toga životnu školu završe samo oni koji znaju voljeti svoj posao kojim se bave”…

ZNAM JA DOBRO DA DANAS OVE NAŠE ŽIVOTNE ŠKOLE ZAVRŠE SAMO ONI KOJI VOLE VLASTITI POSAO I ZNAJU SASLUŠATI I UČITI DRUGE …

ISTANBUL: Ljubav domovne ne umire, ona živi u nama, ona je s nama u noćima bez sna i svaka misao posvećena je samo kao nagrada toj zemlji koja zna da nas voli. OVO JE ZA SUBOTA I KAFA ZA JEDNOG ZRELOG INSANA A U DUŠI DJEČKA!!! I ON ZNA DA JE OVO NAPISANO ZA NJEGA!!!

Moje granice tolerancije sa ponedeljka na upetak su: da, nema laži a ne naročito medju onim pravim prijateljima nema i ne smije je biti. Ako TI kažu da je to samo laž i samo- laž a onda je to i prevara– kad se to desi prijatelj ti je neprijatelj… ali ako ti je zaista prijatelj nekako će ti oprostiti!!! Mogu mnogo da istrpim, baš mnogo da istolerišem, imam ogromno srce za sve i za svakoga, da pokažem razumjevanje, pomognem uvijek i svakome koliko umijem i mogu… poznajući ga jako dugo gotovo od kada sam stigao i banuo na ove prostore Megapolisa grada na Bosforu… Mahir je čuvar ali ne bukvalno neko na svaki način je i KRALJ STAMBOLSKIH BEDEMA… ili koji to bolje znaju ili nagovještavaju vezan je za Rumeni Hisar, jedan od bedema i ulaza u Grad Istanbul… tako je to od kada je Sultan Mehmed Fatih oslobodio i osvojio veliki grad na zemlji dunjalučkoj…

Siguran način da postanem siromašan je, da se ponašam kao bogataš ili da je velika nesreća kad ne znam šta hoću, a prava katastrofa kad ni sam ne znam šta mogu… zato velika “!srca vole” a mala traže da budu voljena!!! Kada naućiš da slažeš, kradeš čovjeku pravo na istinu naglasio mi je Mahir nesuđeni kralj stambolskih bedema… Gotovo kao da me prisvojio za sebe kada sam 1993. godine krenuo da obiđem i nađem se u epicentru zbilje kako se stezao obruč jednog grada koji će iz Uprave Vizantiskih kraljeva od strane Konstantinopolisa pređi u ruke nadolazeće Imperije one Osmanske koja je postojala i opstala 752 godine…

U ovom vremenu, kada je pravih osoba malo nerijetko mogu i hoće da te znaju da povrede ona ili one osobe do koje ti je stalo… kako da je istina da ne treba tugovati ako se to ako te povrijede one odobe do kojih ti je stalo a da ti se to i desi da je to bilo danas, jer uvijek postoji sutra, koje će biti ljepše od svakog danas… opet na svoj život i vlastitu sudbinu me podsjeća Mahir čiji su roditelji rođeni na našim prostrima negdje oko Travnika ili čak možda i oko Jajca… kaže da su se doselili ovdje odmah po završetku balkanskih ratova kada više Imperije nije bilo na prostoru Bosne i Hercegovine…

Kao da ja to ne znam da je mnogo priča koje piše život… Meni je eto ponekad teško razumjeti i pronaći suštinu…Recimo šta je povijest ili historija??? – Nije to nauka koja muči nas žive, nego kao da nas ne bi u budućnosti proganjale stvari iz prošlosti, a često treba znati voditi računa o sadašnjosti… A ja i na te bliske i daleke prostiore a slične su ali jedan je ipak Bosforu stojim i brojim godine odkad znam za sebe… kao da nikada nije zaboravio jezik oca i majke i da se nije mnogo mješao u ovogodišnju zbilju jer kaže srce vuče i vodime tamo odakle su moji došli… bio sam ja i u Jajcu i u Travniku, Mostaru pa preko Šehera i do Srebrenice najveće rane nas koji smo stigli s tih prostora kaže Mahir KRALJ STAMBOLSKIH BEDEMA…

Ne mislim da je trenutak sreće nešto malehno… Sreća zna da i ona zna da to i postoji samo u kratkim trenucima… opet na račun samog sebe kaže Mahir je ove ili ovog 29. Aprila pijemo Subotom kafa na terasi Hotela The Marmara Taksim… kaže da je njemu puno toga jasno jer je normalno da se ljudi mjenjaju,  mjenjam se i ja kao što oni neki nekako pretjeruju… a sad pazi vako, nikome da udovoljiš onako dovoljno, ili da to bude po onoj “ne diram te,ne diraj me i to je gotovo” PAMTI PA VRATI ALI NEDAJ DA TRPIŠ…

Pričam da se zna kako je, ali zašto mi se neki javljaju??? Zašto jednostavno da neki i neke ne izbjegavam??? Ali i da znam dok su oni trebali ti su bježali, dok su se smijali a sada se kaže oni su na redu da nikad se više neće neki u nečiji život vratiti… vidjeće se to ili sve ide u povijest ili u historuiju… ili u onu stvar, možda je to rekao a da nije ni glas povisio moj Mahir KRALJ STAMBOLSKIH BEDEMA..

Vrijeme, vakat i zaman je teret, baš je. Ili teret ili sloboda. Stalno se nešto dogadja u VREMENU I PROSTORU. Vrijeme stalno nekuda izmiče. Ili ono beskrajno pritiče. Najčešće je tu kad ga ne trebaš, a skrije se i pobjegne kad ga trebaš. Apsurd je to. Treba Život voditi i držati ga bar na uzici, kao psa ili cuku. I dovoljno čvrsto, da se ne istrgne kontroli, i da ne pojbegne kad ga pozoveš. Samo noćašnji otkucaji satova me podsjećaju da vrijeme je tu. A koliko ga ima?- prosudite sami, nćas da naglasno razmišljamo… kaže meni moj Mahir i veli valja meni na bedeme stići a godina se ima mada je sa nikada ne predajem kad je mogao Sultan Mehmed Fatih prekinuti lanac i ući u Stambol valje i meni čuvati te bedeme a lanaca na dunjaluku je sve manje i manje…

KOLUMNA kafa sa Mahirom KRALJEM STAMBOLSKIH BEDEMA…

Subotom kafa na terasi Hotela The Marmara Taksim…

Iz grada Istanbula za portal iBalkan.net Piše: Jusko BOJADŽIĆ

http://iBalkan.net

Šta vi kažete na ovo?

iBalkan.net