Recent Posts

IŠČEZLI PAZARSKI ZANATI

IŠČEZLI  PAZARSKI ZANATI

Novi Pazar je osnovan u doba Osmanske carevine. Osnovao ga je Isa beg Ishakovic, zapovednik Skopskog i Bosanskog krajišta i Bosanski sandžakbeg. Pominje se da je i osnivač Sarajeva, Skoplja i Šapca. Novi Pazar je osnovan u blizini srednjovekovnog grada Rasa i njegovog grada Trgovišta. Godina osnivanja se pominje 1461, ali prema nekim Dubrovačkim izvorima Pazar je osnovan i ranije. Dubrovčani su u njemu imali neke svoje naseobine sa razvijenom trgovinom.

Od osnivanja pa za sve vreme uspona Osmanske carevine, Pazar je bio u usponu. Bio je prerastao u jedan od većih i razvijenijih gradova na relaciji Carigrad- Sarajevo- Dubrovnik. Imao je status Šehera. U njemu su naročito bili razvijeni trgovina i zanatstvo.
Za sve vreme njegovog uspona, njega su obilazili znameniti ljudi, svetski putnici i putopisci. U jedno vreme se pominjalo da je Pazar bio veći od Londona. Čuveni potopisac Evlija Čelebija je 1660 godine posetio Pazar i zapisao da je isti imao veliki broj četvrti- mahala (45), kuca (3.000), dućana (1.100), džamije, hrišćanske i katoličke bogomolje, škole, tekije, musafirhane, hamame, hanove, karavan saraje, javne kuhinje, javne česme i dr. Pisao je da je naš grad imao izuzetan broj razvijenih zanata.

I pored tako enormnog uspeha i razvoja, kasnije je došlo do slabljenja i zapadanja u krizu.To se naročito osetilo slabljenjem Osmanske carevine. 1689 godine, grad je zadesio veliki požar, 1731 godine bila je katastrofalna poplava a 1760 godine harala je kuga velikih razmera. Kasnije je došlo do Austrijsko- Turskih ratova, raznih buna i ustanaka. Sve je to uticalo na pad moći i velikog uticaja našeg Šehera.

Za sve vreme svog uzdizanja i moćnog rasta, u Pazaru su bili razvijeni razni zanati i zanimanja, sa jakom infrastrukturom.
Zanati su bili nekako podeljeni u tri grupe: metalne struke, obrada kože i tekstila i treću grupu su sačinjavali zanati iz domena spremanja hrane.
Sve do kraja drugog svetskog rata većina tih zanata su bili u primeni. Industrijalizacijom i tehnološkim promenama skoro svi su nestali i otisli u zaborav.

Pomenućemo sve one zanate koji su nestali i to: kalajdžije, kalupdžije fesova, sedlari, grnčari (crepuljari- testijari), samardžije, ćulahdžije, oputari, kacari, pekari (simitdžije, čahidžije i dževrekdžije) salepdžije, štampari, ćerpičari, ćeramidžije, sunetdžije, uzari, kolari, terzije, abadžije, ćurčije, bozadžije, firmopisci, opančari, dobošari, telali, ulični prodavci novina, čerkezi, vodeničari, krakerdžije, aščije, čerćike, pekari- pisermasi, šećerdžije, fijakerdžije, kovači, hamali, potkivači,poljaci, bivolečari, pehlivani, kujundžije, britvari, bojadžije, nalundžije, jorgandžije, vunovlačari, bonbondžije, klesari, papudžije, dundžeri, sitari, tabadžije, hamamdžije i drugi.
Kasnije nakon gašenja ovih zanata, došli su neki novi moderniji, kao sto su: automehaničari, vulkanizeri, konfekcionari, obućari, taksisti, tapetari, proizvodjači nameštaja, kamenoresci, fotografi, zlatari, gradjevinski preduzimači, optičari, knjigovodstveni biroi i dr.
Velikim migracijama neki ljudi i pri odlasku i dolasku u Novi pazar, odnosili su i donosili promene vezane za čuvene pazarske zanate.
Sve ovo izneto će nadam se kod starijih podstaći uspomene na stari vakat, a mladjima će biti korisno da vide šta je bilo vezano za jedan segment iz pazarske istorije.

Autor- ASIM NIKŠIĆ

Fotografije i prilog pripremio-Senad Senko Župljanin

http://ibalkan.net/

Šta vi kažete na ovo?

iBalkan.net