Recent Posts

KOLUMNA: kafa s Enom iz Stoca…

KOLUMNA: kafa s Enom iz Stoca…

KOLUMNA

Subotom kafa na terasi Hotela The Marmara Taksim…

Leptir živi samo jedan dan. U jednom danu proživi cjeli život. Pošten i hrabar čovjek u danu proživi vlastiti zivot. Kukavice ne uspijevaju život da prožive za jedan dan…

“Subotom nemoj se smijati ako ono što ću reći izazva budalašto. Ljudi pažljivo slušaju, samo svoj glas čuju… što im manje kažeš, bolji si.Tek su onda ljudi, kad im se ništa ne tražiš blagonakloni, a mnogo im se nudi…”

ISTANBUL: Ljudi su čudne biljke. Kad rastu u sebe siđu. Sretnu se. Pa se raziđu. Ili se mimoiđu… tako je kod mene kad sam dobio poziv da se vidim i popijemu kafu na terasi Hotela The Marmara Taksim… s Enom koji je iz Stoca posije svih dešavanja i pomjeranja na Balkanu obreo i živi u Kamberi prestolnici “zemlje čudnih biljaka i kengura”…

Ne umijem da mrzim, ali ako prestanem da volim postajem princ ravnodušnosti… zato j ponekad sve što mozeš uiniti je ne razmišljati, ne pitati se, ne dati sa da zamišljaš šta bi bilo, da nije bilo ovako i ne treba nervirati se… samo diši i vijeruj da će sve biti u redu!!!

Priča mi na Taksimu, Eno, jer je privilegija biti Hercegovac jer je većina vas ovdje u Turskoj stigli baš iz ljute Hercegovine jer ih vuklo srce za Imperijom koja je polako počela da slabi… Ljudi kažu da su “dobro” čak i kada nisu, jer im je teško pronaći nekoga kome je stalo da čuje kako se stvarno osećaju… što više dajete od sebe, ne očekujući ništa zauzvrat, to više će vam se vratiti iz naj ne očekivanijih izvora… ili nemojte da dok mrzite, previše energije Vam to oduzima, a i ne prirodno je… Više sam u fazonu probajte da volite, nije zarazno je a osećaj neponovljiv a ide samo od sebe, kaže on koji se navikao na kengure i ne običbe biljke jer život ga odveo od kamena na topla Mora Australije…

Gdje god sam se na zemlji dunjalučkom pojavio tražio sam ono sto se može nazvati srećom, bilo da je satkano od emocija… zato dok posmatram ovo more Mramora novac mi nije ništa, ne nazivam to da je novac pratilac moći, ono je samo osjećaj i nije ništa… mnogi imaju i jedno i drugo, a ipak su nesrećni… podsjeća me kako je nekada bilo sve TOPLO I VEDRO U HERCEGOVINI, a danas to nije tako… danas je toplo u Kamberi, Sidneju i Melburnu a nije ugodno kao na dva mora koji okružuju Megapolis na Bosforu…

Moje srce ne radi na žetone, pa da kad god mi se užele tik koji su ostali i bore se da prežive u rodnom gradu koji se zove Stolac a ti ubaciš novčić i igraš se da vidiš u snovima kako je u Hercegovini!!! Moje misli nisu svojina svijesnog jer one se otimaju kontroli, ne biraju lukavstva, trikove da bi sačuvale svoje spontano nekontrolisao djelovanje… misli ne postoje zbog mojih problema, one žive kada Mi ni do čega nije stalo, kad nemam nikakvu namjeru, čak Me u snu ne ostavljaju na miru… one moje daleke i hladne i tople misli se nameću hoće da budu prepoznate svjesne i otkrivene u svojoj dubini, porjeklu,vrsti… gotovo da smo se suglasili o njegovom odnosu prema rodnom kraju kakav je i moj, ili Tašlica nekada bila proglašena za vazdušnu banju u centru Hercegovačkog Sandžaka, možda su nam za to i misli gotovo podudarne …

Misao je kao mi jer rekao Eno da Sunce, kao i vatra uništava mraz ali ne samo u srcima malih već i onih velikih i plemenitih ljudi…

KOLUMNA

Subotom kafa na terasi Hotela The Marmara Taksim

(Ekskluzivno iz Istanbula za iBalkan.net)  Piše: Jusko BOJADŽIĆ

http://iBalkan.net

Šta vi kažete na ovo?

iBalkan.net