Recent Posts

IZ NAŠE BAŠČE

IZ NAŠE BAŠČE

Dojde mi neki dan ona Zejna, čak s Mahmutovca, nije ti šala i veli:
– Uzeire, čitala sam ti knjigu, dobra je, ali ono je mogla i tvoja Fata napisat’.
Reko’:
– Mogla je, bezbeli, samo more bit bi ona drugačije, ko će ga znat, moja ti Zejno.
– I ja sam ti počela knjigu pisat’, haman sam završila. Zvaće se Menđušica, jer su mi minđušice vazda bile najdraže cvijeće.
– Plaho, nek’ ti je hairli, kad ima Hadžibeg i Ćuvarkuća što ne bi bila i Minđa, samo nam još ona fali, velim ja njojzi, a ona mi mukajeta.
Još da mi je uredi, ona Mubera, ona ti ima daktilografski kurs još iz onog vakta i plaho se razumije u pisanje. Pa kad je izdam napraviću promociju u Zoviku kod moje sestre i u džematu Okrugla, pa onda dalje. Ko zna, more bit’ moja Minđa stigne i do Njujorka k’o tvoj Hadžibeg.
– More bit’, moja ti Zejneba hanuma, ko će ga znat’.
Ne znam šta bi joj rek’o, neg nešto kontam što ti je ovaj naš narod. Pored nas ti mogu teći potoci zlata i potoci govana, niko ni mukajeta, a ha se neko maši da zafati eto ti ih odsvakle da i oni zafaćaju taman da je taj neko i govana zafatio, da izvinete.
A ima, Bome, i onih najmudrijih među nama što plaho znaju iskoristit tuđe. Ne spominje se džabe u Kur’ anu trideset i sedam puta “nifak”, biva licemjerstvo, pa vi vidite.

İz knjige-Hadžibeg 2

Piše: Uzeir Hadžibeg

http://ibalkan.net/

Šta vi kažete na ovo?

iBalkan.net