Recent Posts

PAR KORAKA

PAR KORAKA

Što se ovaj dunjaluk more nekad pokupit, meščini sav stane u fildžan i onaj prvi srk kahve kad zaviriš sabahile u ovaj telefon.
I dok u tebe niz sokak curi voda, sve ti cijevi zaledile, a ovi ti je katili još zavrću, na drugom kraju dunjaluka naš svijet izgori od vreline i slika se po plažama i bazenima. Nemere se načudit da u ovaj vakat nekom još zavrću vodu i grijanje.
Jah, šta si ti Uzeire doživio za svog vijeka. Ko bi reko kobili se nado, što bi znao rijet moj tetak Baho s Hreše.
Nejse.
Kad god navučem kaloše i ogrnem kaput, biva da protatam do Peštinog granapa eto ti Fate zamnom.
Haj Uzeire prohodaj do granapa al nemoj tako ti Allaha uzimat više germe eno mi je pun špajiz kolko si je nanio, ne znam hoće li nam više i trebat za života.
Unijdoh u granap kad ona najmlađa Peština, ima ih četiri cure, sve ljepša od ljepše.
Asli ti nejma babe?
Otišao je nešto u Vrazovo pa će onda po robu.
Aha, neću vala ništa uzimat imam svega, neg ja nako svratio da ti vidim babu.
Mog ćeš babu najprije nać na Fejzbuku dedo Uzeire, eno napravio neku grupu pa po čitavu noć lijepi slike džezvi i fildžana.
Zar i on, moja ti?
Jel vidio nešto tamo eto ti ga nama i veli: Što vi vako ne umijete. Neki dan nam probio glavu sa onim curama na konjima. Te one vake te one nake. Reko, babo što nam nisi kupio konje pa bi i mi jahale i slikale se. Jest pa da ih vi jašete, a ja da ih hranim, ošto mi je to.
Jah. Šćeri, takvi su roditelji, sve što oni nisu mogli i umjeli da him je da im djeca mognu. Tako sam ja mom Hami kupio harmoniku, a on nešće harmoniku pa je prodade da uzme gitaru. Nagovaro ga da navija za Sarajvo i vodo ga na utakmice, a on ode za Želju ko u ianat babi. Za srce me ujo.
Neg vi pustite babu, ako budete njemu ugađali nećete sebi. Svak ima svoju nafaku i svoj život pa nek ide tamo đi ga vodi, moja ti.
Ne kupi ja ništa, al progovorih s nekim, odma insan rahatniji.
Kolko je god dunjaluk okraćo i sve nam se učinilo blizu tolko nam je postalo sve dalje kad ti treba neko pored tebe da ga gledaš u oči dok muhabetite i da vidiš kad mu se digne lijeva obrva da će nešto zeleno uzbrat, biva omahnut. Pa nek se i nakašlje i ušmrkne, običnije je kad se ima skim progovorit.
A život mi postade samo par koraka od avlije do granapa, kratak a klizav put. Umal ne rekoh do Fejzbuka, naletosum.

Iz Hadžibegove avlije

Piše: Uzeir Hadžibeg

 

http://ibalkan.net/

 

 

 

Šta vi kažete na ovo?

iBalkan.net